Edgar F. Codd

Edgar Frank „Ted“ Kod (engl. Edgar Frank "Ted" Codd; 23. avgust 1923 — 18. april 2003.) bio je britanski informatičar koji je dao značajan doprinos teoriji relacionih baza podataka.

U vreme dok je radio za IBM, stvorio je relacioni model za upravljanje bazama podataka. Iako je to nije njegov jedini značajni doprinos računarstvu, relacioni model, vrlo uticajna opšta teorija manipulacije podacima, ostaje njegovo najznačajnije dostignuće.

Jedna od normalizovanih formi, Bojs-Kodova normalizovana forma, je dobila svoj naziv po Kodu.

Edgar Frank Kod je rođen u Portlandu, Engleska. Nakon što je završio Gimnaziju Pul (Poole Grammar School), studirao je matematiku i hemiju na Egzeter koledžu u okviru Oksforda, da bi potom služio kao pilot u Britanskoj kraljevskoj avijaciji za vreme Drugog svetskog rata. Prešao je u Njujork 1948, da bi radio u IBM-u kao matematičar - programer. Pet godina kasnije, ljut na senatora Džozefa Mekartija, Kod se preselio u Otavu, Kanada. Deceniju kasnije vratio se u SAD gde je doktorirao računarstvo na Univerzitetu Mičigen u En Arboru. Dve godine potom preselio se u San Hoze, Kalifornija da bi radio u IBM-ovom Almaden centru za istraživanje.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka radio je na svojim teorijama uređivanja podataka, izdavši 1970. godine rad pod naslovom "A Relational Model of Data for Large Shared Data Banks" ("Relacioni model podataka za velike baze podataka sa više korisnika"), nakon što je godinu dana ranije izašao jedan njegov interni rad pisan za IBM. Na Kodovo razočarenje, ispostavilo se da IBM nije bio zainteresovan da iskoristi njegove sugestije sve dok nisu počele da ih implementiraju suparničke kuće.

u početku, IBM je odbio da implementira relacioni model da bi sačuvao prihode koje je imao od svog IMSa. Kod je zatim pokazao IBM-ovim kupcima potencijal implementacije svog modela, a oni su, zauzvrat, izvršili pritisak na IBM. Kao posledica toga, IBM je u svoj Future System projekat uključio System R potprojekat — ali je za njega zadužio ljude koji nisu bili dovoljno upoznati sa Kodovim idejama, i izlovao ih je od Koda. Rezultat svega toga je bio da oni nisu koristili Kodov Alfa jezik, već su stvorili nerelacioni jezik, SEQUEL. I pored toga, SEQUEL je bio toliko nadmoćan u odnosu na sisteme koji su prethodili relacionom, da ga je Leri Elison kopirao, prema informacijama koje su se iznosile na konferencijama na kojima je najavljivan, u svom Oracle DBMS, koji je stigao na tržište pre SQL/DS — zbog tada već uspostavljenog vlasničkog statusa nad izvornim terminom, SEQUEL je preimenovan u SQL.

Kod je nastavio sa razvijanjem svog relacionog modela, ponekad u saradnji sa Krisom Dejtom.

Kako je relacioni model počeo da biva popularan ranih osamdesetih, Kod je vodio ponekad grube bitke u sprečavanju zloupotrebe termina od strane vendora baza podataka koji su samo napravili relacionu oblogu na staroj tehnologiji. Kao deo svoje kampanje, objavio je svojih 12 pravila kojima je hteo da definiše kako treba da izgleda relaciona baza podataka. Njegova borba je obuhvatila i SQL jezik, koji je posmatrao kao nepravilnu implementaciju svoje teorije. Sve to je otežalo njegovu poziciju u IBM-u, i primoralo ga da napusti svoje radno mesto da bi osnovao sopstvenu konsultantsku firmu sa Krisom Dejtom i drugim saradnicima.

Edgar Kod je skovao termin OLAP i postavio dvanaest pravila OLAP-a, iako ona nikad nisu u potpunosti bila prihvaćena pošto se saznalo da je njegov rad na tu temu bio naručen od strane vendora softvera; takođe je proširio ideje relacionog modela da bi pokrio problem dizajna baze podataka u svom RM/T. Dao je i značajan doprinos znanju u polju celularnih automata.

Kod je 1981. godine primio Tjuringovu nagradu a 1994. je postao član ACM-a^[1].

Edgar F. Kod je umro od posledica srčanog udara u svojoj kući na Floridi u 79. godini, 18. aprila, 2003. godine

• [1] Arhivirano 2011-06-04 na Wayback Machine-u

• 12 Kodovih pravila
• Normalizacija baze podataka