1981

Ovo je članak o godini 1981.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine:	1978 1979 1980 – 1981 – 1982 1983 1984

1981. po kalendarima

Gregorijanski	1981. (MCMLXXXI)
Ab urbe condita	2734.
Islamski	1401–1402.
Iranski	1359–1360.
Hebrejski	5741–5742.
Bizantski	7489–7490.
Koptski	1697–1698.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2036–2037.
• Shaka Samvat	1903–1904.
• Kali Yuga	5082–5083.
Kineski
• Kontinualno	4617–4618.
• 60 godina	Yin Metal P(ij)etao (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11981.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1981 (MCMLXXXI) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom kalendaru.

1981: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Grčka ušla u Evropsku zajednicu (danas EU).
• 1. 1. - Palau postao samoupravan (trust SAD).
• 1. 1. - Koncert "Pozdrav iz Zagreba" predstavlja zagrebačku rock scenu u Beogradu.
• 1. 1. - Abdou Diouf je novi predsednik Senegala (do 2000); prethodnik Léopold Sédar Senghor je prvi afrički predsednik koji se dobrovoljno povukao s položaja.
• 2. 1. - U Engleskoj uhapšen Peter Sutcliffe, dva dana kasnije priznaje da je Yorkshire Ripper - ubio je 13 žena.
• 3. 1. - Prva epizoda "Jovanovići - svakodnevica jedne porodice" na Radio Beogradu.
• 5. 1. - Iransko-irački rat, bitka kod Dezfula, tj. Operacija Nasr: Iranci započinju svoju prvu kontraofanzivu, napadaju oklopnim snagama, ali su do 9-tog razbijeni.
• 5. 1. - TV izdanje "Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju" na BBC 2.
• 6. 1. - U Tripoliju objavljeno da će se Libija i Čad ujediniti, ali ubrzo odustaju zbog međunarodnog pritiska i stanja u Čadu.
• 6. 1. - Na brazilskoj reci potonuo feribot Novo Amapo, najmanje 230 mrtvih.
• 10. 1. - Salvadorski građanski rat: Front Farabundo Marti započinje prvu ofanzivu i zauzima teritorije na severu zemlje, vlada odgovara uvođenjem ratnog stanja i policijskog časa, zatim taktikom spržene zemlje i terora protiv civila.
• 12. 1. - U SAD krenula TV serija "Dinastija" (u SFRJ od 1984).
• 12. 1. - Levičarski portorikanski nacionalisti iz Narodne armija Boricua (Mačeterosi) uništili devet mlaznjaka u bazi nacionalne garde.
• 13. 1. - Sedmorica profesora "Praxisovaca" (Marković, Tadić, Životić, Golubović, Mićunović, Stojanović, Popov) dobili otkaz na Beogradskom univerzitetu (nisu mogli predavati od 1975, sledećeg jula prihvatili zaposlenje u Institutu društvenih nauka).
• januar - Otkrivena Saravačka komora, najveća podzemna šupljina na svetu.
• 19. 1. - Kreditna linija između centralnih banaka SFRJ i SR Nemačke vredna 1,1 milijardu dolara.

• 20. 1. - Ronald Reagan inauguriran za predsjednika SAD. Odmah zatim, Iranci puštaju 52 američka taoca posle 444 dana Iranske talačke krize.
• 20. 1. - Emitovan TV-šou "Beograd noću" Olivera Mandića.
• 21. 1. - Proizveden prvi automobil DeLorean DMC-12.
• 23. 1. - "Hrvatski borci za slobodu" podmetnuli bombu u njujoršku sudnicu, manja materijalna šteta.
• 25. 1. - Suđenje Bandi četvorke u Kini: Maova udovica Jiang Qing osuđena na smrt (kasnije preinačeno u doživotni zatvor).
• 27. 1. - Delegacija Kosova u poseti Albaniji, na čelu sa Rizom Sapundžiuom, zamenikom predsednika PIV-a; u poseti i delegacija Kosovske akademije nauka i umetnosti (visok nivo kulturne saradnje dve teritorije)^[1].
• 27. 1. - Jakov Blažević, predsjednik Predsjedništva SR Hrvatske, osuđuje nadbiskupa Kuharića zbog gajenja sjećanja na nadbiskupa Stepinca.
• 27. 1. - Indonežanski brod Tampomas II izgoreo i potonuo u Javanskom moru, 431 mrtvi i nestali.
• 27. 1. - 6. 2. - Poljska "Solidarnost" organizuje generalni štrajk u Bielsko-Białi - štrajk sa političkim ciljevima, dovodi do smene nekoliko korumpiranih zvaničnika.
• 28. 1. - Pakišanski rat - kratak konflikt između Ekvadora i Perua zbog graničnog spora.
• 29. 1. - Španski premijer Adolfo Suárez dao ostavku.
• 30. 1. - Operacija Beanbag - južnoafrički komandosi ubili 15 članova Afričkog nacionalnog kongresa u Mozambiku.

• 1. 2. - MMF odobrio Jugoslaviji stand-by kredit od 2,2 milijarde dolara u tri godišnje rate za prevazilaženje ekonomskih problema (najveći ikada dat zemlji u razvoju).
• 3. 2. - INA-Naftaplin objavljuje da će nastaviti istraživanje nafte u Jadranu, po ceni od 600 miliona dolara u sledećih pet godina.
• 4. 2. - Gro Harlem Brundtland prvi put postaje norveška premijerka (1981, 1986-89 i 1990-96).
• 6. 2. - Yoweri Museveni počinje građanski rat u Ugandi (do 1986).
• 7. 2. - Pad vojnog aviona Tu-104 blizu Lenjingrada, gine 50 ljudi od čega 16 admirala i generala.
• 8. 2. - Tragedija na stadionu Karaiskakis u Pireju, poginuo 21 navijač Olimpijakosa.
• 11. 2. - General Wojciech Jaruzelski imenovan za poljskog premijera (do 1985, šef države 1985-90).
• 13. 2. - Rupert Murdoch kupio londonski The Times.
• februar - Rok koncert "Pozdrav iz Beograda" u Zagrebu.
• februar - Bugarska štampa opet tvrdi da su Makedonci u stvari Bugari.
• 17. 2. - Objavljen Tanjugov komentar u kojem se odbacuju peticije beogradskih i zagrebačkih intelektulaca za izmenu Krivičnog zakona (prošlog novembra, u vezi političkih prestupa).
• 18. 2. - Predsednik SAD Regan predstavio Kongresu plan smanjenja inflacije i nezaposlenosti putem smanjenja federalne potrošnje i poreza na prihod.
• 20. 2. - Povjesničar Franjo Tuđman osuđen na 3 godine zatvora zbog "neprijateljske propagande".
• 22. 2. - Šestoro mrtvih u lavini na Šar-planini.
• 23. 2. - 23-F - pokušaj puča u Španiji: Antonio Tejero sa pripadnicima Guardia Civil (žandarmerije) upao u španski parlament tokom glasanja za premijera, drži poslanike kao taoce sledećih 18 sati - puč sprečen zahvaljujući kralju Huanu Karlosu.
• 23. 2. - 3. 3. - XXVI kongres KPSS - potvrđeno staro, i ostarelo, vođstvo; poslednji Brežnjevljev kongres.
• 24. 2. - Jak zemljotres u Ateni, 16 mrtvih.
• 24. 2. - U Darmštatu sintetisan element borijum (atomski broj 107).
• 24. 2. - Objavljena veridba Diane Spencer i Charlesa, princa od Walesa.
• 25. 2. - Leopoldo Calvo-Sotelo konačno izabran za predsednika vlade Španije, s kašnjenjem od dva dana zbog pokušaja puča (ostaje do 1982).
• 26. 2. - 17. plenum CK SKJ - o pitanjima odbrane.
• 28. 2. - Velike demonstracije na severu Zapadne Nemačke protiv izgradnje nuklearne elektrane Brokdorf.

• 1. 3. - Bobby Sands iz Privremene IRA-e počeo štrajk glađu - umreće 5. 5., prvi od desetorice.
• 2. 3. - Egipatski maršal i ministar odbrane Ahmed Badawi poginuo sa još 13 visokih oficira u udesu helikoptera.
• 4. 3. - Govor predsednika predsedništva Cvijetina Mijatovića u Nišu o teškoj ekonomskoj situaciji - domaći i strani neprijatelji "zlonamerno preuveličavaju" probleme, sugeriše se "ideološki rad".
• 5. 3. - Branko Puharić, partijski funkcioner i ravnatelj RTV Zagreb, optužuje hijerarhiju Katoličke crkve da želi stvoriti sukob sa državom; pokušaje rehabilitacije Alojzija Stepinca smatra pokušajem rehabilitacije ustaštva (deo polemike između vlasti u Hrvatskoj i crkve).
• 5. 3. - Bavarska policija uhapsila 141 osobu u Nirnberškom centru kulture, gde se prikazivao film o skvotiranju u Holandiji.
• 5. 3. - Jermenski teroristi ubili dvojicu turskih diplomata u Parizu.
• 6. 3. - Marianne Bachmeier ubila u sudnici u Lübecku ubicu svoje kćerke.
• 7. 3. - U prištinskoj Rilindji oštar odgovor na feljton o albanskom ekspanzionizmu objavljen u skopskoj "Večeri" prošle jeseni.
• 7. 3. - Na Dominici rasturen pokušaj puča, uhapšeni bivši premijer i komandant odbrambenih snaga (pogubljen 1986).

• 11. 3. - Nemiri na Kosovu 1981: u studentskoj menzi Univerziteta u Prištini započinje protest zbog loše hrane koji će eskalirati u masovne proteste Albanaca širom SAP Kosovo, sa iredentističkim zahtevima.
• 15. 3. - Salvadorska armije počinje operaciju čišćenja blizu granice sa Hondurasom, strada veliki broj civila.
• mart - Jugoton objavljuje album "Paket aranžman" sa beogradskom trojkom: Šarlo Akrobata, VIS Idoli, Električni orgazam.
• 16. 3. - Izgoreo konak Pećke patrijaršije.
• 17. 3. - U Italiji otkrivena nelegalna masonska loža Propaganda Due (P2), na spisku ima 962 člana, uključujući važne biznismene, političare, oficire.
• 17. 3. - Pritoke Save i Dunava nadošle nakon višednevnih kiša i topljenja snega, potopljen deo Obrenovca.
• 18. 3. - Napravljen skenirajući tunelski mikroskop.
• 19. 3. - "Događaj u Bidgošću" - na sastanku Saveta Vojvodstva Bidgošć vlasti pretukle članove "Solidarnosti" koji su davali podršku osnivanju zemljoradničkog sindikata.
• 22. 3. - Klizište usled padavina odnelo dva vagona u Moravu kod Stalaća, 38 (?) mrtvih^[2].
• 25. 3. - Uveče okupljanje u studentskom domu u Prištini.
• 26. 3. - Nemiri na Kosovu 1981: Dolazak Štafete mladosti u Prištinu koincidira s drugim valom masovnih protesta na kojima studenti traže da Kosovo postane republika u okviru SFRJ.
• 26. 3. - Rekordni vodostaji Save kod Beograda, 738 cm, i Dunava kod Zemuna, 757 cm (premašeni 2006).
• 26. 3. - Umereni britanski laburisti, koji misle da je stranka otišla previše ulevo, osnivaju Socijaldemokratsku partiju (spojila se s liberalima 1988, → Liberalni demokrati)
• 27. 3. - Poljska "Solidarnost" organizuje nacionalni "štrajk upozorenja" povodom Događaja u Bidgošću.

• 28. 3. - Otvorena nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (kasnije Dan te institucije).
• 29. 3. - "Proces nacionalne reorganizacije" u Argentini: gen. Roberto Eduardo Viola dolazi na čelo vojne hunte (do decembra).

• 30. 3. - Atentat na Ronalda Reagana: Predsjednik SAD Ronald Reagan teško ranjen metkom koga je ispalio John Hinckley.
• 31. 3. - Protestuju đaci i radnici u Obiliću kod Prištine.
• 31. 3. - Popis stanovništva u SFRJ: 22.424.711 stanovnika, od čega 1.219.045 Jugoslovena.
• 31. 3. - 53. dodjela Oscara: najbolji film je Ordinary People, ukupno četiri nagrade od šest nominacija; Raging Bull i The Elephant Man po osam nominacija sa dve odn. bez nagrade.

• 1. 4. - Grupa tajlandskih oficira, tzv. "Mladoturci", pokušala da izvede puč.
• 1 - 3. 4. - Treći i najteži talas nemira na Kosovu u kojima učestvuju studenti, đaci i neki radnici; zvanično osam mrtvih, nagađa se čak i 1000 mrtvih^[3].
• 2. 4. - Nemiri na Kosovu 1981: Predsjedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje na Kosovu i šalje JNA da uspostavi red posle jučerašnjih nereda. Vanredno stanje traje tri meseca, 585 osuđenih.
• 2. 4. - Libanski građanski rat: razgorevaju se borbe između sirijskih snaga i hrišćanske milicije u Bejrutu i kod Zahlé.
• 4. 4. - Pjesma Evrovizije u Dublinu: prvi je britanski bend Bucks Fizz, Vajta je 15. sa "Lejlom" (prvo učešće Jugoslavije od 1976).
• 4. 4. - Napad na H-3 - uspešan iranski napad na vazduhoplovnu bazu na zapadu Iraka.
• 8. 4. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
• 10. 4. - Tuniski predsednik Habib Bourguiba se izjašnjava za višepartijski sistem (prvi višepartijski izbori 1. novembra).
• 10 - 12. 4. - Brixtonski neredi u južnom Londonu (u julu/srpnju će biti još rasnih nereda u Liverpulu i Lidsu).

• 12. 4. - Prvi put lansirana Columbia, što je prva od 135 misija programa Space Shuttle do okončanja 2011.
• 13. 4. - Jože Smole, član CK SKJ i SK Slovenije: mogu se očekivati ljudi koji će tražiti politiku čvrste ruke, povodom Kosova (ilustracija postojanja dve struje u SKJ)^[4]
• 17. 4. - Gvatemalski građanski rat: vojska ubila 65 civila u neprijateljski nastrojenom selu Cocob, uključujući 34 dece.
• 18. 4. - Sneg prekrio "veći deo Jugoslavije"^[5].
• 20. 4. - Ponovo otvoren Prištinski univerzitet.
• 24. 4. - Sirijska vojska nasumice uhvatila 150 ljudi u Hami i streljala ih - odmazda za napad Muslimanskog bratstva tri dana ranije.
• 24. 4. - Predsednik Regan ukinuo embargo na žito uveden SSSR-u prošle godine, istog dana šalje pismo Brežnjevu s pozivom na dijalog.
• 27. 4. - Operacija Crveni pas: FBI sprečio bele rasiste da izvrše puč u Dominici.
• 29/30. 4. - Skrnavljenje srpskih grobova u selu Bresje kod Prištine.

• proleće - Oficir KGB Vladimir Vetrov stupa u kontakt sa Francuskom: pod imenom Farewell dostavlja podatke o sovjetskoj tehnološkoj špijunaži Zapada, na šta se odgovara proterivanjem agenata i CIA-inim podmetanjem "trojanskih konja".

• 4. 5. - Sudar autobusa i kamiona u Sićevačkoj klisuri, 12 mrtvih.
• 5. 5. - Plenum PK SK Kosova - Veli Deva na čelu SK Kosova umesto Mahmuta Bakalija, koji je prinuđen na ostavku zbog nemira.
• 5. 5. - Umro severnoirski štrajkač glađu Bobby Sands, dolazi do nereda na celom ostrvu.
• 6. 5. - Plenum CK SK Srbije poziva na "zaustavljanje egzodusa Srba i Crnogoraca sa Kosova".
• 6. 5. - U Senegalu uveden višepartijski sistem bez ograničenja.
• 7. 5. - 20. sednica CK SKJ o stanju na Kosovu.
• 10. 5. - Francuska: François Mitterrand pobedio sadašnjeg predsednika d'Estaing-a (preuzima 21. 5.).

• 13. 5. - Papa Ivan Pavao II ranjen u pokušaju atentata.
• 13. 5. - Manji nemir u studentskim domovima u Prištini, smenjeni direktori studentskih centara na Kosovu.
• 15. 5. - Rotacija u Predsedništvu SFRJ: Sergej Krajger umesto Cvijetina Mijatovića.
• svibanj - Osuđen Dobroslav Paraga, u vezi sa peticijom za političke zatvorenike.
• maj - Šef KGB Jurij Andropov pokreće Operaciju RJaN ("Raketno-jadernoje napadenije", РЯН): potraga za indikacijama da SAD pokreće prvi nuklearni udar.
• maj - Početak Sindroma toksičnog ulja u Španiji, umire oko 1.100 ljudi.
• 16. 5. - Soong Ching-ling, udovica Sun Jat-sena, proglašena za počasnu predsednicu NR Kine (umrla 28. 5.).
• 19. 5. - Nakon novih demonstracija zatvoren Prištinski univerzitet; narednih dana se najavljuju reforme univerziteta - smanjenje broja studenata za 10%, otpuštanje nekih predavača, prelaz na prevedene srpske udžbenike itd..
• 21. 5. - Pierre Mauroy novi francuski premijer (do 1984), u početku sprovodi mnoge socijalne programe.

• 23. 5. - Dve eksplozije u krugu jugoslovenske ambasade u Tirani - sledi prekid kulturnih veza između Albanije i pokrajine Kosovo.
• 24. 5. - Kongres Udruženja književnika Srbije - svi pisci Srbi da budu srpski pisci, bez obzira iz koje su republike.
• 24. 5. - Predsednik Ekvadora Jaime Roldós Aguilera poginuo u avionskoj nesreći.
• 25. 5. - Dobroslav Ćulafić novi sekretar Predsedništva CK SKJ nakon Dušana Dragosavca (ili od 28. 6.?).
• 25. 5. - Osnovan Savet zalivske saradnje (GCC, današnji Savet saradnje arapskih država zaliva).
• 25. 5. - Izviđački avion udario u palubu nosača aviona USS Nimitz, 14 mrtvih.
• 26. 5. - Italijanski premijer Arnaldo Forlani prinuđen na ostavku zbog skandala sa Propagandom Due.
• 27. 5. - Wajdin "Čovjek od željeza" dobio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu.
• 29. 5. - Pesnik Gojko Đogo uhapšen zbog zbirke "Vunena vremena" - optužen za vređanje sećanja na predsednika Tita - hapšenje izaziva proteste književnika i profesora.
• 30. 5. - Ubijen predsednik Bangladeša Ziaur Rahman.
• 31. 5. - Azem Vlasi izabran za predsednika SSRN Kosova.

• 2. 6. - U Beogradu uhapšeni Turčin i osmoro Jugoslovena, zaplenjeno 16,4kg heroina^[6]. U Jugoslaviji je ove godine došlo do naglog porasta upotrebe te droge^[7].
• 5. 6. - Osuđen pjesnik Vlado Gotovac.
• 5. 6. - Centar za kontrolu bolesti je u Los Angelesu izvjestio o prvim slučajevima AIDS-a u SAD. Narednog meseca vest ulazi u velike medije.
• 6. 6. - Železnička katastrofa u indijskom Biharu, između 500 i 800 poginulih.
• 7. 6. - Operacija Opera: Izraelski zrakoplovi uništili irački nuklearni reaktor Osirak (među pilotima je bio i Ilan Ramon, koji će 2003 stradati sa šatlom Kolumbija).
• 10. 6. - Ekspoze predsednika SIV-a Veselina Đuranovića u Saveznoj skupštini najavljuje ograničenje uvoza i privremenu kontrolu cena - nestabilna ekonomija i inflacija blizu 50% zbog višegodišnje previsoke investicione potrošnje^[8].
• 11. 6. - Kermanski (Golbafski) zemljotres u Iranu, preko 2.000 mrtvih.
• 12. 6. - Izvešteno da je SFRJ započela pregovore sa stranim bankama radi pozajmice 1,8 - 2,2 milijarde dolara za pokrivanje deficita platnog bilansa (dugovi iznose 18 milijardi dolara).
• 12. 6. - Američka premijera "Otimača izgubljenog Kovčega", prvi film i početak franšize Indiana Jonesa.
• 13. 6. - Savezni sekretar unutrašnjih poslova Franjo Herljević obaveštava Skupštinu da će biti pojačana milicija na Kosovu.
• jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Crvena zvezda; u Kup UEFA idu Hajduk i Radnički Niš; Velež ide u Kup pobednika kupova.
• 16. 6. - Sudar dva autobusa kod Bečeja, jedan sa đacima na izletu, najmanje pet mrtvih.
• 16 - 18. 6. - U Beogradu se održava Treći kongres samoupravljača.
• 17. 6. - Sukob Kopta i islamista u kairskom predgrađu el-Zawiya el-Hamra, 17 mrtvih.
• 18. 6. - Politika ekspres izveštava o učestalom kamenovanju vozova i opreme na Kosovu.

• 18. 6. - Prvi let "nevidljivog" lovca F-117.
• 18. 6. - Osnovana Organizacija istočnih karipskih država.
• 19. 6. - Raketa Ariane 1 je izručila prvi koristan teret u orbitu, dva satelita.
• 20. 6. - Olovne godine u Maroku: nakon generalnog štrajka dolazi do krvavih nereda u Kazablanci, u kojima gine 66 osoba po zvaničnim podacima, ili nekoliko stotina.
• 21. 6. - Iranski parlament (Medžlis) opozvao predsednika Banisadra, koji se već krije nakon što je pozvao na "otpor diktaturi". Zabranjene sve partije, u represiji narednih meseci strada veliki broj ljudi, Banisadr će pobeći iz zemlje.
• 21. 6. - Ubedljiva pobeda francuskih socijalista na parlamentarnim izborima, posle 23 godine desnice na vlasti.
• 22. 6. - Suđenje hrvatskom disidentu Marku Veselici odloženo zbog zdravstvenih problema.

• 24. 6. - Ukazanja u Međugorju: po prvi se put u malom hercegovačkom mjestu Međugorju pred šestoro djece navodno ukazala Blažena Djevica Marija (u vreme zategnutih odnosa Katoličke crkve i vlasti^[9][10]).
• 25. 6. - U Kanadi i SAD uhapšena devetorica lidera hrvatske grupe Otpor^[11].
• 27. 6. - Organizacija afričkog jedinstva usvaja Afričku povelju o ljudskim i narodnim pravima (stupa na snagu 1986).
• 28. 6. - Giovanni Spadolini iz Republikanske partije je novi premijer Italije, prvi koji nije demohrišćanin - početak koalicije Pentapartito, demohrišćana i četiri sekularne stranke, čime je sprečena mogućnost komunističke većine (aranžman traje do 1991).
• 28. 6. - Bomba u sedištu Islamske republikanske partije u Teheranu ubila 74 iranska zvaničnika, među kojima je i vrhovni sudija Mohammad Beheshti.
• 28. 6. - Hua Guofeng gubi preostale funkcije, čelnika KP Kine (sledi Hu Yaobang do 1987) i predsedavajućeg Centralne vojne komisije (Deng Xiaoping do 1989).
• 30. 6. - Okončana sedmomesečna Bitka za Zahlé: hrišćanska milicija odbranila istočni grad Zahlé od sirijskog napada.
• 30. 6. - Likud izraelskog premijera Menachema Begina odnosi tesnu pobedu nad Peresovom partijom.

• 1. 7. - Ministarstvo pravde SAD izjavljuje da će Andrija Artuković, ministar pravde NDH, biti izručen Jugoslaviji (ostvareno 1986).
• 1-2. 7. - Komitet CK SKJ raspravlja o statutarnim pitanjima, neki se zalažu za demokratski centralizam, protiv federalizacije partije.
• 3. 7. - Izglasani Amandmani I - VIII na Ustav SFRJ - uređivanje kolektivnog rukovodstva, 4-godišnji mandat za predsednika Saveznog izvršnog veća, mogućnost glasanja o poverenju.
• 3. 7. - Izbijaju rasni neredi u nizu engleskih gradova, vrhunac 11. 7..
• 7. 7. - Vladimir Bakarić kritikuje SIV i NBJ da izazivaju inflaciju štampanjem novca (objavljeno 19. 7.).
• 7. 7. - U Španiji legalizovan razvod.
• 9. 7. - Nintendo predstavio arkadnu igru Donkey Kong.
• 10 - 24. 7. - Izraelsko vazduhoplovstvo bombarduje uporišta PLO u Libanu.
• 14. 7. - Jugoslovenski diplomata Blagoja Anakioski i još jedan Jugosloven ranjeni u Briselu, kada je pucano na njih (sumnja se na Albance).
• jul - Poseta patrijarha Germana predsedniku SIV-a Veselinu Đuranoviću povodom događaja na Kosovu (inače, odnosi države i crkve su loši)^[12].
• jul - Urengoj-Pomari-Užgorodski gasovod (Transsibirski): konzorcijum zapadnonemačkih banaka daje 3,4 milijarde maraka za gradnju sovjetskog gasovoda, projektu se ove i sledeće godine pridružuju zapadnoevropske i japanske firme, uprkos pritisku SAD.
• 16. 7. - Mahathir Mohamad postaje premijer Malezije (do 2003).
• 17. 7. - Džavid Nimani, predsednik predsedništva Kosova, dao ostavku.
• 17. 7. - Izraelci bombardovali višespratnice u Bejrutu u kojima su bile prostorije grupa povezanih sa PLO - gine oko 300 civila, SAD zavodi embargo na izvoz aviona.
• 17. 7. - U rušenju dve pasarele u hotelu Hyatt Regency u Kansas City-ju poginulo 114 osoba.

• 17. 7. - Zvanično otvoren Humberski most, sa rasponom od 1440 metara najduži viseći mosta na svetu do 1998.
• 18 - 29. 7. - 28. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Pad Italije"^[13].
• 20. 7. - Martina Navratilova dobila američko državljanstvo.
• 21. 7. - Umrla je Ljudmila Živkova, Todorova kćerka, zadužena za kulturnu politiku u Bugarskoj, inicijator tekuće proslave "1300 godina Bugarske" - priredbe, filmovi, izložbe, Nacionalni dvorac kulture, spomenici...
• 22. 7. - Trojica kosovskih Albanaca osuđena na 6-8 godina, povodom nereda proletos (prvo u nizu suđenja).
• 23. 7. - Predsedništvo Zajednice jugoslovenskih univerziteta predložilo prekid veza između Univerziteta u Tirani i jugoslovenskih škola.
• 26. 7. - Posle šest godina okončana operacija "Donnie Brasco", agent FBI je bio infiltriran u familiju Bonanno.
• 27. 7. - Microsoft kupuje 86-DOS kojeg će preraditi u MS-DOS.
• 27. 7. - Šestogodišnji Adam Walsh kidnapovan i ubijen na Floridi, njegov otac John će povesti kampanju za prevenciju kriminala i biti voditelj emisije America's Most Wanted.
• 28. 7. - Kermanski (Sirčki) zemljotres u Iranu, 1.500 mrtvih.
• 29. 7. - Kraljevsko vjenčanje: Diana Spencer se udala za britanskog prijestolonasljednika Charlesa, princa od Walesa, pretpostavlja se da je bilo 750 miliona TV gledalaca.
• 29. 7. - Levičarski pokušaj puča u Gambiji, predsednik Dawda Jawara se održao zahvaljujući senegalskoj intervenciji - stradalo 500 do 800 ljudi.
• 30. 7. - Marševi gladi u Poljskoj zbog krize i nestašice hrane, najveće okupljanje je u Łódźu.
• 31. 7. - Panamski šef države Omar Torrijos poginuo u avionskoj nesreći. Kao i u slučaju pogibije ekvadorskog predsednika u maju, ima spekulacija o atentatu.

• 1. 8. - MTV kreće na kablovskoj televiziji u SAD.
• 4. 8. - Ubijen službenik jugoslovenske ambasade u Briselu Stojan Đerić, ranjen Zuko Redžo^[14], počinilac je kosovski Albanac Musa Hoti.
• 5. 8. - Ali Šukrija izabran za predsednika predsedništva Kosova.
• 5. 8. - Predsednik SAD Regan otpustio 11.359 kontrolora leta koji nisu želeli prekinuti štrajk.
• 6. 8. - Sednica CK SK Kosova: isključen Mahmut Bakali, kao i još četvorica članova, predsedništvo CK svedeno sa 19 na 13 članova (na čelu Veli Deva).

• 6. 8. - Predsednik Regan obnavlja proizvodnju neutronske bombe, s bojevim glavama za rakete i haubice.
• 7. 8. - Lansiran je bugarski satelit Interkosmos-Bugarska-1300 (u zemlji se ove godine slavi 1300 godina Prvog Bugarskog Carstva).
• 11. 8. - U Gvatemali osnovana Nikaragvanska demokratska snaga, skup antisandinista udruženih na insistiranje CIA-e, baza će im biti u Hondurasu (→ kontraši).
• 12. 8. - Predstavljen IBM PC (osnovna cena $1565 tj. $4120 u dolarima iz 2016).
• 13. 8. - Reganomika: u SAD potpisan zakon kojim je porez na prihod snižen za 25%.
• 13. 8. - Jak zemljotres u banjalučkom kraju, 44 povređenih.
• 13. 8. - Umro Stevan Doronjski, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Radovan Vlajković).
• avgust - Na pacifičkoj obali Gvatemale počinje operacija Ceniza ("pepeo"), operacija spržene zemlje protiv ustanika.
• 15 - 16. 8. - Evropski kup u atletici u Zagrebu.
• 19. 8. - Incident u zaljevu Sidre: dva američka aviona oborila dva libijska.
• 19. 8. - Nakon što je udruženje poljoprivrednih proizvođača tražilo povećanje cena, "panična kupovina" u celoj SFRJ (SIV ipak odbio zahteve).
• 22. 8. - Far Eastern Air Transport Flight 103: avion se raspao ubrzo nakon poletanja iz Taipeia, 110 mrtvih.
• 23. 8. - U Bugarskoj otvoren Spomenik na Buzludži, spomen-dom Bugarske KP.
• 23. 8. - Operacija Protea: južnoafričke snage ulaze u Angolu protiv SWAPO-a (sledi joj operacija Daisy).

• 25. 8. - Voyager 2 prolazi pored Saturna.
• 28. 8. - Postavljene bombe ispred tri lokala u vlasništvu jugoslovenskih doseljenika (Srba) u Detroitu i okolini.
• 30. 8. - Eksplozijom ubijeni nedavno postavljeni predsednik i premijer Islamske Republike Iran - sledi krvavi progon Narodnih mudžahedina.

• 1. 9. - Predsednik Centralnoafričke Republike David Dacko ponovo zbačen, vlast preuzima načelnik generalštaba André Kolingba (predsednik do 1993).
• 3. 9. - U Egiptu uhapšeno preko 1.500 ljudi, uglavnom islamista ali i koptskih sveštenika i sekularnih političara i intelektualaca, koji se protive mirovnom sporazumu sa Izraelom.
• 3. 9. - Stupila na snagu UN-ova Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena.
• 5. 9. - Dvadeset jedan Albanac osuđen na kazne zatvora od 6 do 15 godina zbog organizovanja nereda u Prištini proletos, među njima i Bajram Kosumi (premijer Kosova 2005-2006).
• 5 - 12. 9. - U Splitu održan Evropski šampionat u vodenim sportovima: Borut Petrič uzeo zlatnu i srebrnu a Darjan Petrič bronzanu medalju.
• 8. 9. - Na BBC One prikazana prva epizoda "Mućki".
• 9. 9. - Hrvatski disident Marko Veselica osuđen na 11 godina zatvora (pušten 1986).
• 10. 9. - Prvi nacionalni kongres poljskog sindikata Solidarnost, ima 10 miliona članova, Lech Wałęsa izabran za predsednika.
• 11. 9. - Položen kamen temeljac Zagrebačke džamije, čiju će gradnju delom finansirati arapske zemlje^[15] (završena 1987).
• 12 - 13. 9. - Američki državni sekretar Alexander Haig u poseti Jugoslaviji - obećava nastavak podrške SAD "teritorijalnom integritetu i nacionalnom jedinstvu" Jugoslavije.
• 11 - 14. 9. - U Skoplju održan Svetski šampionat u rvanju (FILA); 4 medalje za Jugoslaviju, Refik Memišević zlatna.
• 14. 9. - NE Krško puštena u probni rad^[16].
• 15. 9. - Egipatska vlada proteruje sovjetskog ambasadora i preko 1.000 tehničara.
• 15. 9. - Glavnokomandujući američkih snaga u Evropi gen. Frederick Kroesen povređen u napadu Frakcije Crvene Armije u Heidelbergu.

• 19. 9. - Simon & Garfunkel sviraju pred pola miliona ljudi u njujorškom Central Parku.
• 19. 9. - Na Amazonu potonuo brod Sobral Santos II, preko 300 mrtvih.
• 21. 9. -  Belize (bivši Britanski Honduras) nezavisan od UK; 1500 britanskih vojnika ostaje zbog gvatemalskih pretenzija.
• 21. 9. - Sandra Day O'Connor postaje prva žena u Vrhovnom sudu SAD.

• 24 - 25. 9. - Jermenski teroristi zauzeli turski konzulat u Parizu, traže puštanje zatvorenika na slobodu.
• 25. 9. - Pokrajinska skupština Kosova prihvatila ostavke Bahri Oručija, predsednika izvršnog veća, i Dušana Ristića, predsednika skupštine; zamenjuju ih Riza Sapundžiju odn. Ilija Vakić^[17]; smenjeni i direktori RTV Priština; takođe se istupa u odbranu albanskih prava.
• 25. 9. - Radnici u Poljskoj zakonom dobili veće učešće u upravljanju fabrikama.
• 26/27. 9. - Otmica JAT-ovog aviona na liniji Titograd-Beograd - preko Atine i izraelskog vazdušnog prostora stigao do Larnake na Kipru, gde su putnici i članovi posade uspeli pobeći^[18].
• 27. 9. - Otvoren Tunel Učka.
• 27. 9. - Prva komercijalna vožnja TGV-a, superbrzog vlaka u Francuskoj - od Pariza do Liona za manje od tri sata.
• 27. 9. - Iranskom operacijom Samen-ol-A'emeh ("Osmi imam") okončana je iračka Opsada Abadana.
• 30. 9. - XXI plenum CK SKJ, o krajnje lošoj ekonomskoj situaciji^[19].
• 30. 9. - Plafon javnog duga SAD prvi put dignut iznad 1000 milijardi dolara.

• 1. 10. - Eksplozija auto-bombe ispred sedišta PLO u Bejrutu, 83 mrtvih.
• 1. 10. - Autobus sleteo sa nadvožnjaka kod Stare Pazove, 16 mrtvih.
• 2. 10. - Predsednik Regan obnovio program bombardera B-1.
• 3. 10. - Okončan sedmomesečni štrajk irskih republikanskih zatvorenika u zatvoru Maze, umrlo je deset štrajkača.
• 6. 10. - Muslimanski ekstremisti na vojnoj paradi ubijaju egipatskog predsjednika Anwara el Sadata. Hosni Mubarak izabran za predsednika 14. 10., što ostaje do 2011.
• < 8. 10. - U podmorju Angole pronađena nafta od koje 10% pripada jugoslovenskim firmama Ina-naftaplin i Naftagas.^[20]
• 10. 10. - U Bonu se okupilo 300.000 ljudi protiv postavljanja američkih raketa.
• 12. 10. - Britanski ITV prikazao prvu od 11 epizoda serije "Povratak u Brideshead", smatra se jednim od najboljih britanskih TV programa.
• 13. 10. - Ajatolah Ali Hamenei postaje predsednik Irana (do 1989, zatim Vrhovni vođa).
• 13 - 23. 10. - Polisariov napad na marokanski položaj kod Guelta Zemmura, oborili dva aviona.
• oktobar - Dubl Navratilova-Jaušovec pobedio u Filderstadtu (Porsche Grand Prix).
• 16. 10. - Svetozar Vukmanović Tempo tvrdi da mu je Tito 1978. rekao da se protivi prevelikoj samostalnosti republika i pokrajina - niko mu ne veruje, kritikuju ga u Hrvatskoj naredne godine^[21].

• 18. 10. - Parlamentarni izbori u Grčkoj - ubedljiva pobeda PASOK-a Andreasa Papandreua, koji postaje prvi socijalistički premijer Grčke (1981-89 i 1993-96).
• 18. 10. - Wojciech Jaruzelski došao na čelo vladajuće partije u Poljskoj, nakon što je smenjen Stanisław Kania jer je privatno kritikovao sovjetsko rukovodstvo.
• 18. 10. - Članak u "NIN-u" u kojem se govori o "tehnokratama" koji napadaju Kardeljevu teoriju "pluralizma samoupravnih interesa"
• 20. 10. - Dušan Dragosavac na čelu SKJ posle Lazara Mojsova.
• 21. 10. - Devalvacija dinara sa 27,3 na 36,9 za dolar (inflacija u SFRJ oko 40%) (proveriti.
• 22. 10. - Fra Jozo Zovko, svećenik u Međugorju, osuđen na 3,5 godine zatvora (optužen za navođenje dece koja su "videla" Gospu, napadanje socijalističke revolucije i širenje nacionalističke propagande i mržnje).
• 22 - 23. 10. - U Cancúnu, Mexico, održan Samit Sever-Jug sa predstavnicima 22 zemlje, među kojima je i predsednik Predsedništva SFRJ Sergej Krajger.

• 24 - 25. 10. - Vikend protesta u nekoliko gradova zapadne Evrope protiv stacioniranja američkih raketa.
• 26. 10. - Finski predsednik Urho Kekkonen dao ostavku iz zdravstvenih razloga, posle 25 godina na čelu.
• 27. 10. - Sovjetska podmornica S-363 se nasukala u blizini švedske pomorske baze.
• 28. 10. - Zvanični nastanak grupe Metallica.
• 31. 10. - Levičar Mir-Hossein Mousavi je novi premijer Irana (do 1989), Medžlis je ranije tokom meseca odbio nominaciju Ali Akbar Velayatija.

• 1. 11. -  Antigva i Barbuda stekla neovisnost od Velike Britanije.
• 1. 11. - Enver Hodža, lider Albanije, na kongresu Partije rada traži status republike za Kosovo (Azem Vlasi, lider pokrajinskog Socijalističkog saveza mu odgovara 12. 11. da kosovski Albanci žive bolje i slobodnije od onih u Albaniji).
• 3. 11. - Libijske snage se povlače iz većeg dela Čada, po zahtevu čadskog predsednika Oueddeia; u zemlju će doći mirovne snage Organizacije afričkog jedinstva.
• 7 - 8. 11. - Sneg iznenadio u centralnoj i istočnoj Jugoslaviji, 17 poginulih u saobraćajnim nesrećama.
• 9. 11. - Mauritanija je poslednja zemlja u kojoj je zvanično ukinuto ropstvo, ali zakona protiv robovlasnika nema do 2007, a ropstva ima i nakon toga.
• 9. 11. - Predsednik Burme Ne Win daje ostavku, ali ostaje na čelu vladajuće partije do 1988.

• 11. 11. - Uvedena u službu američka nuklearna podmornica Ohio, prva od 18 iz svoje klase.
• 11. 11. - Operacija salvadorske vojske u departmanu Cabanas, ubijene stotine civila.
• 17. 11. - XXII sednica CK SKJ - "Politička platforma za akciju SKJ u razvoju socijalističkog samoupravljanja, bratstva i jedinstva i zajedništva na Kosovu"^[22] - neefektivno.
• 18. 11. - IBM predstavio IBM PC (najavljen 12. 8.) - procesor Intel 8088 na 4,77 MHz.
• 18. 11. - Predsednik Regan predložio plan Zero Option: neće u Evropi postaviti balističke rakete Pershing II i krstareće rakete ako Sovjeti uklone rakete SS-4, SS-5 i SS-20 usmerene ka Zapadnoj Evropi.
• 20. 11. - Šahovski šampion Anatolij Karpov sačuvao titulu od Viktora Korčnoja.
• 21. 11. - Tanker Globe Asimi se nasukao u sovjetskoj luci Klaipėda, izlila se nafta.
• 23. 11. - Ronald Reagan potpisao tajnu direktivu NSDD-17 kojom je CIA ovlašćena da pomaže kontrašima u Nikaragvi (→ Irangate).
• 24. 11. - Tajfun Irma izazvao blizu 600 žrtava na Filipinima.
• 25 - 26. 11. - Neuspeli pokušaj puča na Sejšelima (grupa plaćenika na čelu sa "Mad" Mike Hoare-om).
• 29. 11. - Auto-bomba u damaštanskoj četvrti Azbakija ubila preko 200 osoba - okrivljeno Muslimansko bratstvo.
• 29. 11. - Poginula Natalie Wood.
• 29. 11. - Roberto Suazo Córdova izabran nakon deset godina za prvog civilnog predsednika Hondurasa (1982-86), ali vojska i dalje ima neke povlastice.
• 29. 11. - 7. 12. - Operacija Tariq al-Qods ("Jerusalimski put"): Iranci oslobađaju grad Bostan, prvi put koriste taktiku "ljudskog talasa".
• 30. 11. - U Ženevi počinju formalni pregovori između američke i sovjetske strane, koji će dovesti do zaključenja Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa 1987.

• 1. 12. - Inex-Adria Aviopromet Flight 1308: avion MD 81 Inex Adria Avioprometa udario u planinu na Korzici, poginulo 178 putnika i članova posade.
• 4. 12. - "Bantustan" Ciskei oglašen nezavisnim od Južne Afrike, što na strani niko ne priznaje (ukinut 1994).
• 5. 12. - Građani SFRJ od danas mogu bez carine uvesti robu najviše vrednosti od 200 dinara (5,26 dolara, ranije moglo 1500 dinara) - mera protiv devalvacije dinara.
• 10. 12. - Argentinski predsednik gen. Viola zbačen vojnim udarom, sledi Leopoldo Galtieri (do 1982).
• 11. 12. - Salvadorski građanski rat: masakr u El Mozoteu, vojska ubila između 700 i 1.000 civila.

• 12. 12. - Sovjeti uveli u službu prvu podmornicu klase Akula (na zapadu poznatu kao Typhoon), najveća nuklearna podmornica na svetu.
• 12. 12. - Senegal i Gambija potpisali sporazum o Senegambijskoj Konfederaciji (traje 1982-89).

• 13. 12. - Wojciech Jaruzelski proglasio ratno stanje u Poljskoj nakon što je Solidarnost planirala generalni štrajk (u Jugoslaviji se to kritikuje i od vlasti i od disidenata, beogradski intelektualci šalju protestna pisma u Varšavu).
• 14. 12. - Izrael anektirao Golansku visoravan, što niko ne priznaje.
• 15. 12. - Automobil-bomba uništila iračku ambasadu u Bejrutu, poginulo 61.
• 16. 12. - "Pacifikacija Wujeka" - policija i vojska razbile štrajk u rudniku kod poljskih Katowica, poginulo devet radnika.
• 17. 12. - Samoubistvo Mehmeta Šehua, albanskog premijera i desne ruke Envera Hodže. Kasnije optužen da je agent Jugoslavije, CIA-e i KGB-a.
• 17. 12. - Italijanske Crvene brigade kidnapovale američkog generala Jamesa L. Doziera (kontrateroristički tim ga oslobodio 28. 1.).
• 19. 12. - Prvi let sovjetskog strateškog bombardera Tupoljev Tu-160 (ušao u službu 1987).
• 21. 2. - Bombaški napad na prostorije Radio Slobodne Evrope/Radio Slobode u Minhenu.

• 22. 12. - Leopoldo Galtieri dolazi na čelo vojne hunte u Argentini.
• 24 - 26. 12. - 18. sednica CK SK Srbije. Lideri (uže) Srbije osuđuju autonomašku isključivost, Vojvođani smatraju neprihvatljivim svaku promenu ustanovljenih ustavnih odnosa.
• 27. 12. - Prvi diplomci Islamskog teološkog fakulteta u Sarajevu (danas Fakultet islamskih nauka u Sarajevu).
• 30. 12. - Premijera predstave "Solunci govore" u beogradskom Narodnom pozorištu.
• 31. 12. - Zrakoplovni satnik Jerry Rawlings po drugi put dolazi pučem na vlast u Gani, ostaje do 2001.

• Izgrađena nova zgrada VMA u Beogradu.
• Osnovan Nacionalni park Tara.
• Privreda SFRJ:
  • Osnovana Komisija za ekonomsku stabilizaciju, poznata kao Krajgerova komisija.
  • Spoljna trgovina SFRJ: izvoz 10,457 mlrd. dolara (realno +11%), uvoz 15,265 mlrd (-5%), deficit 20% manji nego 1980.
  • SFRJ: Dogovoreno 4,67 milijardi dolara stranih kredita od MMF i ostalih u 3-godišnjem periodu. Za finansiranje obaveza u 1981. uzeto 3,8 milijardi dolara kredita (MMF, strane banke, Libija, Francuska, Kuvajt); inflacija 39% (ili 35,7%, peta inflacija na svetu^[23]).
  • Zemlju posetilo rekordnih 6,6 miliona turista, potrošilo rekordnih 1,35 milijardi dolara^[24] (3,38 milijardi u dolarima iz 2016.).
  • Tvornica glinice u Obrovcu ("Jadral"), otvorena siječnja 1979, zatvorena zbog nerentabilnosti i nedostatka sirovina. Najpoznatija "propala investicija" ex-Yu.
• U SFRJ ima 594 "politička zatvorenika" (380 Albanaca, 78 Hrvata, 72 Srba itd.), što je po izveštaju Amnesty International-a srazmerno najviše u Evropi^[25].

• Pregled američkog magazina A.D. za 1981. beleži "hapšenja katoličkih sveštenika i nekih članova muslimanske manjine" u SFRJ^[26].
• Knjiga "Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" Vladimira Dedijera izaziva kontraverze.
• Tanzanija dogovorila zajam od Jugoslavije, između ostalih.
• Marjan Beneš se povukao s ringa zbog gubitka vida na jednom oku.
• Nicolae Ceaușescu započinje žestoku politiku štednje u Rumuniji kako bi otplatio strane dugove - to i uspeva do 1989, po cenu velikih patnji i žrtava koje vode revoluciji.
• Objavljena je kviz društvena igra Trivial Pursuit.

• Televizija. TV serije: "Velo misto" 1980-81, "Nepokoreni grad", "Jelenko" (snim. 1980) (TV Zagreb); "Poslednji čin", "Duvanski put" (snim. 1980), "Pesničke vedrine" (1981-82), "Svetozar Marković" (snim. 1980), "Priče preko pune linije" (1981-82), "Vojnici" (snim. 1980), "Sedam sekretara SKOJ-a" (snim. 1978?) (TV Beograd); "Mi smo smešna porodica", "Baza na Dunavu", "Optimisták" (TV Novi Sad); "Djetinjstvo mladosti", "Osma ofanziva" (TV Sarajevo) (→ Kategorija:1981. na televiziji).

• Neki domaći filmovi: "Dorotej", "Dečko koji obećava", "Sok od šljiva", "Laf u srcu", "Šesta brzina", "Neka druga žena", "Ritam zločina", "Sezona mira u Parizu", "Sjećaš li se Doli Bel", "Kraljevski voz", "Banović Strahinja", "Pad Italije", "Samo jednom se ljubi", "Gosti iz galaksije", "Visoki napon" (→ Kategorija:Filmovi 1981.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[27]:
  • Pop/rock: Kompilacija: "Paket aranžman"; Kompilacija: "Novi Punk Val 78-80"; Kompilacija:: "Artistička radna akcija"; Šarlo Akrobata: "Bistriji ili tuplji čovek biva kad..."; Električni orgazam: "Električni orgazam"; Idoli: "VIS Idoli"; Lačni Franz: "Ikebana"; Oliver Mandić: "Probaj me"; Bijelo dugme: "5. april '81" i "Koncert kod Hajdučke česme"; Film: "Film u Kulušiću – Live" i "Novo!Novo!Novo! Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi"; Riblja čorba: "Pokvarena mašta i prljave strasti" i "Mrtva priroda"; Azra: "Sunčana strana ulice"; Prljavo kazalište: "Heroj ulice"; Aerodrom: "Tango Bango"; Parni valjak: "Vrijeme je na našoj strani"; Smak: "Zašto ne volim sneg"; Divlje jagode: "Stakleni hotel";
  • Zabavni: Novi fosili: "Budi uvijek blizu"; Zdravko Čolić: "Malo pojačaj radio"; Jadranka Stojaković: "Svitanje";
  • Folk: Miroslav Ilić: "Tako mi nedostaješ"; Cune Gojković: "Janičar"; Halid Bešlić: "Sijedi starac".
  • Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Šarlo Akrobata, Orgazam, Idoli, Haustor, Lačni Franz, Oliver Mandić, Jadranka Stojaković, Stijene, Rok Mašina, Zana, Piloti, Halid Bešlić, Izvorinka Milošević, Merima Njegomir, Mitar Mirić, Marinko Rokvić, Asim Brkan, Kemal Malovčić, Dobrivoje Topalović, Hasan Dudić, Šerif Konjević, Vida Pavlović, ansambl Južni vetar. (→ Kategorija:Albumi 1981.)

• Neka vozila uvedena 1981:

• 
  Renault 9 i 11 (Evropski auto godine '82)
• 
  DeLorean DMC-12
• 
  Volkswagen Polo II
• 
  Renault Trafic I gen.
• 
  Citroën Visa, novi izgled

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1981.

• 3. 1. - Eli Manning, igrač američkog fudbala
• 7. 1. - James Denton, britanski novinar i sportist
• 14. 1. - Jadranka Đokić, hrvatska glumica
• 15. 1. - El Hadji Diouf, senegalski fudbaler
• 15. 1. - Pitbull (rapper)
• 21. 1. - Ivan Ergić, fudbaler
• 25. 1.. - Toše Proeski, makedonski pjevač († 2007)
• 25. 1. - Alicia Keys, kantautorka, glumica
• 28. 1. - Elijah Wood, glumac
• 30. 1. - Dimitar Berbatov, bugarski fudbaler
• 31. 1. - Justin Timberlake, kantautor, glumac

• 17. 2. - Paris Hilton, poznata ličnost...
• 19. 2. - Beth Ditto, kantautorka
• 24. 2. - Lleyton Hewitt, teniser

• 10. 3. - Samuel Eto'o, kamerunski fudbaler
• 12. 3. - Katarina Srebotnik, slovenačka teniserka
• 18. 3. - Fabian Cancellara, biciklista
• 19. 3. - Kolo Touré, fudbaler
• 29. 3. - Dolores Lambaša, glumica († 2013)

• 14. 4. - Jacques Houdek, hrvatski pjevač
• 18. 4. - Filip Juričić, glumac
• 19. 4. - Hayden Christensen, glumac
• 23. 4. - Seka Aleksić, folk pevačica
• 23. 4. - Monica Sweetheart, glumica
• 23. 4. - Jelena Veljača, glumica, scenaristica i spisateljica
• 25. 4. - Felipe Masa, vozač Formule 1
• 25. 4. - Anja Pärson, skijašica
• 25. 4. - Jovana Janković, TV voditeljka
• 26. 4. - Caro Emerald, holandska pevačica
• 28. 4. - Jessica Alba, američka glumica

• 9. 5. - Denis Pušilin, političar na istoku Ukrajine
• 13. 5. - Sunny Leone, glumica
• 15. 5. - Patrice Evra, fudbaler
• 20. 5. - Iker Casillas, golman
• 26. 5. - Dino Drpić, nogometaš
• 29. 5. - Andrej Aršavin, fudbaler

• 5. 6. - Jade Goody, učesnica reality TV († 2009)
• 7. 6. - Ana Kurnjikova, teniserka
• 9. 6. - Natalie Portman, američka glumica izraelskog podrijetla
• 9. 6. - Ana Maras, glumica
• 12. 6. - Adriana Lima, brazilska manekenka
• 13. 6. - Chris Evans (glumac)
• 25. 6. - Simon Ammann, skijaški skakač

• 8. 7. - Anastasija Miskina, teniserka
• 12. 7. - Maya Sar, bh. pjevačica
• 14. 7. - Jelena Lolović, srpska alpska skijašica
• 24. 7. - Nayib Bukele, predsednik Salvadora
• 29. 7. - Fernando Alonso, vozač Formule 1

• 8. 8. - Roger Federer, švicarski teniser
• 12. 8. - Djibril Cissé, fudbaler
• 21. 8. - Sloboda Mićalović, glumica
• 29. 8. - Dimitrije Vojnov, glumac, scenarista, kritičar

• 4. 9. - Beyoncé Knowles, američka glumica i pjevačica
• 12. 9. - Jennifer Hudson, glumica
• 21. 9. - Nicole Richie, TV osoba
• 21. 9. - Amel Mekić, bh. džudista
• 26. 9. - Serena Williams, američka teniserka
• 27. 9. - Cytherea (glumica)

• 3. 10. - Zlatan Ibrahimović, švedski nogometaš bosanskog porijekla
• 7. 10. - Ana Franić, srpska glumica
• 12. 10. - Arben Avdija, bh. nogometaš
• 17. 10. - Juice, srpski hip hop muzičar
• 21. 10. - Nemanja Vidić, srpski fudbaler
• 24. 10. - Tila Tequila, model, TV osoba
• 28. 10. - Milan Baroš, češki fudbaler
• 30. 10. - Ivanka Trump, američki model, Donaldova kćerka

• 11. 11. - Guillaume od Luksemburga, naslednik Velikog vojvodstva
• 25. 11. - Xabi Alonso, fudbaler
• 25. 11. - Barbara P. i Jenna Bush Hager, kćerke G. W. Busha
• 26. 11. - Natasha Bedingfield, pevačica
• 27. 11. - Nataša Janjić, hrvatska glumica

• 2. 12. - Britney Spears, američka pop pjevačica i glumica
• 11. 12. - Nikki Benz, glumica
• 12. 12. - Moamer Kasumović, glumac
• 13. 12. - Amy Lee, kantautorka Evanescence
• 15. 12. - Roman Pavljučenko, fudbaler
• 18. 12. - Nives Celzijus, model, pjevačica, spisateljica
• 24. 12. - Dima Bilan, ruski pevač, glumac, istoričar
• 28. 12. - Sienna Miller, glumica

• Aleksandar Josipović, plesač, koreograf

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1981.

• 5. 1. - Harold Urey, američki fizikalni hemičar, nobelovac (* 1893)
• 19. 1. - Vukić Mićović, srpski hemičar, akademik (* 1896)
• 19. 1. - Francesca Woodman, fotografkinja (* 1958)
• 21. 1. - Mile Dupor, astrolog (* 1905)
• 23. 1. - Samuel Barber, američki kompozitor (* 1910)

• 9. 2. - Bill Haley, rok muzičar (* 1925)
• 18. 2. - Jack Northrop, proizvođač aviona (* 1895)
• 20. 2. - Nicolas de Gunzburg, bankar, plejboj, urednik, glumac (* 1904)
• 22. 2. - Michael Maltese, scenarista crtanih filmova (* 1908)

• 9. 3. - Max Delbrück, biofizičar, nobelovac (* 1906)
• 22. 3. - John S. McCain, Jr., admiral SAD (* 1911)
• 23. 3. - Ljubica Oblak-Strozzi, hrvatska pjevačica (* 1896.)
• 23. 3. - Claude Auchinleck, britanski feldmaršal (* 1884)
• 23. 3. - Beatrice Tinsley, astronomica (* 1941)
• 25. 3. - Edward Lasker, šahista i goista (* 1885)

• 3. 4. - Juan Trippe, osnivač avio-kompanije Pan-Am (* 1899)
• 8. 4. - Omar Bradley, general armije SAD (* 1893)
• 12. 4. - Joe Louis, bokser (* 1914)
• 23. 4. - Bela Krleža, glumica, Miroslavova supruga (* 1896)
• 29. 4. - Dušan Jovanović - Čika Duško, pionir srpskog planinarstva (* 1903)

• 5. 5. - Bobby Sands, pripadnik IRA, vođa štrajka glađu (* 1954)
• 8. 5. - Jože Brilej, jugoslavenski diplomata (* 1910)
• 9. 5. - Margaret Lindsay, američka glumica (* 1910)
• 11. 5. - Bob Marley, rege muzičar (* 1945)
• 12. 5. - Vladimir Popović, glumac (* 1935)
• 18. 5. - William Saroyan, američki književnik. (* 1908)
• 18. 5. - Eleonore Baur, nacistkinja (* 1885)
• 20. 5. - Dositej Stojković, poglavar nepriznate Makedonske pravoslavne crkve (* 1906)
• 28. 5. - Stefan Wyszyński, kardinal, primas Poljske (* 1901)
• 29. 5. - Soong Ching-ling, počasna predsednica NR Kine (* 1893)

• 1. 6. - Drago Ivanišević, književnik, kazališni djelatnik (* 1907)
• 12. 6. - Milorad Petrović - Lord, poslednji general kraljevske vojske (* 1882)
• 19. 6. - Lotte Reiniger, animatorka (* 1899)
• 23. 6. - Zarah Leander, glumica i pevačica (* 1907)
• 28. 6. - Mohammad Beheshti, vrhovni sudija IR Iran (* 1929)

• 10. 7. - Bogdan Vujošević, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)
• 16. 7. - Neda Spasojević, srpska glumica. (* 1941)
• 27. 7. - William Wyler, filmski režiser, scenarista, producent (* 1902)
• 29. 7. - Robert Moses, urbani planer NYC (* 1888)
• 31. 7. - Omar Torrijos, šef države Paname (* 1929)

• 1. 8. - Paddy Chayefsky, scenarista, pisac (* 1923)
• 9. 8. - Stane Derganc - Verigar, gimnastičar (* 1893)
• 10. 8. - Vule Jevtić, kompozitor i vokalni solista hora RTB (* 1913)
• 10. 8. - Dušan Popov, obaveštajac iz II sv. rata (* 1912)
• 12. 8. - Aleš Bebler, učesnik Španskog rata i NOB, političar, diplomata, narodni heroj (* 1907)
• 13. 8. - Stevan Doronjski, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (* 1919)
• 18. 8. - Anita Loos, scenaristkinja (* 1889)
• 27. 8. - Valerij Harlamov, hokejaš (* 1948)

• 1. 9. - Albert Speer, njemački arhitekt i nacistički ministar naoružanja (* 1905)
• 2. 9. - Andrija Maurović, hrvatski crtač stripova (* 1901.)
• 3. 9. - Zorica Šumadinac, glumica (* 1946)
• 7. 9. - Edwin Albert Link, pionir avijacije, podvodne arheologije i podmorskih vozila (* 1904)
• 8. 9. - Hideki Yukawa, fizičar, nobelovac (* 1907)
• 9. 9. - Jacques Lacan, psihoanalitičar, poststrukturalista (* 1901)
• 12. 9. - Eugenio Montale, književnik, nobelovac (* 1896)
• 28. 9. - Ksenija Atanasijević, filozof i književnica (* 1894)
• 28. 9. - Rómulo Betancourt, bivši predsednik Venecuele (* 1908)
• 28. 9. - Ivo Čupar, stomatolog, akademik JAZU (* 1901)

• 5. 10. - Gloria Grahame, glumica (* 1923)
• 6. 10. - Anwar Sadat, egipatski političar i predsednik (* 1918)
• 16. 10. - Moše Dajan, izraelski vojni vođa i političar (* 1915)
• 24. 10. - Edith Head, kostimografkinja sa osam oskara (* 1897)
• 25. 10. - Ariel Durant, supruga i saradnica Willa Duranta (* 1898)
• 26. 10. - Franjo Mraz, hrvatski naivni slikar (* 1910)

• 3. 11. - Edvard Kocbek, slovenski književnik (* 1904.)
• 5. 11. - Jean Eustache, filmski režiser (* 1938)
• 7. 11. - Will Durant, pisac, filozof, istoričar (* 1885)
• 10. 11. - Abel Gance, filmski režiser (* 1889)
• 12. 11. - William Holden, glumac (* 1918)
• 19. 11. - Novak Simić, književnik (* 1906)
• 22. 11. - Milan Kašanin, srpski istoričar umetnosti (* 1895)
• 22. 11. - Hans Adolf Krebs, njemački liječnik, nobelovac (* 1900)
• 26. 11. - Max Euwe, holandski šahista, bivši svetski šampion (* 1901)
• 29. 11. - Natalie Wood, glumica (* 1938)

• 2. 12. - Hugo Klajn, književnik, neuropsihijatar, pozorišni reditelj, profesor (* 1894)
• 6. 12. - Stjepan Gunjača, arheolog, muzeolog (* 1909)
• 11. 12. - Sima Milutinović, konstruktor aviona (* 1899)
• 17. 12. - Mehmet Shehu, premijer Albanije (* 1913)
• 29. 12. - Miroslav Krleža, hrvatski književnik i enciklopedista (* 1893)
• 30. 12. - Franjo Šeper, zagrebački nadbiskup, kardinal (* 1905.)

• Krista Đorđević, dobrotvorka, saradnica NOP (* 1892)
• Mica Todorović, slikarica (* 1900)
• Petar Đurković, astronom (* 1908)
• Đurica Jojkić, bivši gradonačelnik Beograda i preds. I.V. SR Srbije (* 1914)
• Jovan Marjanović, srpski istoričar (* 1922)
• Pavle Radovanović (vajar) (* 1923)
• Borislav Pašćan, dirigent, pedagog (* 1924)

• Fizika: Nicolaas Bloembergen, Arthur L. Schawlow (doprinos razvoju laserske spektroskopije) i Kai Manne Siegbahn (doprinos razvoju elektronske spektroskopije visoke rezolucije)
• Kemija: teorije u vezi toka hemijskih reakcija i to Kenichi Fukui (teorija graničnih molekularnih orbitala) i Roald Hoffmann (Woodward–Hoffmannova pravila)
• Fiziologija i medicina: Roger W. Sperry (otkrića u vezi funkcionalne specijalizacije cerebralnih hemisfera, → split-brain), David H. Hubel i Torsten N. Wiesel (otkrića u vezi prerade informacija u vizualnom sistemu)
• Književnost: Elias Canetti (zapisi širokih pogleda, bogatstvo ideja i artističke snage)
• Mir: UNHCR - Ured visokog povjereništva UN za izbjeglice
• Ekonomija: James Tobin (analiza finansijskih tržišta i njihovih odnosa sa odlukama o potrošnji, zaposlenošću, proizvodnjom i cenama)

• Collier's Year Book za 1981 (Microsoft Encarta 2004).

• Focus '82: A year the world would prefer to forget. Jan. 1, 1982. upi.com Archives

• (en) OSA,RFE/RL Background Reports, Page #19^{[mrtav link]}
• Yugoslavia One Year After Tito's Death Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• The Kosovo Unrest -- The Causes And The Consequences Arhivirano 2018-05-29 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• The Kosovo Events In Perspective^{[mrtav link]}, Patrick Moore, OSA-RFE
• Why New Unrest In Kosovo? Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• Yugoslavia's Census -- Final Results Arhivirano 2017-12-26 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Exodus of Serbs from Kosovo^{[mrtav link]}, Zdenko Antić, OSA-RFE
• On the Eve of the Self-Managers' Congress: Changes in the Offing? Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Communists Mourn Stevan Doronjski Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Economic Development Of Kosovo Under Discussion Arhivirano 2016-03-09 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Reforms at the University of Kosovo: Reaction to Nationalism Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, John Blahnik, OSA-RFE
• Kosovo Provincial Government And Party Leaderships Purged Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Sergej Kraigher -- Yugoslavia's New State President Arhivirano 2012-03-26 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• A New High In Albanian-Kosovar Relations Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• Kosovo Albanian Leader Attacks Enver Hoxha Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• More on Fadil Hoxha's Sharp Attack on Tirana Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• Dusan Dragosavac New Party President in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Tirana Implies Soviet-Serbian Plot Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• Catholic Church Under Fire In Croatia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• New Books about Soviet Gulag Published in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Vukmanovic Censures Dedijer Over Tito's Biography^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Albania's Number Two Man -- Mehmet Shehu -- Commits Suicide Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• More On Albanian Premier's Mysterous Death Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, OSA-RFE
• Yugoslav Author on Moscow's Conflict with East European Countries Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE