Odisej

Odisej
Porodica
Supružnik	Penelopa
Potomstvo	Telemah
Roditelji	Laert Antikleja
Kralj Itake

Odisej (grč. Ὀδυσσεύς, lat. Ulixes), heroj Homerovog epa Odiseja. Po Homeru Odisej je bio kralj Itake, sin Laerta i Antikleje (kćerke Autolika iz Parnasa), Penelopin muž i Telemahov otac. Po drugim predanjima Odisej je Sizifov sin i otac sinova Kirke, Kalipso i drugih nimfi.

Odisej je bio izuzetno mudar, oštrouman, rečit, snalažljiv, hrabar i istrajan. U Ilijadi Odisej je čovek koji se najbolje snalazi u krizama i odnosima među Grcima i on je odigrao glavnu ulogu u pomirenju Agamemnona i Ahila.

Odisejeva lutanja i povratak svome domu i kraljevstvu su centralna tema Odiseje, epa u 24 poglavlja, a takođe je poznat po predlogu da se Troja zauzme lukavstvom pomoću drvenog konja. Poglavlja VI-XIII opisuju njegova lutanja od Troje do Itake: prvo je došao u zemlju Lotofaga gde je s velikom mukom oslobodio svoje drugove koji su pali u letargiju jer su jeli lotos; oslepeo je kiklopa Polifema i pobegao iz njegove pećine obešen o trbuh ovna; izgubio je 11 od 12 svojih brodova u borbi s ljudožderima Lestrigoncima. Potom je stigao na ostrvo čarobnice Kirke, gde je spasao svoje drugove koje je Kirka pretvorila u svinje. Zatim je posetio zemlju duhova gde je razgovarao s Agamemnonovim duhom i saznao od tebanskog proroka Tiresije kako da ublaži Posejdonov bes. Susreo se sa sirenama, Scilom i Haribdom. Konačno je jedini preživeo oluju i stigao na idilično ostrvo nimfe Kalipso.

Posle dvadeset godina lutanja Odisej se vraća na Itaku gde njegova žena Penelopa i sin Telemah pokušavaju da se odupru mnogobrojnim proscima koji su zauzeli kraljevstvo u njegovom odsustvu. U početku ga je poznao samo verni pas i dojilja. Odisej dokazuje svoj identitet – uz pomoć boginje Atine – tako što uspeva da zategne i odapne strelu iz svog starog luka. Na kraju, uz pomoć Telemaha, ubija Penelopine prosce. Penelopa mu i dalje ne veruje ali posle više iskušavanja konačno ga prihvata kao svog davno izgubljenog muža i kralja Itake.

U Odiseji Odisej ima mnogo mogućnosti da pokaže svoju veštinu lukavstva i prevara; ali su u isto vreme njegova hrabrost, lojalnost i velikodušnost na stalnoj probi. Klasični grčki pisci ga ponekad predstavljaju kao beskrupuloznog politikanta a ponekad kao mudrog i poštovanog državnika. Filozofi su se uglavnom divili njegovoj inteligenciji i mudrosti. Neki rimski pisci (kao Vergilije i Stacije) su pokušali da ga omalovaže kao uništitelja Troje, za koju su smatrali da je postojbina Rimljana; drugi (kao Horacije i Ovidije) su mu se divili. Rani hrišćanski pisci su ga veličali kao primer mudrog hodočasnika.

Odisejevo grčko ime ima nekoliko mogućnosti: Ὀλυσσεύς, Olysseus, Οὐλιξεύς, Oulixeus, Οὐλίξης, Oulixes. U rimskoj mitologiji bio je poznat kao latinski Ulixes ili Ulyssess (otud mu je drugi naziv - Uliks).

Prema Homeru njegovo ime znači „sin boli". Moguće je da dolazi od grčke reči οδηγος, odēgós = vodič. Može značiti i „bol" u smislu da pati, jer na kraju, Odisej u celoj priči boluje, psihički ili fizički.

Čest mu je epitet Λαερτιάδης, Laertiades = Leartov sin. Njegov lik i priče su pozajmili i Etrurci nazvavši ga Utuze.

Odisej je bio jedan od Helenskih prosaca. Tezej i Pirit su se zavetovali da će oženiti Zevsove ćerke, a Tezej je izabrao Helenu. On i Pirit su je oteli i zadržali sve dok nije bila dovoljno zrela za udaju. Pirit je izabrao Persefonu, Hadovu ženu. S Tezejevom majkom Etrom otišli su u Had da otmu Persefonu. Had se pravio da je gostoljubiv, ali kada su sedeli za sto, zmije su ih prikovale za mesta. Helenu su spasila njena braća Kastor i Polideuk i vratili je u Spartu.

Kad je došlo vreme za Heleninu udaju, mnogi su prosci došli po njenu ruku iz celog sveta. Među proscima bili su Odisej, Menest, Ajant, Patroklo, Idomenej, a favorit je bio Menelaj, koji nije došao lično - predstavio ga je njegov brat Agamemnon. Helenin otac Tindarej nije znao kako da odbije ostale prosce, a da ne započne svađu. Odisej je obećao da će on to rešiti ako ga u suprotnom podrži u njegovom udvaranju Penelopi. Tindarej se složio, a Odisej je rekao da svi prosci moraju da polože zakletvu da će prihvatiti i kasnije braniti izabranog muža. Na kraju, Helena se udala za Menelaja. Nakon Tindarejeve smrti, Menelaj je postao kralj Sparte, jer Tindarejevi sinovi Kastor i Polideuk bili su već mrtvi i uznešeni na Olimp.

Kad je Helenu oteo Paris, Menelaj je, pozvavši se na zakletvu, pozvao prosce da mu pomognu da je vrati. Budući da je proročica prorekla da se neće dugo, dugo vratiti, Odisej nije želeo da ide u rat, nego se pravio da je lud. Agamemnon, Menelajev brat poslao je Palameda da uveri Odiseja da se priključi proscima. Palamed je bio inteligentan i stavio je Telemaha, Odisejevog novorođenog sina, ispred pluga. Odisej nije mogao da ga ubije, pa je tako Palamed otkrio da je mentalno zdrav pa je krenuo u Trojanski rat.

Agamemnon je, sad kad je imao Odiseja, u svojoj vojsci želeo i Ahila, jer proročanstvo govori da Troja bez njega ne može biti osvojena. Odisej je bio jedan od poslanika koji su otišli da ga uveri da se pridruži vojsci.

Naime, proročica je pretkazala da će ili živeti dug, ali dosadan život ili kratak, ali uzbudljiv; tako da se Ahil bojao ratnih posledica. Vrač Kalhant je prorekao da mu je suđeno da umre u Troji. Tetida ga je odvela na Skiru, kralju Likomedu i prerušila ga u devojku. Na tom dvoru sa Didamijom imao je sina Neoptolema. Odisej je pitao da li može da podnese darove ženama i izložio dragulje, a takođe i oružje - mač, koplje i štit. Sve devojke su se divile nakitu, a samo se Ahil divio oružju i tako ga je Odisej prepoznao. Odisej mu je dozvolio da zadrži oružje, a potom su krenuli u rat. Druga priča mita govori da se začula ratna truba i da je Ahil instinktivno zgrabio oružje.

Pre rata, Odisej se pridružio Menelaju i Palamedu u pokušaju da mirno vrate Helenu, ali nisu uspeli. Nakon rasprave na Prijamovom dvoru, Trojanci su vređali Menelaja i Odiseja, osim Antenora koji je bio gostoljubiv. Zbog toga su ga poštedeli u uništavanje Troje.

Odisej je bio jedan od glavnih junaka u Trojanskom ratu koji Homer verno opisuje u svojoj Ilijadi.,

Kada su ahajski brodovi pristali na trojanskim obalama, niko nije prvi izašao, jer je pretpostavljeno da će prvi Ahajac koji stane na trojansko tlo umreti. Odisej je bacio svoj štit na obalu i skočio na štit. Sledio ga je i Protesilaj koji je skočio na zemlju i posle prvi umro.

Odisej nikada nije oprostio Palamedu raskrinkanje njegovog „ludila" i podmetnuo mu je izdaju. Naime, uverio je trojanskog zarobljenika da napiše pismo koja je izgledalo kao da ga je poslao Palamed, a pismu je bio zahtev da mu se pošalje zlato kao nagrada za izdaju. Odisej je ubio zarobljenika i sakrio zlato u Palamedov šator. Namestio je da pismo bude pronađeno te ga je Agamemnonu dao uputstva kako da dođe do zlata. Grci su potom kamenovali Palameda. Druga priča mita govori da su Diomed i Odisej podstaknuli Palameda da se spusti sa zida, tvrdeći da je blago na dnu. Kada se Palamed spustio, kamenovali su ga.

Odisej je bio jedan od najuticajnijih grčkih prvaka u ratu, savetniku i borac. Kada je Agamemnon, da bi proverio ahajski moral, predložio povlačenje, Odisej je vratio red u taborima. Nakon toga, mnogi junaci ležali povređeni, uključujući i Odiseja i Agamemnona, ali Odisej je uverio Agamemnona da se ne povuku. Takođe je bio u poslaničkoj poseti gde je pokušao da uveriti Ahila da učestvuje u ratu, uprkos svojoj ljutnji koja je i glavna okosnica Homerove Ilijade.

Kada je Hektor predložio dvoboj koji bi sve rešio, Odisej se dobrovoljno javio (iako se Ajant borio na kraju). Odisej je pomogao Diomedu da ubije Rezu, jer je bilo proreknuto sve dok njegovi konji piju vodu iz reke Skamandar, da Troja neće biti osvojena.

Nakon što je Patroklo ubijen, Odisej je uveravao Ahila da oslobodi Ahajce da jedu i da se odmore, a Ahil je odmah želeo da ubije sve Trojance.

Kasnije, kada su održane pogrebne igre u Patroklovu čast, Odisej se borio sa Ajantom, a takođe je učestvovao u trci. Atina mu je pomogla i pobedila u trci i izvukao se nerešeno u rvanju, bez obzira na Apolona koji je pomagao drugima.

Kada je Ahil ubijen u borbi, Odisej i Ajant vratili su njegovo telo te oružje. Za vreme pogrebnih igara u čast Ahila, Odisej se ponovo borio sa Ajantom. Tetida je rekla da će njegovo oružje ići najhrabrijem Grku. Obojica su se borila da dobiju ovu titulu i Ahilovo oružje, ali Grci nisu želeli da nijedan od njih bude proglašen pobednikom, tako da ne bi uvredili onog drugog. Nestor je predložio da trojanski zarobljenici odluče o pobedniku. Moguće je da je tajni glas Grka odlučio o pobedniku. U svakom slučaju Ajant je izgubio, podivljao i na kraju se ubio mačem koji je poklonio Hektoru, a do toga ga je dovela Atina da bi zaštitila Odiseja od osvete.

Kasnije se ispostavilo da se rat ne može dobiti bez Heraklovog luka koji je bio kod napuštenog Filokteta. Naime, oni su ostavili ranjenog Filokteta na ostrvu. Odisej i Diomed su pošli da vrate lik, a prema drugim izvorima, to su bili Odisej i Neoptolem. Filoktet, iako je patio, bio je ljut i željan osvete. Pa ipak, Odisej i njegov pratilac su smirili Filokteta uz pomoć bogova i konačno su se vratili sa Filoktetom i lukom i strelama. Još jedno proročanstvo je govorilo da se rat ne može dobiti bez Ahilovog sina Neoptoleme, a Odisej je otišao po njega, a potom mu je dao oružje njegovog oca.

Kasnije, u ratu, Odisej je zarobio Prijamovog sina, proroka Helena, koji im je rekao da Troja ne može biti osvojena, ako ne otmu paladijum koji je štitio grad. Odisej i Diomed su krenuli po njega. Prema nekim verzijama mita, Diomed je došao u grad na ramenima Odiseja i nije pustio Odiseja. Kasnije je Odisej, kada se Diomed vratio sa plenom, bio je besan. Želeo je da ga ubije i sebi da pripiše zaslugu, potegao mač, ali je Diomed vidio refleksiju na mesečini i okrenuo se i razoružao ga. Zatim su se vratili u logor. Druga verzija mita govori da su obojica zajedno ušli u grad i izvršili zadatak. Prema nekim verzijama mita, Odisej je tajno ušao u grad obučen u prosjaka, odeven u krvave tkanine. Niko ga nije prepoznao osim Helene i Hekabe, pa se vratio nepovređen sa plenom u grčki logor.

Odisej je takođe dizajnirao čuvenog trojanskog konja. Ogromnog, drvenog konja je sagradio Epej, a u njemu su se sakrivali veliki grčki ratnici pod vođstvom Odiseja. Menelaj se složio da dovedu konja ispred Trojanske kapije kao „poklon", a ostatak grčke vojske se sakrio iza Tenedosa. U međuvremenu, grčki špijun Sinon je ubedio Trojance da je to poklon, bez obzira na upozorenja Laokonta i Kasandre. Pošto su trojanci, misleći da su se Grci povukli, proslavili kraj opsade, napili su se i slavili i konačno uneli drvenog konja u grad. Grčki ratnici su iskočili iz konja i otvorili vrata tako da su omogućili drugim Grcima da uđu.

Razrušili su grad, ubili muškarce i prodali žene i decu kao robove. Prvo su izašli Odisej i Menelaj koji su otišli da se bore sa princem Difobom, Prijamovim sinom i Heleninim trećim mužem. Menelaj je takođe želeo da ubije Helenu jer ga je ostavila, ali Odisej ga je sprečio i naterao ga da se zakune da je neće ubiti. Druga verzija mita govori da je Menelaj potegao mač na nju, ali je bio zaslepljen njenom još uvek očaravajućom lepotom i odustao od ubistva.

Zbog svojih zločina, uključujući ubistvo tebanskih ratnika dok su spavali, bogovi su osudili Odiseja da izdrže deset godina nevolja pre nego što se vrati kući. Ali ostali Grci počinili su teške zločine, kao što je ubistvo kralja Prijama ili Ajantovo silovanje Kasandre, što je razbesnilo Atinu jer je Kasandra bila njena sveštenica. Odisej je potom savetovao Grcima da kamenuju Ajanta zbog njegovih zločina, ali su Grci odbili, a ljuta Atina je poslala oluju koja je uništila većinu grčke flote.

Nakon što se Odisej sa svojim pratiocima vratio iz Troje, pristali su blizu euriloške zemlje, uverivši Odiseja da su bogovi na njihovoj strani. Zatim su opljačkali grad Ismaru, koji se odmah predao bez borbe. Odisej je mudro rekao pratiocima da se brzo ukrcaju u brodove, ali oni su odbili, najeli se i zaspali na plaži Sledećeg jutra, Kikonci, trojanski saveznici i veliki ratnici vratili su se naoružani i besni. Odisej i Ahajci pobegli su na svoje brodove, ali sa žrtvama.

Kada su Odisej i njegovi ljudi došli na ostrvo Lotosojeda, Odisej je poslao izviđačku grupu koja je jela lotos sa urođenicima. To ih je uspavalo i prestali su da brinu o povratku kući. Odisej je potom otišao po te ljude i nasilno ih vratio na brod, a zatim su otplovili dalje.

Odisej je stigao sa svojim ljudima na teritoriju Kiklopa i tu su naišli na ogromnu pećinu. Ušli su u nju i napravili gozbu jer su pronašli raznovrsnu hrane. Nisu znali da je pećina bila dom Kiklopa Polifema, jednookog diva, koji se ubrzo vratio. Polifem ih je zatočio u pećini, blokirajući izlaz velikim kamenom koji smrtnici nisu mogli da pomere. Svakog dana je jeo par muškaraca, ali Odisej je ubrzo shvatio kako da pobegnu.

Odisej mu je dao nerafinisano vino da ga napije. Kada ga je Polifem pitao kako se zove, Odisej je rekao - Niko. Da bi mu se zahvalio za vino, Polifem je rekao da će ga pojesti poslednjeg. Kada je div pijan zaspao, Odisej i njegovi ljudi pretvorili su bor u veliko koplje koje su pripremili, dok je Polifem čuvao svoje stado napolju i oslepili su ga. Polifem je jecao i zapomagao, a ostatali Kiklopi su to čuli i pitali ga ko mu je probo oko. On je odgovorio - Niko. Kiklopi su otišli misleći da je poludeo ili da je žrtva bogova.

Ujutru je Polifem uklonio kamen sa ulaza kako bi pustio ovce na ispašu. Pošto je bio slep, nije mogao da vidi Odiseja i njegove ljude, ali opipao je vrhove ovaca, da ih slučajno nisu zajahali. Međutim, oni su bili vezani ispod ovaca i tako su pobegli i uskočili u svoje brodove. Kada su odmakli, Odisej je viknuo Polifemu svoje ime i trijumfalno uzviknuo. Ljuti Polifem je bacio ogromnu stenu na njih, ali je promašio jer nije mogao da ih vidi. Onda se pomolio svom ocu Posejdonu, znajući sada Odisejevo ime, da ne dozvoli Odiseju da se vrati u rodnu Itaku ili da samo on stigne u stranom brodu, a čitava posada da mu umre.

O ovome govori i Euripidova satirska igra Kiklop.

Odisej je takođe došao u Eoliju, dom Eola, boga vetra. Eol je bio gostoljubiv prema Odiseju i njegovoj posadi, a Odisej mu je zauzvrat pričao zanimljive priče. Eol mu je takođe dao vreću napunjenu vetrovima koja bi ga odvela kući. Odisejevi ljudi su mislili da je unutra blago jer je Odisej stalno čuvao vreću ne spavajući. Odlučili su da je otvore pre nego što su stigli kući, a odmah ih je snažna oluja vratila u Eoliju, a Eol više nije želeo da im pomogne jer je mislio da su ih bogovi prokleli. Odisej je morao ponovo da krene na put od Eolije do Itake.

Dolazili su u Teleptil, bazu Lame, kralja Lestrigonaca. Odisej je poslao dva vojnika i glasnika koji su sreli urođenicu. Sačekali su njenog muža, a kada je stigao, pojeo je glasnika, a vojnici su kroz prozore pobegli na brod. Lestrigonci su bili ljudožderi i napali su Odisejeve ljude kamenjem, poplavši sve brodove osim jednog.

Potom su stigli na Kirkino ostrvo, gde je Odisej poslao ljude da istraže teritoriju. Kirka ih je pozvala na gozbu koja je bila začinjena magičnim napicima, a zatim ih pretvorila u svinje sa magičnim štapićem. Samo Euriloh je uspeo da pobegne i obavesti Odiseja. Odisej je tada krenuo da spasi svoje ljude, ali ga je presreo Hermes i rekao mu da će mu dati posebnu biljku koja bi sprečila Kirkinu čarolija. To je bilo i učinjeno i on je naterao Kirku da njegove ljude ponovo pretvori iz svinja u ljude.

Kirka se zaljubila u Odiseja i nije želela da ode, ali nakon godinu dana ipak ih je pustila da odu.

Na Kirkinom ostrvu je Elpenor, najmlađi član Odisejeve posade, umro. Prema jednoj verziji mita, pao je sa Kirkinog krova i pad ga je ubio, a prema drugoj verziji je umro nakon napuštanja ostrva kada ga je oduvao snažan vetar i umro je na brodskoj palubi. Posada je, nakon njegove smrti, videla belu pticu koja je proletela i to su shvatili kao da ih njegova duša vodi dalje, a da je njegovu smrt izazvala boginja Atina.

Odisej je želeo da razgovara sa Tiresijom i krenuli su ka reci Aheron u Had gde su prineli žrtve da bi mogli da razgovaraju sa mrtvim dušama. Odiseju su njegova majka, prijatelj Elpenor i Ahil dali različite savete kako da prevaziđu prepreke koje ga čekaju. Odisej je žrtvovao ovna, a krv je privukla duhove. Zadržao ih je u zalivu i zahtevao da razgovara sa Tiresijom koji mu je rekao kako da pređe Helijevo stado i Haribdov vrtlog.

Tiresija je rekao Odiseju da se, nakon povratka u Itaku, mora da prinese žrtvu Posejdonovu kako bi ga smirio. Takođe mu je rekao da će umreti kao mudar i star čovek ako to učini.

Nakon povratka u Had, opet se vratio na Kirkino ostrvo, a Kirka ga je upozorila na sirene koja bi mogle da ga unište i savetovala mu ili da začepi uši ili, ako baš mora da čuje njegovo pevanje, da biti pričvršćen za jarbol, tako da ne može da prati zvuk i time postane nepovratno izgubljen. Zatim su otišli sa Kirkinog ostrva.

Njegovi ljudi su začepili uši voskom i on im je zapovedio da ignorišu njegova zapomaganja. On je bio privezan za jarbol - želeo je da čuje čuje pesmu zbog radoznalosti, a svojim pratiocima je rekao da mu je Kirka rekla da mora čuti pesmu. Tako su uspeli da prođu kraj sirena.

Kirka mu je takođe rekla da će imati izbor - može proći ili prvim put kroz koji su prošli Jason i Argonauti kojim mogu umreti ili svi ili niko, ali Odisej je izabrao drugi put. Na njemu su bile dva užasna stvorenja - Scila i Haribda. Scila je imala šest glava i mogla je pojesti šestoro ljudi. Odisej je poslušao savet i plovio blizu Scile koja je pojela njegovih šest ljudi, ali ostale nije dirala. Odisej pre toga nije rekao svojoj posadi ono što ih čeka kako se ne bi uspaničili jer bi onda svi završili u personifikaciji vrtloga - Haribdi. Ovo je pobunilo posadu, ali su nastavili dalje.

Odisej je stigao sa posadom na ostrvu Trinacija gde je Helije čuvao svoja sveta stada. Tiresija je upozorio Odiseja da ne diraju tu stoku. U početku Odisej nije želeo da pristane na ostrvo, ali je izbila pobuna u posadi i nerado je pristao, ali im je naredio da ne diraju stoku. Posada je, međutim, odlučila da uhvati i pojede životinje. Čuvari ostrva - Lampetija i Faetusa - rekli su svom ocu Heliju šta se dogodilo. Helije se požalio Zevsu, rekavši da će sakriti Sunce ako on ne donese pravdu. Zevs je uništio brod pomoću munje i ubio sve ljude osim Odiseja.

Homer to posebno posebno i u invokaciji Odiseje:

Ali ni tako drugova on ne spase, ako i želje.
Jer smrt nađoše sami zbog svojega drskoga greha.
Jesti idući stado, ludaci, Hiperiona
Helija, koji je dan za povratak uzeo njima.

Odiseja je, nakon brodoloma, more izbavilo na Ogigiju gde je živela nimfa Kalipsa, Atlasova ćerka. Bili su ljubavnici sedam godina i nije ga pustila da ode, obećavajući mu besmrtnost ako ostane. Odiseja je veoma privlačila noću, ali je dalju plakao za svojim domom i porodicom.

Nakon sedam godina, bogovi su odlučili da je vreme da ga Kalipso pusti. Zevs je, na Atininu intervenciju, poslao Hermesa da to kaže nimfi. Odisej je potom otišao na splav snabdeven hranom, vodom i vinom.

Ubrzo je njegov stari neprijatelj Posejdon poslao oluju koja ga je izbacila na ostrvo Šeriju gde su živeli Feačani. Tu ga je pronašla Nausikaja, kćerka kralja Alkinoje. Uz malo Atinine pomoći, stigao je do dvora.

Tamo ga je kralj velikodušno primio. Na gozbi je dvorski pevač pevao o Trojanskom ratu, a Odisej je zaplakao. A potom je kralju ispričao ko je i sve o svojim iskustvima. Nakon toga, Feačani su mu ponudili da ga brodovima odvedu u Itaku. Bez obzira na Posejdona koji je želeo da spreči Odisejov povratak, Zevs ga je ubedio da to ne učini i okrenuo brod i poslao Odiseja kući.

U Itaki, Odisejeva supruga Penelopa je odbijala mnogo prosaca. Odisejev sin Telemah je odrastao, njegov otac Laert je bio skrhan, ali njegova majka Antikleja je umrla od tuge. Odiseja, u trenutku njegovog dolaska, Atina pretvorila u prosjaka, da bi mogao da se osveti proscima.

Odisej, pod imenom Eperit, došao u svoj dom gde ga je prepoznao njegov verni pas Argo i mahnuo mu repom, ali Odisej je morao da bude ravnodušan da se ne otkrio i pas je umro od tuge. Odiseja je zatim dočekao njegov svinjar Eumej, koji ga nije prepoznao, ali ga je pozdravio i lepo se odnosio prema njemu i pokazao mu da mu je i dalje veran.

Došao je na dvor rekavši da ima vesti o Odiseju za Penelopu. Dok mu je prala noge, prva ga je prepoznala po ožiljku njegova stara dadilja Eurikleja, ali on joj je on naredio da je ćuti. Odisej je takođe saznao da mu je Penelopa uvek bila verna (što se za njega nije isto moglo reći). Naime, rekla je da će se udati kada završi sa tkanjem pogrebne tkanine, ali svake večeri je, pošto ju je istkala, ponovo rasparala. Na kraju, jedna od sluškinja ju je izdala proscima koji su potom tražili da izabere sebi muža. Prosci su zatim jeli, pili i uništili Odisejevu imovinu.

Prikriveni Odisej je rekao Penelopi da je video Odiseja i da je rekao da Penelopinu ruka može da dobije onaj koji ispuca strelom preko dvanaest osi sekira. Naime, to je išlo u Odisejevu korist jer je samo on mogao da upravlja vlastitim lukom. Penelopa je tada proglasila to što je Odisej rekao. Prosci su pokušali, ali nijedan nije uspeo. Onda je Odisej uzeo luk u ruke i uspeo. Atina ga je raskirnkala, on je iz njenu, Telemahovu i Eumejevu pomoć ubio sve prosce, osim Medona i Femija. Medon je bio pristojan prema Penelopi, a Femije je bio lokalni pevač koji je bio prisiljen da pomogne proscima.

Penelopa još uvek nije bila sigurna da li je njen muž podvrgao iskušenju. Pred njim je rekla sluškinji da namesti Odisejev krevet i da ga izvadi iz spavaonice. Odisej je bio začuđen jer je znao da je krevet napravljen od stabla maslinovog drveta, koji je ujedno i bio temelj čitave kuće - krevet se stoga nije mogao pomeriti. To joj je rekao, a pošto su samo oni za to znali, Penelopa mu se bacila u zagrljaj.

Na kraju Odisej je sreo svog oca Laerta, i Atina je smirila zaraćene strane - porodice prosaca koji su želele osvetu. Ovde se završava Homerova Odiseja, ali Odisej je trebalo da napravi još jedno putovanje, prema Tiresijinim rečima, kako bi mogao da živi srećno i da umre u dubokoj starosti.

Odisejeva žena se zvala Penelopa sa kojom je imao sina Telemaha. Njegov otac je bio Laert i njegova majka Antikleja.

Odisej nije bio potpuno veran Penelopi. Naime, ovo su njegovi potomci sa drugim ženama:

• sa Penelopomom: Telemah, Poliport;
• sa Kirkom: Telegon, Ardej;
• sa Kalipsom: Nausinoj;
• sa Kalidikom: Polipet

Telegonija (Τηλεγόνεια, Θεσπρωτίς) je ep - nastavak Odiseje. Odisejev i Kirkin sin Telegon dolazi na ostrvo Itaka kako bi tražio oca i u jednom pljačkaškom pohodu ubija Odiseja ne znajući da je mu je to otac.

• Džejms Džojs: Uliks (Roman-metafora Odisejevih lutanja)
• Margaret Atvud: Penelopijada (ep, Odiseja iz Penalopine perspektive)
• Nikos Kazantzakis: Odiseja - moderni nastavak (ep)

• Homer: Odiseja (Ep)
• Euripid: Kiklop (satirična igra)
• Telegonija (Ep)
• Erih Auerbah: Odisejev ožiljak u: Mimeza, Hena, Zagreb, 2004.

• "Archaeological discovery in Greece may be the tomb of Odysseus" from the Madera Tribune
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Odysseus”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
• Odisej u grčkoj mitologiji