Палмитинска киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
hexadecanoic acid
| |
| Други називи
Ц16:0 (Липидни бројеви)
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.000.284 |
| |
| Својства | |
| C16H32O2 | |
| Моларна маса | 256,42 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели кристали |
| Густина | 0,853 g/cm3 na 62 °C |
| Тачка топљења | 62.9 °C[4] |
| Тачка кључања | 351-352 °C[5] 215 °C na 15 mmHg |
| нераствора | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стањ�� материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Палмитинска киселина, или хексадеканска киселина у IUPAC номенклатури, је једна од најраспрострањенијих засићених масних киселина нађених у животињама и биљкама.[4] Њена молекулска формула је CH3(CH2)14COOH. Као што проистиче из имена, она је главна компонента уља добијеног из палми (палмино уље, уље палмине коштице и кокосово уље). Реч палмитинска потиче од фр. palmitique речи, са значењем срж палме.
Палмитинску киселину је открио Едмонд Фреми 1840. као производ сапонификације палминог уља.[6] Маслац, сир, млеко и месо такође садрже ову масну киселину.[4][7] Палмитатима се називају соли или естри палмитинске киселине. Палмитински ањон се може детектовати на неутралним pH вредностима.
Хидрогенација палмитинске киселине даје цетил алкохол.
Биохемија
[уреди | уреди извор]Палмитинска киселина је прва масна киселина произведена током липогенезе (синтезе масних киселина) и из ње се настају дуже масне киселине. Палмитат формира негативну повратну спрегу са ацетил-ЦоА карбоксилазом (ACC) која је одговорна за конвертовање ацетил-CoA у малонил-CoA који се користи за додавање на растући ацил ланац, чиме спречава даље формирање палмитата.[8] У биологији се неки протеини модификују додавањем палмитоил групе у процесу палмитоилације. Палмитоилација је важна за мембранску локализацију многих протеина.
Напалм
[уреди | уреди извор]Деривати палмитинске киселине су били коришћени у комбинацији са нафтом током Другог светског рата за производњу напалма (алуминијум нафтенат и алуминијум палмитат).[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Беаре-Рогерс, Ј.; Диеффенбацхер, А.; Холм, Ј.V. (2001). „Леxицон оф липид нутритион (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 73 (4): 685—744. дои:10.1351/пац200173040685.
- ^ Палмитиц ацид ат Инцхем.орг
- ^ Фрéмy, Е. (1842). „Мемоире сур лес продуитс де ла сапонифицатион де л’хуиле де палме”. Јоурнал де Пхармацие ет де Цхимие XII: 757.
- ^ Ениг, Марy (пролеће 2004). „Тхе Импортанце оф Сатуратед Фатс фор Биологицал Фунцтионс]”. Wисе Традитионс ин Фоод, Фарминг анд тхе Хеалинг Артс (тхе qуартерлy магазине оф тхе Wестон А. Прице Фоундатион). Архивирано из оригинала 16. 12. 2009. г. Приступљено 01. 12. 2010.
- ^ „Фаттy ацид биосyнтхесис - Референце патхwаy”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 01. 12. 2010.
- ^ „Напалм”.
