Козаре
Козаре | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
— 2022. | 267 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 55′ 28″ С; 22° 05′ 26″ И / 42.9245° С; 22.090666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 369 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Козаре је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 267 становника.
Положај
[уреди | уреди извор]Село се налази на граници Грделичке клисуре према околини варошице Власотинце. Оно је у долини Козарске или раније зване Рупске реке, десне притоке Јужне Мораве. Од околних варошица, Власотинца на североистоку и Грделице на југозападу, село је удаљено по 5,5 км.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Данашње Козаре основано је у другој половини 18. века. По опште раширеној традицији, њега је основао досељеник из Магарева у околини Битоља.
Козаре је било 1879. године место у Власотиначком срезу. Ту је пописано 24 куће са 130 душа, међу којима није било писменог човека(!?), а број пореских глава износио је 30.[2]
Козарска школа која постоји од пре, прекинула је рад због српско-турског рата. Та школа је потпадала под Дадињску општину, а у њу су полазила деца из Дадинца, Сејанице, Козара, Ладовице, Орашја и Кукавице. Школа је била основна, мушка, црквеног духа, са неколико ученика (било 40, па спало на 10), без поделе на разреде. Смештена у једној соби, средње величине и високе таванице, црквене куће у Козарима. Издржавала се од прихода козарске цркве и прилога појединаца. Учитељ је био из Лесковца, са годишњом платом од 1200 гроша. У школи није било инвентара, а учило се читање из читанке, катехизис и мала историја.[3]
Крајем 19. века у овом селу на Козарачкој реци била је изграђена радионица за израду гајтана. Власник је био Коста Илић Мумџија са синовима. Радионица је радила око 10 година, а затим је пресељена у село Стројковце, па у Вучје.
У овом селу постоји црква Светог Николе. Црква и српска школа потичу с краја турске владавине. Око цркве је раније било и старих гробова, који се сада не виде. У горњој махали постоји и сеоски крст.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Козаре живи 286 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (37,3 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 1 | 3 | ||
75—79 | 4 | 5 | ||
70—74 | 4 | 10 | ||
65—69 | 13 | 15 | ||
60—64 | 8 | 17 | ||
55—59 | 14 | 6 | ||
50—54 | 9 | 15 | ||
45—49 | 16 | 9 | ||
40—44 | 15 | 11 | ||
35—39 | 11 | 12 | ||
30—34 | 21 | 14 | ||
25—29 | 11 | 10 | ||
20—24 | 11 | 10 | ||
15—19 | 9 | 14 | ||
10—14 | 14 | 10 | ||
5—9 | 9 | 11 | ||
0—4 | 12 | 8 | ||
Просек : | 37,3 | 40,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 147 | 35 | 100 | 8 | 4 | 0 |
Женски | 151 | 18 | 104 | 26 | 3 | 0 |
УКУПНО | 298 | 53 | 204 | 34 | 7 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 58 | 2 | 0 | 0 | 14 |
Женски | 18 | 3 | 0 | 0 | 10 |
УКУПНО | 76 | 5 | 0 | 0 | 24 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 32 | 4 | 0 | 3 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
УКУПНО | 1 | 33 | 5 | 0 | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Др Јован Трифуноски, Грделичка клисура: Природне лепоте и географске одлике
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.