Пређи на садржај

Битка за Пријепоље

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Пријепољска битка.
Битка за Пријепоље
Део Другог светског рата у Југославији
Време:11. и 12. септембар 1943.
Место:Пријепоље, Црна Гора
Исход: Победа ЈВуО и привремено ослобођење Пријепоља од окупатора
Сукобљене стране
ЈВуО (Четници)  Немачка
Муслиманска милиција Санџака
Команданти и вође
Дража Михаиловић
Војислав Лукачевић
Рудолф Перхинек
Вук Калаитовић
Радоман Рајлић
Уједињено Краљевство Wиллиам Баилеy
Сједињене Америчке Државе Валтер Менсфилд
Јачина
око 1.500 војника четничких одреда:
  • Први Милешевски корпус
  • Други Милешевски корпус

око 2.000 војника сила осовине

Жртве и губици
Различите процене: од 27 до 150 Различите процене: између 100 и 200

Битка за Пријепоље (септембар 1943) је била битка за Пријепоље која се одиграла у ноћи између 11. и 12. септембра 1943. између снага Југословенске Војске у Отаџбини које су нападале гарнизон сила осовине у Пријепољу састављен од око 2,000 припадника одреда 118 Немачке ловачке дивизије и Санџачке муслиманске милиције. Југословенске снаге су биле под командом Војислава Лукачевића и Рудолфа Перхинека и бројале су око 1.500 војника Првог и Другог Милешевског корпуса који су након целодневних уличних борби ослободили град.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Када је крајем 1943 објављена вест о капитулацији Италије командант Југословенске Војске у Отаџбини генерал Драгољуб Михаиловић је издао наређење својим јединицама за спровођење низа офанзивних операција против Немачких јединица у источној Босни, Херцеговини, Црној Гори и Санџаку.[1] Пуковник Вилијам Бејли, вођа Британске мисије у штабу ЈВуО генерала Михаиловића је добио наређење да са једним одредом четника оде у Беране и прими предају италијанске дивизије "Венеција" пре него што у Беране стигну Немци.[2] На њиховом путу према Беранама се налазило Пријепоље.[2]

Немачке јединице су брзим маневрима успеле да преузму од Италијанске војске већа насељена места у Санџаку, међу њима и Пријепоље које су заузели 9 септембра 1943. Када су приметили да су их Немци претекли и да су пре њих заузели Пријепоље од Италијана, Перхинек и Лукачевић су предложили Бејлију да организују напад на Пријепоље и ослободе га. Бејли је био скептичан јер је сматрао да немају довољно војника на располагању, али је прихватио овај предлог када су га Лукачевић и Перхинек убедили да су способни да веома брзо мобилишу довољан број војника за ову операцију.[3]

Војне формације

[уреди | уреди извор]

Лукачевић је у ноћи између 9. и 10. септембра 1943 наредио општу мобилизацију ради попуњавања формација Првог и Другог Милешевског корпуса.[4][5] У бици за Пријепоље су учествовали Први Милешевски корпус под командом Радомана Рајлића и Други Милешевски Корпус ЈВуО под командом Вука Калаитовића.[6] Главнокомандујући четничких одреда од око 1.500 војника[7][8] у нападу на Пријепоље је био Војислав Лукачевић уз помоћ коју му је пружао Рудолф Перхинек.[9] У нападу је био присутан и британски пуковник Вилијам Бејли[1] и амерички капетан Валтер Менсфилд.[7]

У појединим изворима се наводи да је гарнизон сила осовине у Пријепољу бројао 2.000 војника.[10] Од укупног броја припадника сила осовине у Пријепољу око 1,000 је било војника[2] моторизованог батаљона из 118 Ловачке Дивизије ојачаног тенковском подршком а остатак су чинили припадници Санџачке Муслиманске милиције.[7] Немци су наоружањем које су одузели од Италијана наоружали припаднике Муслиманске милиције.[11] У борбу против одреда ЈВуО у Пријепољу се два дана након ослобођења Пријепоља укључила и авијација Нацистичке Немачке.

Битка

[уреди | уреди извор]

Према послератним четничким изворима пре напада на Пријепоље извршено је опкољавање Пријепоља од стране јединица Другог Милешевског корпуса и блокада комуникација Пријепоље - Пљевља и Пријепоље - Прибој од стране јединица Другог Милешевског корпуса.[6]

Напад четника на снаге сила осовине у Пријепољу је почео током ноћи између 11 и 12 септембра 1943. Поједини извори наводе да је ноћни напад четника одбијен, али да су четници наставили са другим нападом 12 септембра око поднева а затим и у 16 часова када су успели да потисну немачке и муслиманске снаге.[12] После целодневне борбе војници четничких одреда ЈВуО под командом Лукачевића су поразили немачке снаге и ослободили град.[13][14] Капетан Менсфилд је у свом извештају савезничкој команди навео да је приликом напада четника на Пријепоље убијено око 200 Немаца.[15] Кирк Форд наводи да је број погинулих припадника сила осовине био око 100.[14] Број погинулих четника није никад прецизно утврђен и у разним изворима се креће од 27 па до 150.[7] Два дана после ослобођења Немачке снаге су авионима бомбардовале град када су погинула још два војника четничких одреда југословенске војске.[7] Остатак немачке посаде се повукао према Пљевљима.[8] Југословенски војници су у Пријепољу запленили богат ратни плен.[16] Менсфилд даље извештава да је борбени морал војника четничких одреда током битке за Пријепоље био "на највећој висини" и да су они запленили око 1.500 пушака, један тенк, велику количину муниције и већи број камиона који су послужили за формирање моторизованог одреда.[7]

Лукачевић је по ослобођењу Пријепоља издао проглас у којем је навео да је Пријепоље ослобођено и позвао је припаднике наоружаних комунистичких одреда на предају.[17] Новоформирани моторизовани одред је одмах после ове битке продужио преко Бијелог Поља према Беранама.[7] У Пријепољу је остављена посада од свега 40 војника ЈВуО тако да су јаке комунистичке снаге ушле у небрањено Пријепоље 26 септембра 1943.[7]

Радио ББЦ и комунистичка историографија

[уреди | уреди извор]

Британска радио станица ББЦ је из Лондона емитовала вести да су комунисти ослободили Пријепоље што је изазвало веома велики гнев и разочарење у четничким редовима.[18][19] Нетачно извештавање радија ББЦ и приписивање комунистима четничких победа над снагама сила осовине у последњим годинама рата је у Југославији инспирисало изреку "лажеш као Лондон".[19]

У историографији објављиваној у току владавине комуниста у СФРЈ углавном је навођено да су четници били поражени приликом напада на Пријепоље и да су били принуђени да се повуку уз велике губитке.[20][21] Један број извора из ове категорије ипак наводи да су четници заиста успели да заузму Пријепоље, али истичу да је то било без борбе јер су се из Пријепоља повукле и Италијанске и Немачке снаге као и формације Муслиманске милиције Санџака па су четници преузели небрањени град.[22]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Западне силе и Југославија у Другом светском рату: долазак комуниста на власт 1944. год, Зоран Д Кнежев, Евро, 2003 - 651 страница
  2. ^ а б в Италијанска војска и четници у Другом светском рату у Југославији: 1941-1943, Коста Николић, Институт за савремену историју, 2009, стр 440
  3. ^ Патриот Ор Траитор: Тхе Цасе оф Генерал Михаиловицх : Процеедингс анд Репорт оф тхе Цоммиссион оф Инqуирy оф тхе Цоммиттее фор а Фаир Триал фор Драја Михаиловицх, Цоммиттее фор а Фаир Триал фор Ген. Драза Михаиловицх. Цоммиссион оф Инqуирy, Хоовер Институтион Пресс, 1978, стр 145
  4. ^ Пајовић 1977, стр. 395.
  5. ^ Дража Михаиловић и Равна Гора: Брисани простор 1943, Милош Аћин-Коста, 1986, стр 1837 "У току ноћи 9/10 септембар Лукачевић је издао наређење за општу мобилизацију..."
  6. ^ а б Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош"., Томови 9-11, стр 96
  7. ^ а б в г д ђ е ж Дејан Сегић, Четници и капитулација Италије 1943, Војно-историјски гласник 1/2011, Институт за стратегијска истраживања - одељење за војну историју министарства одбране Републике Србије, стр 203 - 206
  8. ^ а б Диверсе Форцес ин Yугославиа, 1941-1945, Боско С. Вукцевицх, Аутхорс Унлимитед, 1990, стр 146, "Михаиловицх'с оффицерс Лукацевицх анд Перхинек мобилизед соме 1500 Цхетникс он схорт нотице фор а нигхт аттацк он Пријепоље ."
  9. ^ Симпозијум сеоски дани Сретена Вукосављевића, Општинска заједница образовања, 1997 Том 17, стр 273 "...Лукачевића , главно четничког команданта борбе са Немцима на Пријепољу ...
  10. ^ http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/zahtev-za-rehabilitaciju-draze-mihailovica.html - Захтев за рехабилитацију Драже Михаиловића, Српска либерална странка
  11. ^ Михаиловић према немачким документима, Иван Авакумовић, Савез Ослободјење, 1969 - стр 183
  12. ^ Симпозијум сеоски дани Сретена Вукосављевића, Том 17, Општинска заједница образовања, 1997, стр 264
  13. ^ Wиллиамс, Хеатхер (1994) Тхе Специал Оператионс Еxецутиве анд Yугославиа, стр 174, "Ат Пријепоље Лукачевић'с форцес фоугхт wитх анд дефеатед тхе Германс...."
  14. ^ а б ОСС анд тхе Yугослав Ресистанце, 1943-1945, Кирк Форд, Теxас А&M Университy Пресс, 1992, стр 249
  15. ^ Симпозијум сеоски дани Сретена Вукосављевића, Општинска заједница образовања, 1997 Том 17, стр 273 "...убивши притом око 200 Немаца...
  16. ^ Романијски кликтаји и крици, Радомир Живковић, Завод за уџбенике и наставна средства, стр 203
  17. ^ Суђење члановима политичког и војног руководства организације Драже Михаиловића: стенографске белешке, Просвета, 1945, стр 376
  18. ^ Операција Ваздушни мост, Миодраг D. Пешић, Погледи, 1997, стр 79 "... пуковник Бејли и потпуковник Перхинек су чули преко радија да Би - Би - Си јавља како су партизани преотели Пријепоље од Немаца . Запрепашћени ..."
  19. ^ а б Тхе Wеб оф Дисинформатион: Цхурцхилл'с Yугослав Блундер, Харцоурт Браце Јовановицх, 1990, стр 153 "Тхис wас оне оф манy гларинг дисхонестиес тхат гаве биртх то тхе еxпрессион, wидеспреад ин Yугославиа дуринг тхе ласт пхасе оф тхе wар, "Yоу лие лике Лондон"."
  20. ^ Ћуковић, Мирко (1964). „Пробој у Санџак, борбе и непријатељска офанзива крајем 1943. године”. Санџак: На основу сакупљеног и обрађеног материјала књигу написао Мирко Ћуковић. Нолит. стр. 875. 
  21. ^ Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића: 14., 15. и 16. јун 1974. године, Том 4, стр 205
  22. ^ Лес éвéнементс цруциауx де ла гуерре де либéратион натионале ау Монтéнéгро ен 1943, Историјски институт СР Црне Горе, 1985 - стр 547

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_za_Prijepolje&oldid=28952766”