Nonanska kiselina
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Nonanska kiselina
| |
| Drugi nazivi
Pelargonska kiselina, 1-Oktankarboksilna kiselina
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.574 |
| EC broj | 203-931-2 |
| KEGG[1] | |
| |
| Svojstva | |
| C9H18O2 | |
| Molarna masa | 158,23 g/mol |
| Agregatno stanje | Prozirna do blago žute, uljasta tečnost |
| Gustina | 0,900 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 12.5 °C |
| Tačka ključanja | 254 °C |
| 0,3 g/l | |
| Kiselost (pKa) | 4,96[4] |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Korozivna (C) |
| R-oznake | R34 |
| S-oznake | (S1/2) S26 S28 S36/37/39 S45 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | 114 °C |
| 405 °C (761 °F; 678 K) | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Nonanska kiselina (pelargonska kiselina) je organska kiselina koja se sastoji od lanca dugog devet ugljenika koji se zavržava karboksilnom grupom. Njena strukturna formula je CH3(CH2)7COOH. Nonanoinska kiselina formira estre — nonanate. Ona je prozirna, uljasta tečnost neprijatnog, oštrog mirisa. Ona je skoro nerastvorna u vodi, ali je veoma rastvorna u hloroformu, etru, i heksanu.
Njen indeks refrakcije je 1,4322. Njena kritična tačka je na 712 K (439 °C) i 2,35 MPa.
Pojava i upotreba
[уреди | уреди извор]Nonanska kiselina je masna kiselina koja se prirodno javlja u estrima u ulju pelargonijuma. Sintetički estri, kao što je metil nonanat, se koriste kao arome.
Nonanska kiselina se takoše koristi u pripremi plastifikiatora i lakova.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide, D. R. (Ed.) (1990). CRC Handbook of Chemistry and Physics (70th Edn.). Boca Raton (FL):CRC Press.
- ^ at 2.06–2.63 K
- ^ at −191°C
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
