Манастир Рударе
| Манастир Рударе | |
|---|---|
 Манастир Рударе | |
| Опште информације | |
| Место | Рударе |
| Општина | Лесковац |
| Држава |  Србија |
| Координате | 42° 57′ 22″ N 21° 57′ 52″ E / 42.95611° С; 21.96444° И |
.svg)  Манастир Рударе Манастир Рударе на карти Србије | |
| Врста споменика | Споменик културе од великог значаја |
| Време настанка | 13. век |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Манастир Рударе се налази у истоименом селу Рударе, недалеко од Лесковца. Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Историја
[уреди | уреди извор]
Црква манастира, посвећена преподобномученици Параскеви - Светој Петки, смештена је на огранку планине Кукавице, на Рударској коси која се испред самог града утапа у широку Лесковачку котлину. Подигнута је на темељима ранохришћанске базилике из 5. века, када је подизан и чувени Царичин град – Јустинијана Прима.[1] Ова базилика вероватно је порушена најездама Словена у 6. и 7. веку, а прву обнову је доживела за време Немањића. У средњем веку се овде налазио манастир, који је био духовни центар Лесковца и околине за време Турака. Храм је делимично страдао 1814. године, али је убрзо обновљен, када су постављене данашње камене плоче на поду. Феликс Каниц, путописац и историчар који је у 19. веку обилазио ове крајеве, записао је да је овај храм „белих зидова, некадашњи манастир, омиљено место окупљања и омиљено излетиште Лесковчана.”[2] Такође је навео да је у то време црква била средиште парохије којој су припадала 14 околна села и која има два свештеника.[2]
Архитектура и унутрашњост
[уреди | уреди извор]
Данашњи изглед цркве је последица велике обнове из 1799. године, о којој сведочи натпис уклесан над улазом. Једнобродне је основе, са припратом на западној, полукружном апсидом на источној страни и полуобличастим сводом. Мирних и малтерисаних фасада, црква је зидни украс у ентеријеру добила на размеђу 18. и 19. века. Испитивачким радовима установљено је да испод ових зидних слика у олтару постоје остаци старијег фреско-слоја који потиче из немањићког периода, али је трајно уништен и није га могуће видети. Након Првог светског рата, намазан је слој малтера преко фреско-слоја у намери да се исти заштити, али је посао нестручно одрађен, тако да су неке фреске оштећене.[3]
Црква је посвећена светој преподобној мученици Параскеви Римљанки - Светој Петки, хришћанској светитељки која је страдала на простору данашње Италије, у другом веку. Њен култ се веома поштује у лесковачком крају. Живопис саме цркве је данас у великој мери оштећен, углавном због влаге. Дотрајали иконостас реновиран је током 20. века и оштећене иконе су замењене новим. Иконе је насликао познати иконописац тога времена Ђорђе Зографски. Неке представе на зидовима и фрескама цркве веома су ретке, а међу њима су, на пример, фреска архангела Рафаила и оснивача египатског пустињског монаштва Пахомија.[4]
Конак
[уреди | уреди извор]Конак манастира подигнут је око 1815. године од ломљеног камена у приземљу и у бондручној конструкцији спрата, импозантних димензија, складним компоновањем елемената представља репрезентативно дело балканског стила градње и један је од најлепших у овом делу Србије.[5] Основа конака је у облику слова „Т”, приземље се састоји из хола и дрвених степеница које воде на спрат. На спрату се такође налази велики хол и из њега се излази на доксат који је смештен тачно изнад улаза у конак. Доксат је од нивоа спрата уздигнут два спрата и чини екстеријер конака нарочито интересантним. Сачуван је и велики димњак, као и дрвени капци на спрату, који су састављени из два дела, од којих се један спушта, а други води навише.[6]
Све до 1894. године овим конаком су се служили Лесковчани, нарочито они из јужног дела града, јер су своје мртве сахрањивали поред цркве, о чему сведоче бројни надгробни споменици у порти цркве.[6] Премда је конзервиран и рестауриран 1951, данас, пре свега због старости, али и пожара који га је задесио, као и због немарности, зграда конака је руинирана, у врло је лошем стању и захтева санацију и поновну реконструкцију како би био очуван од пропадања. Извршена су скромна, углавном сондажна истраживања живописа.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак споменика културе у Јабланичком округу
- Манастири Епархије нишке
- Манастири и цркве Јужне и источне Србије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Глас Србије/Црква Свете Параскеве у Рудару”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 14. 06. 2014.
- ^ а б Feliks Kanic (1999). Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. BMG. ISBN 978-86-7330-093-1.
- ^ „Епархија нишка, рударска парохија”. Архивирано из оригинала 6. 05. 2016. г. Приступљено 7. 05. 2017.
- ^ а б Црква преподобне мученице Параскеве
- ^ Trajković, Dragoljub (1977). Iz prošlosti Leskovca i okoline: studije i članci. Narodni muzej.
- ^ а б Милетић, Михаило; Јовановић, Миодраг, ур. (1961). Лесковац и околина. Београд: Књижевне новине.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Комплекс манастира Рударе spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд heritage.gov.rs
- Рударе eparhijaniska.rs
- Манастир Рударе
- МОЛИЛИ СЕ И У ДОБА ОСМАНЛИЈА: Црква у селу Рударе једна је од најстаријих православних богомоља у овом делу Србије („Вечерње новости”, 15. мај 2023)
