Пређи на садржај

Кошарка за жене на Летњим олимпијским играма 1980.

С Википедије, слободне енциклопедије
Кошарка за жене на Летњим олимпијским играма 1980.
Руководеће телоФИБА
Догађаји2 (мушки: 1; женски: 1)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.
  • 1924.
  • 1928.
  • 1932.
  • 1936.
  • 1948.
  • 1952.
  • 1956.
  • 1960.
  • 1964.
  • 1968.
  • 1972.
  • 1976

Кошарка на ОИ
Жене  Мушкарци

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма 1980. је други званични кошаркашки турнир на Олимпијских игара на којем су учествовале жене. Турнир је одржан у Москви, СССР. На завршном турниру је учествовало укупно 6 репрезентација и одиграно је укупно 17 утакмица.

Турнир се играо на једноструком систему, две првопласиране репрезентације из групе су се квалификовале за финале а треће и четвртопласиране репрезентације су играле међусобно за бронзану медаљу. Своју другу златну медаљу је освојила репрезентација СССРа, друго место је припало репрезентацији Бугарске а треће репрезентацији Југославије. Кошаркашки турнир женских репрезентација је такође је био погођен америчким бојкотом, на турниру нису биле неколико репрезентација представнице држава које су се придружиле бојкоту. Женска кошаркашка репрезентација Италије је учествовала на турниру али под окриљем олимпијске заставе.

Југославија

[уреди | уреди извор]

Југославији[1] је ово било прво учешће на женском кошаркашком олимпијском турниру.

Прво учешће на олимпијади женска кошаркашка репрезентација је обележила бронзаном медаљом а од финала су је делила само три коша у полуфиналној утакмици. У одлучујућем сусрету за пласман у групи улазак у „супер-финале“ искуснији тим Бугарске победио је са два коша предности. Југославија је на крају морала да се задовољи борбом за треће место у новом мечу са репрезентацијом Мађарском, а важност сусрета утицала је да овог пута Мађарице до самог финиша остану „у игри”. Најефикасније играчице у овом одлучујућем сусрету биле су Пекић (29) и Ђурковић (17). Тренер репрезентације био је Милан Васојевић, а Александар Станимировић други тренер.

Репрезентација Југославије је на шест утакмица остварила скор од четири победе и две изгубљене утакмице. Југословенски репрезентативци су на шест утакмица постигли 424 кошева а примили 429. Просек постигнутих кошева Југославије је био 70,66 по утакмици према 71,5 примљених и укупна негативна кош разлика од -5 кошева.[2].

Земље учеснице турнира

[уреди | уреди извор]

Свакој репрезентацији је омогућено да има највише 12 играча. На турниру је укупно било 72 играчице који су представљали 6 репрезентација учесница. На кошаркашком турниру је одиграно укупно 17 утакмица.

Резултати

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Бод. Ута. Поб. Изг. К+ К-
1.  Совјетски Савез 10 5 5 0 553 316
2.  Бугарска 9 5 4 1 440 405
3.  Југославија 8 5 3 2 356 364
4.  Мађарска 7 5 2 3 344 407
5.  Куба 6 5 1 4 346 403
6.  Италија 5 5 0 5 308 452
20. јул
Италија 65–102 Бугарска
Југославија 62–97 СССР
Куба 66–76 Мађарска
22. јул
Италија 81–85 Југославија
Бугарска 83–122 СССР
Куба 70–83 Мађарска
24. јул
Мађарск�� 48–61 Југославија
Бугарска 84–64 Куба
Италија 53–119 СССР
25. јул
Италија 57–69 Југославија
26. јул
СССР 95–56 Куба
27. јул
Мађарска 75–90 Бугарска
28. јул
Италија 63–79 Куба
Југославија 79–81 Бугарска
СССР 120–62 Мађарска

Утакмица за треће место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
30. јул  Југославија 68-65  Мађарска
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
30. јул  Совјетски Савез 104-73  Бугарска

2. место

 Бугарска

Олимпијски шампион

 Совјетски Савез[3]
2. титула

3. место

 Југославија

Коначан пласман

[уреди | уреди извор]
Поз. Репрезентација
Злато  Совјетски Савез
Сребро  Бугарска
Бронза  Југославија
4.  Мађарска
5.  Куба
6.  Италија

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]