Пређи на садржај

Кошарка на Летњим олимпијским играма 1972.

С Википедије, слободне енциклопедије
Кошарка на Летњим олимпијским играма 1972.
Руководеће телоФИБА
Догађаји1 (мушки)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.

Кошарка на ОИ

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 1972. године је осми по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Минхену, Немачка. На турниру је учествовало укупно 16 репрезентација и одиграно је укупно 70 утакмице. Распоредом је било предвиђено да се одигра 72 утакмице али се после утакмица по групама репрезентација Египта повукла са такмичења. Разлог томе су био терористички чин који се одиграо у олимпијском селу који је постао познат под именом „Минхенски масакр“.

Југославија

[уреди | уреди извор]

Југославији[1] је ово било четврто учешће на кошаркашком олимпијском турниру.

У конкуренцији 16 земаља које су учествовале на олимпијском кошаркашком турниру, Југославија је заузела пето место. Југославија је играла у групи Б где је заузела треће место и квалификовала се у полуфинале. У полуфиналној рунди репрезентација Југославије је победила репрезентацију чехословачке са три коша разлике и тиме се пласирала у финалну рунду. У финалној рунди Југославија се састала са Порториком и та победа је обезбедила пето место у укупном пласману. Репрезентација Југославије је на девет утакмица остварила седам победа и доживела два пораза, постигла 734 кошева а примила 557. Просек постигнутих кошева Југославије је био 81,55 по утакмици према 61,88 примљених и позитивна кош разлика од 177 кошева.[2].

Ове игре и кошаркашки турнир, за Југославију, је обележио и преседан да спортиста у знак протеста напусти турнир. Један од чланова репрезентације, Љубодраг Симоновић, је у знак протеста и неслагања око контроверзне утакмице у квалификационој рунди Југославије против Порторика, где је и доказано да су неки порторикански кошаркаши се користили недозвољеним допингом, и коначне одлуке комитета да се резултат утакмице не промени, то јест да остане победа Порторика, напустио олимпијско село и вратио се кући. Симоновић, један од најпопуларнијих и најбољих кошаркаша Југославије тог времена, је касније издао и неколико књига. Међу познатијим широј публици је и књига „Олимпијска подвала“, где говори о овим догађајима[3].

Финална утакмица

[уреди | уреди извор]

Први пораз од 1936. после 63 победе доживела је и америчка кошаркашка репрезентација. У финалној утакмици против репрезентације СССР три секунде пре краја су имали су предност од једног коша – 50:49. Међутим, пошто је тренер СССР, Кондрашин, тражио тајм-аут[4] часовник је враћен за три секунде и утакмица настављена. Једешко је је извео аут и дугим додавањем пронашао Александра Белова под кошем Американаца, а он је постигао победоносни кош – 51:50. Американци су узалуд протестовали, њихова званична жалба је одбијена, па су одбили да приме сребрне медаље.

Контроверзе које су се десиле у неколико задњих секунди утакмице, при водству екипе САД 50-49,: прво је време истекло током пређашњег коша (слободних бацања)[5] САД али је кош признат и преостале време помакнуто на 1 секунду. Затим је време поновно истекло у покушају напада екипе СССР-а и Американци су већ славили победу. Међутим, на жалбу Совјета[6] , поново су додане нове три секунде, у којима је Александер Белов успео убацити два поена и тиме донети победу свом тиму. Бројне нелогичности током неколико задњих секунди нису никад разјашњене, иако је МОК чврсто остао при одлуци да је утакмица регуларна.

Земље учеснице турнира

[уреди | уреди извор]

Свакој репрезентацији је омогућено да има највише 12 играча. На турниру је укупно било 192 играча који су представљали 16 репрезентација учесница. На кошаркашком турниру је одиграно укупно 70 утакмице.

Резултати

[уреди | уреди извор]

Прелиминарна фаза

[уреди | уреди извор]
Репрезентација Ута: Поб: Изг: К+: К-: Бод: Сједињене Америчке Државе Куба Бразил Чехословачка Шпанија Аустралија Јапан Египат
 Сједињене Америчке Државе 7 7 0 542 312 14 67-48 61-54 66-35 72-56 81-55 99-33 96-31
 Куба 7 6 1 560 445 13 48-67 64-63 77-65 74-53 84-70 108-63 105-64
 Бразил 7 4 3 561 490 11 54-61 63-64 83-82 72-69 69-75 110-55 110-84
 Чехословачка 7 4 3 493 489 11 35-66 65-77 82-83 74-70 69-68 74-61 94-64
 Шпанија 7 3 4 486 500 10 56-72 53-74 69-72 70-74 79-74 87-76 72-58
 Аустралија 7 3 4 523 524 10 55-81 70-84 75-69 68-69 74-79 92-76 89-66
 Јапан 7 1 6 442 643 8 33-99 63-108 55-110 61-74 76-87 76-92 78-73
 Египат 7 0 7 440 644 7 31-96 64-105 84-110 64-94 58-72 66-89 73-78
Репрезентација Ута: Поб: Изг: К+: К-: Бод: Совјетски Савез Италија Социјалистичка Федеративна Република Југославија Порторико Западна Немачка Пољска Филипини Сенегал
 Совјетски Савез 7 7 0 639 479 14 79-66 74-67 100-87 87-63 94-64 111-80 94-52
 Италија 7 5 2 547 471 12 66-79 78-85 71-54 68-57 71-59 101-81 92-56
 Југославија 7 5 2 582 484 12 67-74 85-78 74-79 81-56 85-64 117-76 73-57
 Порторико 7 5 2 570 531 12 87-100 54-71 79-74 81-74 85-83 92-72 92-57
 Западна Немачка 7 3 4 482 518 10 63-87 57-68 56-81 74-81 67-65 93-74 72-62
 Пољска 7 2 5 520 536 9 64-94 59-71 64-85 83-85 65-67 90-75 95-79
 Филипини 7 1 6 526 666 8 80-111 81-101 76-117 72-92 74-93 75-90 68-62
 Сенегал 7 0 7 405 586 7 52-94 56-92 57-73 57-92 62-72 59-95 62-68

Класификациона рунда за 13. - 16. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
5. септембар  Филипини 2-0 (без борбе[7])  Египат
6. септембар  Јапан 70-67  Сенегал

Класификациона рунда за 9. - 12. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
5. септембар  Западна Немачка 69-70  Аустралија
6. септембар  Шпанија 76-87  Пољска

Класификациона рунда за 5. - 8. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
7. септембар  Чехословачка 63-66  Југославија
 Порторико 87-83  Бразил

Класификациона утакмица за 15. - 16. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
8. септембар  Сенегал 2-0 (без борбе[7])  Египат

Класификациона утакмица за 13. - 14. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
8. септембар  Филипини 82-73  Јапан

Класификациона утакмица за 11. - 12. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
8. септембар  Западна Немачка 83-84  Шпанија

Класификациона утакмица за 9. - 10. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
9. септембар  Аустралија 91-83  Пољска

Класификациона утакмица за 7. - 8. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
8. септембар  Чехословачка 69-87  Бразил

Класификациона утакмица за 5. - 6. место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
9. септембар  Југославија 86-70  Порторико

2. место

Сједињене Америчке ДржавеСАД

Олимпијски шампион

 Совјетски Савез[8]
1. титула

3. место

 Куба

Коначан пласман

[уреди | уреди извор]
  1.  Совјетски Савез (9-0)
  2.  Сједињене Америчке Државе (8-1)
  3.  Куба (7-2)
  4.  Италија (5-4)
  5.  Југославија (7-2)
  6.  Порторико (6-3)
  7.  Бразил (5-4)
  8.  Чехословачка (4-5)
  9.  Аустралија (5-4)
  10.  Пољска (3-6)
  11.  Шпанија (4-5)
  12.  Западна Немачка (3-6)
  13.  Филипини (3-6)
  14.  Јапан (2-7)
  15.  Сенегал (0-8)
  16.  Египат (0-8)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Чланови олимпијске кошаркашке репрезентације Југославије:
  2. ^ Интернет страна СОКа[мртва веза], Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ Интервју Љубодрага Симоновића у Политици, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Hennessey, Tom. (2008, August 2). "U.S. 1972 Olympic team still won't concede[мртва веза]", Long Beach Press-Telegram
    "Whether they really had (called for a timeout) remains in dispute. Ratleff is inclined to think they did not. 'If you want to call a time out, there are ways to do it without leaving any doubt.'"
  5. ^ Wharton, David. (2002, September 10). "Second-Hand Smoke", Los Angeles Times, Page D-3
    "On the videotape, a horn sounds just before Collins releases his second free throw and one of the referees looks toward the sideline, all of which suggests that someone at the scorer’s table wanted to rectify the error."
  6. ^ Wharton.
    "First of all, Ratleff wants to know why Bashkin, the Soviet assistant, was not given a technical foul for stepping on court during play. Then he wants to know why officials made a big deal about the Soviet timeout. 'If a coach calls timeout and it’s missed, it’s just missed,' he says. 'It happens all the time.'"
  7. ^ а б Египат се повукао са такмичења после догађаја који су се одиграли у олимпијском селу, познатим као „Минхенски масакр“. Утакмица је регистрована службеним резултатом 2:0
  8. ^ Састав репрезентације СССРа: Анатолиј Поливода, Модестас Паулаускас, Зураб Саканделидзе, Алжан Жармухамедов, Александар Болошев, Иван Едешко, Сергеј Белов, Михаил Коркја, Иван Дворни, Генади Волнов, Александар Белов, Сергеј Коваленко

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]