Пређи на садржај

Независно друштво новинара Војводине

С Википедије, слободне енциклопедије
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)
Датум оснивања17. јануар 1990.; пре 34 године (1990-01-17)
Метод деловањаУдружење грађана
Локација Војводина
СедиштеНови Сад
Подручје деловања Србија
ПредседникСлађана Глушчевић
Веб-сајтndnv.org

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је друштво професионалних новинара, са седиштем у Новом Саду. Представља најстарије независно удружење новинара на простору бивше Југославије, које је 1990. настало као израз револта против медијске политике Слободана Милошевића.[1]

Чланови друштва су новинари запослени у дневним и локалним новинама, стручним часописима, радио-станицама, телевизији. На сајту удружења се износи да НДНВ има за циљ неговање слободног објективног и професионалног новинарства, залагање за права и интересе новинара, као и залагање за вредности грађанског друштва.[2]

НДНВ је од оснивања био проглашаван "продуженом руком страних сила" на основу чињенице да је више од 80% њихових активности претходних двадесет година финансирано од стране контроверзних међународних невладиних организација попут Рокфелер Фондације, Националног фонда за демократију, IREX-а, као и директно од стране амбасада Сједињених Америчких Држава и Аустралије.[3][4][5] Због такве политике су били на мети напада појединих медија и организација.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

НДНВ је невладина организација новинара основана 17. јануара 1990. године у Новом Саду, као прва организација те врсте у СФР Југославији. Оснивачка скупштина је одржана у сали Српског народног позоришта, а новоформираној организацији је том приликом приступило 270 новинара из готово свих војвођанских медија.

Када су започели ратови у СФРЈ, медији су престали истинито извештавати, па су новинари (чланови) НДНВ свакодневно из својих просторија (Ул. Змај Јовина) Новосађанима, уз помоћ разгласа, читали вести које нису смеле бити објављене у медијима. Акција се звала "Прозор", а често се дешавало да се испод прозора НДНВ-а окупи и по неколико хиљада грађана. Био је то истовремено и колективни протест против рата и неистинитог информисања.

Након пада режима 2000. године, НДНВ се дезинтензивирао, али је неколико чланова 2004. године покренуо ревитализацију Друштва. Од тада, НДНВ броји више од 500 чланова, а покретач је и иницијативе "Грађанска Војводина".[7] Оптуживани су да политички и селективно прате и јавно објављују, попут недостатка реакције на коментаре хрватског председника Зорана Милановића који је Србе назвао "барбарима" и изостанка реакције на говор социлога Јање Беч Нојман на јавном скупу „Шетња за Војводину”,[8] а да је са друге стране тадашњи председник удружења Недим Сејдиновић политичке и медијске неистомишљенике вређао и називао колеге погрдним именима[9] након откривања података о финансирању рада удружења од стране политичких организација и фондација из иностранства.[10]

Председници

[уреди | уреди извор]
# Фотографија Име
(Рођен-преминуо) 		Мандат Напомена
1 Миодраг Миле Исаков
(1950–)		 1990 1998 -
2 Димитрије Боаров
(1946–)		 1998 2002 -
3 Петар Петровић
(1949–)		 2002 2006 -
4 Динко Грухоњић
(1970–)		 2006 2014 -
5 Недим Сејдиновић
(1972–)		 2014 2019 -
6 Норберт Шинковић
(1985–)		 2019 2022 -
7 Слађана Глушчевић
 2022 Мандат у току -

Доприноси

[уреди | уреди извор]

Од 1992. године НДНВ је почео објаљивати Војвођански грађански лист Независни, који је то целокупног свог излажења (престао излазити 2002. године) имао изразито грађанску, антинационалистичку и антиратну оријентацију. Данас, НДНВ уређује информативни портал Аутономија инфо, а 2006. године у просторијама НДНВ-а је отворен Медија центар Војводине.[2] Под окриљем НДНВ-а делује и Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE) који представља истраживачки центар НДНВ-а.

НДНВ сваке године додељује Годишњу награду НДНВ-а новинарима за новинарски допринос демократизацији друштва и промоцију вредности грађанске Војводине.

Награде

[уреди | уреди извор]

Удружење је добитник годишње награде војвођанског омбудсмана за развој људских права на територији покрајине за 2008. годину.[11]

Годишња награда НДНВ

[уреди | уреди извор]

Годишња награда НДНВ је признање које Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) уручује најбољим новинарима на подручју Србије. Додељује новинарима који су се током те године исказали у новинарској храбрости ризикујући властити и интегритет новинарске струке, а све у циљу ра��ветљавања већ непознатих политичких и друштвених процеса.[12] Награда је успостављена на 20. годишњици постојања НДНВ-а, 16. јануара 2010. године, када је установљена и Награда НДНВ-а за целокупан новинарски допринос демократизацији друштва и промоцију вредности грађанске Војводине. Том приликом награда је уручена Жужани Серенчеш, новинарки Радија Слободна Европа.[12]

Лауреати

[уреди | уреди извор]
  • Бранка Драговић Савић (2010)
  • Мирко Ђорђевић (2011)
  • Наташа Крстин (2012)
  • Норберт Шинковић (2012)
  • Дашко Милиновић (2013)
  • Младен Урдаревић (2013)
  • Миодраг Совиљ (2013)
  • Игор Михаљевић (2013)
  • Александар Рељић (2014)
  • Теофил Панчић (2015)
  • Божо Иштван (2016)[2]
  • Маја Леђенац (2019)[13]
  • Борис Дежуловић и Стефан Јањић (2020)[14]
  • Ана Лалић (2021)[15]
  • Денис Колунџија (2022)[16]
  • Ксенија Павков (2023)[17]
  • Фондација Славко Ћурувија (2024)[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Маја Леђенац новинарка године НДНВ-а, награде за Бориса Варгу и Младена Саватовића”. autonomija.info. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено 17. 8. 2015. 
  2. ^ а б в - ndnv.org Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2016) -О нама
  3. ^ „Донатори НДНВ”. ndnv.org. Приступљено 03. 02. 2022. 
  4. ^ Попадић, Јелена (08. 02. 2016). „Političko delovanje pod plaštom borbe za demokratiju”. Политика. Политика. Приступљено 3. 2. 2022. 
  5. ^ Попадић, Јелена (10. 01. 2016). „Наклоњеност према Косову и Црној Гори”. Политика. Приступљено 03. 02. 2022. 
  6. ^ „NDNV: Protiv nas se vodi šovinistička hajka”. РТВ. 19. februar 2013. Приступљено 03. 02. 2022. 
  7. ^ - ndnv.org Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2016) -О нама: Историјат
  8. ^ „Слобода ћутања”. Политика. 21. 10. 2015. 
  9. ^ Сејдиновић, Недим (15. 01. 2016). „Реаговања на „Путеве америчког новца у Србији””. Политика.  ... новинарка "срља попут гуске у магли"...
  10. ^ Попадић, Јелена (16. 01. 2016). „Na vaše uvrede mogu da odgovorim samo brojkama”. Политика. Приступљено 03. 02. 2022. 
  11. ^ „НДНВ-у награда омбудсмана”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015. 
  12. ^ а б „Годишња награда на сајту НДНВ”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015. 
  13. ^ Aleksić, Napisao/la Slobodan Ćosa (2019-01-26). „NDNV obeležilo 29. rođendan: Maji Leđenac godišnja nagrada”. Far (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02. 
  14. ^ „Boris Dežulović i Stefan Janjić dobitnici nagrada na 30. rođendanu NDNV-a”. NDNV (на језику: енглески). 2020-02-01. Приступљено 2024-12-02. 
  15. ^ Mitrovic, Vojin (2021-04-01). „Ana Lalić novinarka godine NDNV-a, Draganu Bursaću nagrada za regionalnog autora”. Cenzolovka (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02. 
  16. ^ www.antenam.net (2022-02-25). „Denis Kolundžija dobitnik godišnje nagrade NDNV-a”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02. 
  17. ^ „Kseniji Pavkov godišnja nagrada NDNV-a - Vesti iz Sombora - SOinfo.org - Sombor 24/7”. www.soinfo.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  18. ^ „Fondaciji ’Slavko Ćuruvija’ Godišnja nagrada NDNV-a”. NDNV (на језику: енглески). 2024-02-20. Приступљено 2024-12-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Независно_друштво_новинара_Војводине&oldid=28941207”