Пређи на садржај

Ана Лалић Хегедиш

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Ана Лалић Хегедиш (Ваљево)[1] је српска новинарка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лалић је рођена у хрватској породици.[2][тражи се бољи извор][3][4]

Преко двадесет година се бави новинарством.[5] Она је од октобра 2023. године извршна директорка Независног друштва новинара Војводине.[6]

Током пандемије коронавируса је ухапшена и оптужена за узнемиравање јавности поводом свог писања о недостатку медицинске опреме.[7] Тужилаштво је касније одбацило оптужницу.[8]

Лалић је марта 2024. била гост на трибини организнованој у Дубровнику под називом „У раљама национализма”. Она је том приликом изјавила: „Ми у Војводини готово свакодневно доживљавамо извесно досрбљавање. Цркве нам ничу у сваком кварту, и то не у стилу православног барока који је карактеристичан за Војводину, него у византијском стилу. Војводина јесте још увек мултиетничка, али врши се демографски инжињеринг, Република Српска има своју Републику Српску у Војводини”.[9]

Након ове и других њених изјава, прећено јој је смрћу и протеривањем.[10][11] Раније је била оптуживана да ради за хрватску обавештајну службу.[12]

Залаже се за секуларну и грађанску Србију.[13]

Освојила је Награду за слободу говора Деутсцхе Wелле, новинарску награду Фондације „Катарина Прерадовић” и проглашена је и за хероину извештавања Репортера без граница 2020. године.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ана Лалић: Ваљевска Сремица - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2020-04-04. Приступљено 2024-04-10. 
  2. ^ Вучић, Дорис (2024-03-11). „Хрватица у Србији због храброг потеза изложена језивим пријетњама: 'Усташкиња и издајница'”. Дневно.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2024-03-25. 
  3. ^ Лалић, Ана (2023-08-03). „Није све до Вучића, мало смо и ми г*вна: Пише Ана Лалић”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2024-03-25. 
  4. ^ Студиосевен. „Затражена заштита за новинарку Ану Лалић”. Затражена заштита за новинарку Ану Лалић | Актуално | Хрватска Ријеч. Приступљено 2024-03-25. 
  5. ^ „Ана Лалић на челу НДНВ”. Фонет (на језику: српски). Приступљено 2024-03-25. 
  6. ^ ВОИЦЕ (2023-10-14). „Новинарка Ана Лалић Хегедиш на челу НДНВ-а”. Војвођански истраживачко-аналитички центар "ВОИЦЕ" (на језику: српски). Приступљено 2024-03-25. 
  7. ^ Миловановић, Бојана (2023-02-20). „Новинарка Ана Лалић била ухапшена и оптужена да лаже: Тајни уговор Владе тек сад показао шта је истина”. НОВА портал (на језику: српски). Приступљено 2024-03-25. 
  8. ^ Мишић, Горан. „Ана Лалић: Репресија не може зауставити истину”. Ал Јазеера Балканс (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-03-25. 
  9. ^ „Ана Лалић: У Војводини је на делу досрбљавање и галоп српског национализма - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2024-03-08. Приступљено 2024-03-25. 
  10. ^ „Ана Лалић за Данас: Прете ми да ћу бити заклана, силована и протерана - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2024-03-11. Приступљено 2024-03-25. 
  11. ^ Спер, Дарко (2024-03-18). „Ана Лалић: Србија је дубоко гурнута у страх, све нас је мање спремних да проговоримо”. Аутономија (на језику: српски). Приступљено 2024-03-25. 
  12. ^ „Функционер Треће Србије оптужио новинарку да је хрватска шпијунка”. НДНВ (на језику: енглески). 2015-03-31. Приступљено 2024-03-25. 
  13. ^ „Ана Лалић Хегедиш: Шта све нисте чули из Дубровника, али мојим речима које вам се подједнако неће свидети - Дијалог - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2024-03-17. Приступљено 2024-03-25. 
  14. ^ „Ана Лалић на челу НДНВ”. Фонет (на језику: српски). Приступљено 2024-03-25. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Лалић_Хегедиш&oldid=28942744”