1972

1972. po kalendarima

Gregorijanski	1972. (MCMLXXII)
Ab urbe condita	2725.
Islamski	1391–1392.
Iranski	1350–1351.
Hebrejski	5732–5733.
Bizantski	7480–7481.
Koptski	1688–1689.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2027–2028.
• Shaka Samvat	1894–1895.
• Kali Yuga	5073–5074.
Kineski
• Kontinualno	4608–4609.
• 60 godina	Yang Voda Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11972.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1972 (MCMLXXII) je po gregorijanskom kalendaru prijestupna godina koja počinje u subotu, do sada jedina godina sa dve prestupne sekunde.

1972: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Kurt Waldheim postao novi generalni sekretar UN (do kraja 1981).
• 31. 12./1. 1. - Počelo emitovanje Drugog programa TV Beograd i to u boji; istog dana prva emisija sa špicom TV Novi Sad (u okviru novogodišnjeg programa TV Sarajevo).
• 1. 1. - Uspostavljena Federacija Arapskih Republika (Libija, Egipat i Sirija), jedan od Gadafijevih pokušaja ujedinjenja Arapa - odnosi između Gadafija i Sadata se pokvarili već sledeće godine, federacija i formalno raspuštena 1977.
• 2. 1. - LANSA Flight 508: devet dana nakon pada aviona u peruanskoj džungli, pronađena jedina preživela, Juliane Koepcke.

• 4. 1. - Predstavljen prvi naučni džepni kalkulator HP-35 (zamena za šiber tj. logaritmar).
• 5. 1. - Od pošiljke-bombe u prostorijama "Borbe" u Zagrebu poginuo kurir Ivan Gluić.
• 7. 1. - Premijera izuzetno gledane^[1] predstave "Jalta, Jalta" (Milan Grgić – Alfi Kabiljo, praizvedba prošlog 28. 12.).
• 8. 1. - Sheikh Mujibur Rahman oslobođen iz Pakistana, u novooslobođenom Bangladešu je premijer, a zatim predsednik od ubistva 1975.
• 11. 1. - Uhićeno deset (jedanaest?) sudionika "Hrvatskog proljeća", među kojima Franjo Tuđman, Marko Veselica, Šime Đodan, Vlado Gotovac, Vlatko Pavletić, većinom povezanih sa Maticom hrvatskom (ove godine zabranjena). Čistka se širi iz partijskih i intelektualnih i na neke druge sfere društva^[2][3].
• 13. 1. - Vojni udar u Gani: u odsustvu zbačen premijer Kofi Abrefa Busia, dolazi I.K. Acheampong (šef države do 1978).
• 14. 1. - Ivo Perišin predstavlja novo Izvršno vijeće SR Hrvatske u Saboru.
• 14. 1. - Umro danski kralj Frederik IX, nasleđuje ga kćerka Margareta II.

• januar? - Danilo Kiš dobio NIN-ovu nagradu za roman "Peščanik".
• 17 - 19. 1. - Pojedini udari košave u Beogradu dostižu 38 m/s tj 137 km/h.
• 19. 1. - Na Tihom oceanu proglašena libertarijanska Republika Minerva (Tonga prisvaja područje u junu i zauzima ga).
• 20. 1. - Zasedanje CK SKH, promene kadrova - Jakov Blažević napušta savezno partijsko predseništvo, u hrvatski CK dolaze, između ostalih, Stipe Šuvar i Ivica Račan^[4].
• 20. 1. - Broj nezaposlenih u UK prevazišao 1.000.000, prvi put od Drugog svetskog rata - konzervativni premijer Edward Heath će napraviti zaokret prema intervencionizmu.
• 20. 1. - Ženevski sporazum zalivske izvoznica nafte i stranih kompanija: nafta poskupela 8,49%, na 2,49$ za barel, kako bi se nadoknadili prihodi izgubljeni zbog devalvacije dolara.
• 20. 1. - Novi statut o autonomiji Južnog Tirola u Italiji.
• 21. 1. - U New Yorku održana prva konvencija fanova kultne serije Star Trek.
• 22. 1. - Potpisan ugovor o prvom proširenju Evropske zajednice: Velika Britanija, Irska, Danska i Norveška (ali u Norveškoj pristupanje odbačeno referendumom).
• 25 - 27. 1. - Druga konferencija SKJ u Beogradu - osuda "kapital-odnosa", za prenos društvenih sredstava na organizacije udruženog rada (SKJ usvaja "akcioni program" protiv nacionalizma i "tehnokratizma" tj. liberalizma). Tito najavljuje reorganizaciju SK i ispravljanje slabosti, traži se . Izabran novi Izvršni biro, manji i s mlađim članovima, iz svih republika i pokrajina, sa zaduženjima po oblastima: Kiro Gligorov, Jure Bilić, Krsta Avramović, Stane Dolanc, Budislav Šoškić, Todor Kurtović, Stevan Doronjski, Fadilj Hodža^[5].

• 26. 1. - Zrakoplovna nesreća JAT-a pri kojoj je eksplodirao zrakoplov McDonnell Douglas DC-9 u vlasništvu JAT-a (Jugoslovenski Aerotransport) (Registracija: YU-AHT) eksplodirao na relaciji Stockholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd u blizini sela Srpska Kamenica. Od 28 osoba - 23 putnika i 5 članova posade - svi su poginuli osim stjuardese Vesne Vulović.
• 27. 1. - Bomba eksplodirala u ekspresu Beč-Zagreb, šest povređenih.
• 27. 1. - Operacija Gemstone: operativac Bele kuće G. Gordon Liddy izlaže u kancelariji državnog tužioca Mitchella planove za remećenje Demokratske konvencije i osiguranje Republikanske - sa još jednim sastankom 4. februara, to je geneza skandala Watergate.
• 28. 1. - Prvi jugoslovenski ambasador u Severnoj Koreji, Bogdan Oreščanin, predao akreditive.

• 30. 1. - Krvava nedelja: britanski vojnici ubili 13 demonstranata u Londonderryju.
• 30. 1. - Pakistan napušta Komonvelt nacija zbog priznanja Bangladeša, vraća se 1989.
• 31. 1. - Umro nepalski kralj Mahendra, nasleđuje ga sin Birendra (do 2001).

• 2. 2. - Britanska ambasada u Dublinu uništena je u prosvjedima nakon Bloody Sunday.
• 3 - 9. 2. - Velike mećava s više od 3 m snega u Iranu odnosi oko 4.000 života.
• 3 - 13. 2. - Zimske olimpijske igre u japanskom Saporou.
• 4. 2. - Mariner 9 šalje slike sa Marsove orbite (moralo se čekati od novembra zbog tamošnje globalne peščane oluje), do oktobra snima 85% površine planete.
• 4. 2. - Predsednik Zambije Kenneth Kaunda hapsi svog bivšeg potpredsednika Simona Kapwepwea i zabranjuje njegovu novoosnovanu partiju - jednopartijska vlast do 1991.
• 5. 2. - "Crna subota" u Tunisu: studentski revolt protiv jednopartijske vlasti, polcija upala na univerzitet i rasturila njihov kongres, veliki broj hapšenja.
• 9. 2. - Vanredno stanje u Britaniji zbog rudarskog štrajka, ugrožena energetika i industrija.
• 10. 2. - Ujedinjeni Arapski Emirati zaokruženi pristupanjem Ras al-Khaime.
• 13. 2. - Prikazan film Cabaret.
• februar - Izraelski general Ariel Sharon završio sedmomesečnu operaciju u kojoj je eliminisao 104 terorista u Pojasu Gaze, uz oštar stav prema stanovništvu^[6].
• 15. 2. - Predsednik Ekvadora José María Velasco Ibarra zbačen po četvrti put, sledi Guillermo Rodríguez Lara zvani Bombita (do 1976).
• 21. 2. - Sovjetska Luna 20 sletela na Mesec po uzorke tla.

• 21 - 28. 2. - Nixonov posjet Kini 1972. - Richard Nixon je prvi predsjednik SAD u posjetu Narodnoj Republici Kini.
• 22. 2. - Emir Katara Ahmad bin Ali Al Thani zbačen u odsustvu od strane svog rođaka Khalifa bin Hamad Al Thanija (i sam zbačen 1995).
• 26. 2. - Edmund Muskie, jak kandidat u demokratskim predizborima u SAD, navodno plakao držeći protestni govor pred zgradom novina koje su objavile "Kanučko pismo" (Muskie navodno vređao franko-kanadske Amerikance) i tvrdnje o ponašanju njegove žene - pismo je bilo falsifikat a kampanja mu je upropašćena.
• 26. 2. - Pucanje brane izaziva izlivanje suspenzije uglja na Buffalo Creek u Zapadnoj Virdžiniji, stradalo 125 osoba.
• 28. 2. - Sporazum u Adis Abebi: posle više od 16 godina se okončava Prvi sudanski građanski rat, osnovan Autonomni region Južni Sudan - ukinut 1983., kada se rat nastavlja (1983-2005).
• 28. 2. - U Japanu okončan Asama-Sansō incident - u okršaju Ujedinjene crvene armije i policije poginula dva policajca i jedan civil.

• 1. 3. - Savezna skupština SFRJ odbila predlog zakona kojim bi se pojačala kontrola nad štampom i izdavaštvom^[7].
• 1. 3. - Rimski klub objavio studiju "Granice rasta".
• 1. 3. - Juan María Bordaberry postaje predsednik Urugvaja (do 1976, od 1973. na čelu civilno-vojne diktature); vojska ove godine razbila levičarsku urbanu gerilu Tupamarose.
• mart - Pokrenut program Interrail, propusnica za putovanje vozom mlađih od 21 godine u 21 zemlji Evrope, uključujući Jugoslaviju.
• 2. 3. - Lansiran Pioneer 10, prva sonda koja je stigla do Jupitera (1973) i napustila Sunčev sistem (1983).
• 2. 3. - Michael Manley prvi put premijer Jamajke (1972-80. i 1989-92).
• 3. 3. - Na Stone Mountain u Georgiji, SAD, završen najveće bareljef na svetu (23 sa 48 m), prikazuje trojicu ličnosti Konfederacije.
• 4. 3. - Predsednik Centralnoafričke Republike Jean-Bédel Bokassa se proglasio za doživotnog predsednika (1976-79. je car).
• 6. 3. - Dogovoren petogodišnji kredit od 100 miliona dolara između međunarodnog konzorcija banaka i Narodne banke Jugoslavije, najveći kredit za neku istočnoevropsku zemlju.
• 6. 3. - Johnu Lennonu povučena viza u SAD (Nixon se plaši da bi mogao uticati na njegov reizbor) - spor traje do 1975.
• 8. 3. - U grenlandskoj bazi Thule izmerena rekordna brzina vetra od 333 km/h (92.5 m/s).
• 9. 3. - Volkswagen objavio da će u Vogošći kod Sarajeva napraviti pogon (→ Tvornica Automobila Sarajevo).

• 15. 3. - Premijera filma The Godfather u New York City-ju.
• 15. 3. - Na beogradskom institutu "Torlak" potvrđena pojava velikih boginja (u Beogradu prisutne od 9. 3.).
• 15. 3. - Dogovoreno prikazivanje "Ulice Sezam" u Jugoslaviji i Poljskoj. (NYT)
• 16. 3. - Srušena prva zgrada blokovskog kompleksa Pruitt–Igoe u Saint Louisu, Missouri, koji je postao simbol neuspešnog planiranja grada.
• 17. 3. - Nakon povlačenja Luigija Longa, novi generalni sekretar Italijanske KP je Enrico Berlinguer (do smrti 1984) - slijedi umjerenu liniju "eurokomunizma", partija dostiže najveći utjecaj.
• 19. 3. - JAT-ov avion iznajmljen EgyptAir-u udario u brdo kod Adena u Jemenu, poginulo svih 22 u avionu.
• 19. 3. - Indija i novoosnovani Bangladeš zaključili Ugovor o prijateljstvu, saradnji i miru - ali odnosi se hlade nakon Mujiburovog ubistva 1975.
• 22. 3. - Nakon što je izglasan i u Senatu SAD, Amandman o jednakim pravima žena (Equal Rights Amendment - ERA), predat državama na ratifikaciju - do isteka roka 1982. ratifikovalo ga je 35 država od potrebnih 38. Uspešnu kampanju protiv amandmana je povela Phyllis Schlafly.

• 23. 3. - Epidemija velikih boginja: dve beogradske bolnice u karantinu, naređena vakcinacija. U epidemiji koja se kretala od Kosova do Beograda zaraženo 175, umrlo 35 ljudi.
• 23. 3. - Valjaonica bakra Sevojno ušla u džoint venčr sa američkom firmom Bieler National Industries.
• 25. 3. - Pesma Evrovizije: prva Vicky Leandros (Après toi), Tereza Kesovija 9.
• 25. 3. - Neuspešni levičarski vojni udar u Salvadoru u korist José Napoleón Duartea, kome su prošlog meseca izgleda ukradeni predsednički izbori u korist A. A. Moline.
• 26. 3. - Izvršen program vakcinacije protiv boginja u Beogradu i drugim gradovima, sutradan otkazani svi sportski događaji u SFRJ, naređeno da se sportisti vakcinišu. Jedan slučaj je zabeležen i u Zapadnoj Nemačkoj, uzbuna je i na graničnim prelazima u SAD^[8].
• 30. 3. - Britanska vlada uvela direktnu upravu u Severnoj Irskoj (do 1998. i u nekoliko perioda nakon toga).
• 30. 3. - 22. 10. - Vijetnamski rat: severnovijetnamske snage izvode "Uskršnju ofanzivu" (ili Nguyen Hue ofanziva).

• 9. 4. - U Bagdadu potpisan ugovor o saradnji i prijateljstvu Iraka i SSSR - Irak ipak ostaje pri nesvrstanoj politici.
• 10. 4. - Otvorena za potpisivanje Konvencija o biološkom oružju, na snazi od 1975.
• 10. 4. - Zemljotres u iranskoj provinciji Fars, 5.000 mrtvih.
• 10. 4. - 44. dodjela Oscara, najbolji film je "Francuska veza", ukupno pet nagrada od osam nominacija. Charlie Chaplin dobio počasnog oskara, zbog čega je prvi put nakon 20 godina posetio SAD.
• 10. 4. - Evropska monetarna zmija: Bazelski sporazum predviđa intervencioni mehanizam centralnih banaka za ograničenje fluktuacija kursa na 2,25%.
• 12. 4. - Brazilska vojska započinje Operaciju Papagaj, prvu od tri protiv maoističke Aragvajske gerile, uništene 1974.
• 15. 4. - Šezdeseti rođendan Kim Il-sunga, podignut je Veliki spomenik na brdu Mansu, njegova statua visoka 20 metara.

• 16 - 27. 4. - Apollo 16 je peta misija na Mjesecu, prva na visočju.
• 25. 4. - Predstavljena kamera Polaroid SX-70
• 26. 4. - Širokotrupni tromotorac Lockheed L-1011 TriStar ima prvi komercijalni let (proizvodi se 1968-84).
• 27. 4. - Glasanje o poverenju zapadnonemačkoj vladi Willyja Brandta povodom njegove Ostpolitike: lideru CDU/CSU Raineru Barzelu nedostajala dva glasa da postane novi kancelar (uspešna intervencija Stasija^[9]).
• 27. 4. - Genocid u Burundiju: pobuna nekih hutuskih pripadnika žandarmerije Burundija dovodi do ubistva oko 1000 Tutsija, na šta ovi odgovaraju masakrom 80 - 210.000 Hutua.
• 27. 4. - Disident Mihajlo Mihajlov kaže da ga je vojvođanski sud osudio na 30 dana zatvora zbog članka i pisma u New York Timesu 1970-71.

• 1. 5. - Vijetnamski rat: okončana Prva bitka za Quảng Trị - Severnovijetnamci zauzimaju tu provinciju, ali gube je u septembru.
• 2. 5. - J. Edgar Hoover umro nakon 37 godina na čelu FBI.

• 7. 5. - Izbori u Italiji - demohrišćani 38,7% glasova, komunisti 27,1% (slično kao i na prošlim).
• 8. 5. - 28. sednica CK SK Hrvatske - iz članstva SK isključeni Savka Dabčević-Kučar, Miko Tripalo, Pero Pirker i Marko Koprtla.
• 9. 5. - Operacija Pocket Money: Amerikanci izručili mine u glavnu severnovijetnamsku luku Haiphong (aktivne pet dana kasnije); Nixon se istovremeno obraća naciji. Takođe i operacija Custom Tailor, bombardovanje okoline Haiphonga.
• 9. 5. - 23. 10. - Operacija Linebacker - vazdušne operacije protiv Severnog Vijetnama, odgovor na Uskršnju ofanzivu.
• 14. 5. - Romas Kalanta (19) se zapalio u Kaunasu kako bi postao mučenik za nezavisnost Litvanije, u kasnijim demonstracijama uhapšeno preko 400 ljudi.
• 15. 5. - Guverner Alabame i kandidat na demokratskim predizborima George Wallace upucan na mitingu, ostaje paralizovan.
• 15. 5. - Okinawa vraćena Japanu nakon 27 godina američke okupacije.
• 16. 5. - HEPS Đerdap (hidroenergetski i plovidbeni sistem) svečano pušten u rad u prisustvu jugoslovenskog odn. rumunskog predsednika Tita i Čaušeskua, nakon osam godina izgradnje.
• 16. 5. - Negde u SFRJ: putnički voz iskočio iz šina i udario u teretni - sedam mrtvih, deseci povređenih.
• 18. 5. - Rotaka: suočen s neredima, nakon jednogodišnjeg niza protesta, predsednik Madagaskara Philibert Tsiranana predaje ovlašćenja komandantu vojske a titula mu ostaje do oktobra.
• 19. 5. - Eksplodirale tri od šest bombi u zgradi izdavačke firme Axel Springer AG - 17 povređenih, odgovornost preuzima Frakcija Crvene Armije.
• 21. 5. - Ludak oštetio Michelangelovu Pietu.
• 22. 5. - Donošenjem novog ustava, Dominion Cejlon postaje Republika Šri Lanka.
• 22 - 30. 5. - Moskovski samit: Brežnjev i Nikson potpisali ugovore SALT I (o ograničenju strateškog oružja) i ABMT (o antibalističkim raketama); ovo je bila prva poseta nekog američkog predsednika Moskvi (→ Detant; SALT II dogovoren 1979, nije ratifikovan; SAD se povukle iz ABM ugovora 2002).
• 24. 5. - Predsedniku Titu uručen Orden narodnog heroja i Povelja naroda i narodnosti Jugoslavije povodom 80. rođendana; 30. maja je promovisan u počasnog doktora nauka na Beogradskom univerzitetu.
• 24. 5. - Bomba "Crvene armije" u Heidelbergu ubila trojicu američkih vojnika.
• 25. 5. - Kubanski pesnik i disident Pedro Luis Boitel umro u zatvoru posle 53 dana štrajka glađu.
• 28. 5. - Prva provala u sedište Demokratske stranke SAD u kompleksu Watergate - postavljeni prisluškivači u dva telefona, ali je zbog problema izvedena i druga provala sledećeg meseca.
• 30. 5. - Tri člana Japanske Crvene armije ubila 24 osobe na aerodromu Lod u Izraelu.
• 30. 5. - Predsednik SAD Richard Nixon stigao u posetu Iranu, sutradan u Teheranu eksplodiralo nekoliko bombi.

• 1. 6. - Irak nacionalizovao Iračku naftnu kompaniju.
• 2. 6. - Novi ustav Kameruna zamenjuje federativni sistem unitarnim.
• 2. i 15. 6. - U Zapadnoj Nemačkoj uhapšeni Andreas Baader, Ulrike Meinhof i još neki članovi Crvene armije.
• 4. 6. - Vjesnik izabrao dnevnik Karla Štajnera "Sedam hiljada dana u Sibiru" za knjigu godine^[10]
• 5 - 10. 6. - Titova poseta SSSR-u^[11], prva od 1968, odlikovan je Ordenom Lenjina.
• 5 - 16. 6. - U Stokholmu održana prva Konferencija UN o ljudskom okolišu. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun proglašen Svetskim danom čovekove okoline (Tanjug).
• 6. 6. - Niz eksplozija u rudniku Wankie u Rodeziji odnosi 426 života.
• 8. 6. - Južnovijetnamsko vazduhoplovstvo bacilo napalm na selo Trang Bang, slika nage opečene devojčice Phan Thi Kim Phuc postaje jedan od ikoničnih prikaza Vijetnamskog rata.
• 9. 6. - Popustila brana kod Rapid City, South Dakota, stradalo 238 ljudi.
• 12. 6. - Prikazan film Deep Throat (→ Zlatno doba pornografije).
• 14. 6. - Razoran zemljotres pogodio Ankonu, vrhunac roja potresa koji traju od januara.
• jun - U SFRJ raste zabrinutost zbog narkomanije: u Beogradu umrla devojka, deo grupe koja je provaljivala u apoteke - treća smrt od posledica droge za dve godine^[12].
• 16. 6. - David Bowie izdao peti album, kao persona Ziggy Stardust - The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (→ glam rock).

• 17. 6. - Skandal Watergate: petorica operativaca Bele kuće uhapšena tokom druge provale u Demokratski nacionalni komitet, skandal poprima veće razmere tek dogodine.
• 17. 6. - Čile: Salvador Allende formira novu vladu.
• 17. 6. - U Zagrebu otvoren Dom sportova.
• 18. 6. - U Belgiji okončan završni turnir UEFA Euro 1972 - Zapadna Nemačka - SSSR 3:0.
• 18. 6. - Proglašen kraj Bitke kod An Lộca: Južnovijetnamci i Amerikanci zaustavili komunističku ofanzivu i potencijalni prodor do Sajgona.
• 19 - 23. 6. - Tito u poseti Poljskoj^[13].
• 19 - 25. 6. - U Zagrebu se održava 9. međunarodni festival animiranog filma - prvi Animafest.
• 19 - 25. 6. - Uragan Agnes pogađa istočnu obalu SAD, izaziva do tada najveću materijalnu štetu.
• 20. 6. - 19 pripadnika ekstremne hrvatske emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo, kasnije poznatih kao Bugojanska grupa, prelazi jugoslavensko-austrijsku granicu s ciljem dizanja ustanka koji bi srušio SFRJ i obnovio NDH.
• 24. 6. - Na ostrvu Krk otvoren "Penthouse Adriatic", Pet of the Month je Nevenka Dundek^[14][15].
• 27. 6. - U Kaliforniji osnovan Atari.
• 28. 6. - Predsednik Nixon objavljuje da regruti više neće biti slani u Vijetnam.
• 29. 6. - U slučaju Furman v. Georgia Vrhovni sud SAD presudio da je smrtna kazna neustavna - moratorijum na istu u SAD će trajati do 1976.
• 30. 6. - Prvi put primjenjena prijestupna sekunda, i još jedna krajem godine.

• 1. 7. - Na snazi je Zakon o oporezivanju proizvoda i usluga u prometu - uveden je porez na promet publikacijama koje su ocijenjene kao šund ("porez na šund").
• 2. 7. - Nakon prošlogodišnjeg sukoba, Indija i Pakistan potpisuju Sporazum iz Simle, kojim obećavaju da će nesporazume rešavati mirno. Pakistan je ove godine započeo nuklearni program
• 3. 7. - Na pruzi Beograd-Bar, predata u saobraćaj deonica Valjevo - Užice (cela pruga 1976).
• 7. 7. - Kakuei Tanaka novi japanski premijer (do 1974).
• 8. 7. - SAD prodaju žita SSSR-u u vrednosti 750 miliona dolara.
• 8. 7. - Palestinski pisac i lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Ghassan Kanafani ubijen u Bejrutu od strane Mosada (odmazda za masakr u Lodu).
• 8 - 22. 7. - Jane Fonda u poseti Severnom Vijetnamu: istražuje gađanje nasipa, ostala je zloglasna fotografija na protivvazdušnom oružju.
• 9. 7. - Državni sekretar SAD William P. Rogers posetio SFRJ.
• 9. 7. - Springhillski masakr: britanski snajperisti ubili petoro u Belfastu.
• 11. 7. - Kuba postaje članica sovjetskog ekonomskog saveza Comecon.
• 12. 7. - Zajednička sednica Predsedništava CK SKJ i SFRJ na Brionima; Rato Dugonjić novi potpredsednik. Razgovaralo se o izazovu nacionalizma i potrebi da se u svim republikama i pokrajinama povrati kontrola partije za njegovo prevazilaženje^[16].
• 13. 7. - Britanski Donji dom odobrio ulazak u EZ sa 301:284 glasa.
• 14. 7. - Senator George McGovern imenovan za demokratskog kandidata na izborima za predsednika SAD - zalaže se za neodložno i potpuno povlačenje iz Vijetnama. Govor je održao tek u 02:30 po istočnom vremenu.
• jul - Profesor Mihailo Đurić osuđen na dve godine zatvora zbog protivljenja amandmanima na ustav. Zbog kritike njegove osude biće zabranjivani brojevi Praxisa i časopisa Srpskog filozofskog društva (u septembru).
• jul - Strah od umornih Turaka na putevima, naročito između Beograda i bugarske granice, planira se gradnja dva motela za turske vozače - zemlja je već na vrhu evropske stope udesa^[17].
• 18. 7. - Anwar Sadat proterao 20.000 sovjetskih savetnika iz Egipta - moglo se raditi o varci^[18], u svakom slučaju sledećeg oktobra Egipat i SSSR su sklopili ugovor o naoružanju^[19]. U SFRJ se pitaju hoće li Sovjetima postati zanimljivija jadranska obala (NYT 13.8.).
• 19. 7. - Dofarski rat u Omanu: bitka kod Mirbata, grupa britanskih SAS-ovaca izdržala veliki napad pobunjenika.
• 21. 7. - "Krvavi petak" u Belfastu - Privremena IRA detonirala 22 bombe, poginulo devet osoba.
• 22. 7. - Sovjetska sonda Venera-8 se spustila na tu planetu, radi 50 minuta pod surovim uslovima.
• 23. 7. - Lansiran prvi satelit iz programa Landsat za istraživanje Zemlje.
• 24. 7. - Jigme Singye Wangchuck je novi kralj Butana (do abdikacije 2006).
• 26. 7. - 2. 8. - 19. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film Maestro i Margarita^[20].
• 28. 7. - Jugoslavenska vojska i snage sigurnosti likvidiraju posljednjeg pripadnika Bugojanske grupe.
• 29. 7. - Četiri planinara poginula od groma na Triglavu.
• 31. 7. - Operacija Motorman: britanska armija rano izjutra ulazi u "zabranjena područja" gradova Severne Irske, što znatno smanjuje nasilje; kasnije tokom dana eksplodiraju tri auto-bombe u Claudy-ju, sa devet poginulih (kasnije se saznalo da je lokalni katolički sveštenik radio za IRA-u).

• leto - Najslabiji monsun u Indiji od 1918, glad u Afganistanu i Bangladešu; peta sušna godina u afričkom Sahelu^[21] (najoštrija suša sledi 1972-74).

• 1. 8. - McGovernov kandidat za potpredsednika Thomas Eagleton prinuđen da se povuče zbog nekadašnjih hospitalizacija usled depresije, iako ga je McGovern pre neki dan podržavao "1000%".
• kolovoz - Preko 100.000 ljudi na sprovodu "proljećara" Pera Pirkera.
• 4. 8. - Idi Amin objavljuje da će proterati 50.000 Azijata sa britanskim pasošem - proterivanje i odlazak Azijaca i eksproprijacija njihovih preduzeća nanose veliku štetu ekonomiji Ugande; nastavljaju se krvave represalije protiv Oboteovih pristalica, koji su ove godine pokušali upasti u zemlju iz Tanzanije.
• 4. 8. - Ogromna sunčeva baklja preopteretila kablovske veze u SAD.
• 6. 8. - Elizabeth Taylor i Richard Burton u poseti Vangi i Brionima.
• 6. 8. - Prikazana komedija Everything You Always Wanted to Know About Sex* (*But Were Afraid to Ask).
• 10. 8. - Meteor (Earth-grazing fireball) preleteo 57 kilometara iznad Severne Amerike.
• 11. 8. - Iz Vijetnama povučene poslednje borbene kopnene američke trupe.
• 13. 8. - Predsednik SIV Džemal Bijedić optužuje Australiju i Austriju da tolerišu obuku hrvatskih emigranata za terorizam i sabotažu.
• 13. 8. - JAT-ov avion za Rijeku probio ogradu njujorškog aerodroma Kennedy nakon što je pilot obustavio poletanje.
• 14. 8. - Interflugov avion pao blizu Berlina, 148 mrtvih.

• kolovoz? - XIII. svjetski kongres naturista u Vrsaru.
• kolovoz - U tijeku je suđenje studentskim liderima Hrvatskog proljeća - Dražen Budiša, Ivan Zvonimir Čičak, Goran Dodig i Ante Paradžik^[22].
• 16. 8. - Pokušaj puča u Maroku: neki pripadnici vazduhoplovstva pucali na avion kralja Hasana II.
• 16. 8. - Pored Kalabrije pronađene Bronze iz Riacea, dva starogrčka bronzana kipa iz 5. st. pne.
• 18. 8. - Iz najčuvanijeg švedskog zatvora pobeglo 15 od 18 zatvorenika, među kojima i Miro Barešić i Anđelko Brajković.
• 19. 8. - Nabujale rijeke potopile tunel u rekonstrukciji blizu Dubrovnika, stradalo 12 radnika.
• 22. 8. - Trelewski masakr u Argentini: sedam dana nakon masovnog pokušaja bekstva u kome je ubijen jedan stražar, pripadnici mornarice ubili 16 levičarskih političkih zatvorenika.
• 26. 8. - 11. 9. - XX. olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika terorističke palestinske organizacije „Crni septembar“ na Olimpijsko selo i ubistvu 11 izraelskih sportista. Mark Spitz osvojio sedam zlatnih medalja. Učinak Jugoslavije: 2 zlatne medalje (Mate Parlov i rukometaši), 1 srebrna i 2 bronzane.

• 1. 9. - Bobby Fischer pobedio Borisa Spaskog sa 12½–8½ u Reykjavíku i postao prvi Amerikanac svetski šahovski šampion (do 1975).
• 1. 9. - Počeo drugi "Bakalarski rat" između V. Britanije i Islanda, koji je proširio granice ribarske zone.
• 5 - 6. 9. - Minhenski masakr: upad palestinskih terorista iz organizacije Crni rujan u olimpijsko selo i talačka kriza - ubijeno 11 izraelskih atleta, petorica gerilaca i jedan policajac. Izraelci će na to odgovoriti operacijom Božji gnev.
• 10. 9. - Tito otkrio Spomenik Revoluciji na Kozari, povodom 30. godišnjice bitke; Veliki narodni zbor Krajine i Potkozarja u Prijedoru.
• 14. 9. - Zapadna Nemačka i Poljska uspostavili diplomatske odnose.
• 15. 9. - Prikazan film "Diskretni šarm buržoazije".

• septembar - Kampanja protiv bogaćenja - u SFRJ ima 200.000 privatnika^[23].
• septembar - Prva igraća konzola ulazi u prodaju u Severnoj Americi - Magnavox Odyssey.
• 15 - 16. 9. - Otmica zrakoplova Scandinavian Airlines Systema, let br. 130: pripadnici Hrvatskog narodnog odpora oteli avion u Švedskoj, traže puštanje kolega, uključujući Miru Barešića, predali se u Španiji. Događaj izaziva pojačanu osudu ustaštva u SFRJ, što je ranije bilo izbegavano zbog unutrašnjih odnosa^[24].
• 16. 9. - Dve eksplozije u centru Sydneya, pretpostavlja se da je to delo ustaša.
• 17. 9. - Prva epizoda serije M*A*S*H (11 sezona, 251 epizoda).
• 18. 9. - Sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ - Pismo poziva na beskompromisnu borbu protiv "štetnih pojava". Kraj "liberalnog" perioda, partija želi povratak kontrole nad svim aspektima društva^[25].
• 18. 9. - 30. 10. - U Skoplju održana 20. šahovska olimpijada.
• 20. 9. - Jugoslovenska delegacija u Moskvi pregovara o uslovima sovjetskog kredita od 1,3 milijarde dolara^[26].

http://osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/67-5-150.shtml Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u

• 21. 9. - Predsednik Ferdinand Marcos zaveo ratno stanje na Filipinima (traje do 1981).
• 21. 9. - Džepni kalkulator TI-2500 Datamath ulazi u prodaju.
• 23. 9. - Filipinski predsednik Ferdinand Marcos uveo vanredno stanje usled aktivnosti komunističkih pobunjenika (do 1981), sprovodi reforme Novog društva uz pomoć represije opozicije i stanovništva.
• 25. 9. - Norveška na referendumu odbila ulazak u Evropsku zajednicu.
• 29. 9. - Japan uspostavio diplomatske odnose sa NR Kinom, nakon što ih je prekinuo sa Republikom Kinom (Tajvanom).
• septembar-oktobar - Napadi na dvojezične slovensko-njemačke table u austrijskoj Koruškoj (→ sl).

• 1. 10. - Objavljen bestseler Alexa Comforta The Joy of Sex.
• 2. 10. - Danska odlučila ući u Evropsku zajednicu (bez Farskih Otoka).
• 5. 10. - Potpisan Generalni sporazum o učešću: Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar i UAE će dobiti 25% učešća u naftnoj kompaniji Aramco za 500 miliona dolara od 1973. i 51% učešća od 1983.
• 5. 10. - Jean-Marie Le Pen osnovao nacionalističku partiju Nacionalni front (prve evropske mandate dobijaju 1984, nacionalne 1986).
• 6. 10. - Pokrenuta akcija "Knjiga solidarnosti" Prvog programa Radio Beograda.
• 7. 10. - Anketa u Srbiji (okolini Beograda): 26% smatra da je SSSR najbolji prijatelj SFRJ, samo 4% da je to SAD; najpopularniji državnici Indira Gandi (31%), Willy Brandt (14%), Brežnjev (12%), Nixon i Mao Ce-tung po 7% (NYT).
• 8. 10. - Henry Kissinger i Le Duc Tho se sastali u Parizu, pregovaraju o okončanju Vijetnamskog rata.
• 8. 10. - Titov intervju u "Vjesniku": "nama treba avangardna partija", "mi moramo očistiti našu partiju" od karijerista, "sa demokratijom smo išli u preveliku širinu", "Nikakav liberalizam i nikakva bolećivost tu nemaju mjesta" - "moramo biti nemilosrdni" u borbi za interese radničke klase. Partija mora biti kohezivna sila u svakoj republici, "rado bih se odmorio, ali... moram raditi" kako bi konsolidovao zemlju^[27].
• 10. 10. - Titov razgovor sa društveno-političkim aktivom SR Srbije: zamera im na nezavisnoj liniji, ignorisanju centralnih odluka i odupiranju naporima da SK ponovo bude neosporni autoritet, takođe kaže da je koncentracija kapitala, velikih banaka i trgovačkih kompanija u Srbiji izazvala nezadovoljstvo i nepoverenje u drugim republikama^[28].
• 10. 10. - SIV odlučio da nakon višemesečnih nestašica podigne cene nekih prehrambenih artikala, uprkos protestima šefova sindikata (cene su prošlog novembra bile zvanično zamrznute).
• 10. 10. - U ponoć počeo štrajk kamiondžija u Čileu, zatim im se pridružuju i neke druge profesije i studenti^[29] (inflacija ove godine je 140%, proizvodnja hrane je pala nakon agrarne reforme, pali su i cena i proizvodnja bakra, koji čini polovinu izvoza).
• 11. 10. - Gen. Gabriel Ramanantsoa i formalno postaje predsednik Madagaskara (do 1975), nakon što je ustavni referendum potvrdio pad preds. Tsiranane.
• 11. 10. - Po novom ustavu Paname, Omar Torrijos uzima diktatorska ovlašćenja na šest godina, kao Líder Máximo Panamske revolucije.
• 11. 10.? - Soko Štark predstavio flips "Smoki".
• 12. 10. - Ubistvo studenta od strane tajne službe PIDE izaziva nemire među portugalskim studentima.
• 12/13. 10. - Antiratni i rasni neredi na američkom nosaču aviona USS Kitty Hawk.

• 13. 10. - Let 571 Fuerza Aérea Uruguaya: preživeli provode više od dva meseca na snežnim Andima, moraju pribeći kanibalizmu.
• 13. 10. - Aeroflot Flight 217: avion pao blizu Moskve, sa 174 mrtvih do tada najgora avionska nesreća.
• 14. 10. - Prikazan "Poslednji tango u Parizu".
• 15. 10. - Umro gen-puk. Viktor Bubanj, načelnik generalštaba JNA, sledi gen-puk. Stane Potočar (do 1979).
• oktobar - Stane Kavčič odstupa s položaja predsednika Republičkog izvršnog veća Slovenije.
• oktobar - Na torinskom sajmu automobila predstavljen Fiat 126 "peglica", zamena za Fiat 500.
• oktobar - Slučajno otkrivena Varnanska nekropola u Bugarskoj, sa najstarijim poznatim zlatnim nakitom na svetu (46-45. st. pne.).
• 16. 10. - Hale Boggs, lider većine u Predstavničkom domu, i kongresmen Nick Begich nestali sa cesnom i još dve osobe leteći iznad Aljaske.

• 17. 10. - Štampa objavljuje Titove optužbe rukovodstva SK Srbije za "liberalizam" i otpor jakoj, disciplinovanoj partiji^[30].
• 17. 10. - Kraljica Elizabeta II stigla u posetu Jugoslaviji, njena prva poseta nekoj istočnoevropskoj zemlji.
• 17. 10. - Južnokorejski predsednik Park Chung-hee raspušta skupštinu i sledećeg meseca donosi novi ustav koji mu daje diktatorska ovlašćenja.
• 18. 10. - U medijima objavljeno "Pismo" Tita i SKJ - poziv na borbeniju partiju, "demokratski centralizam" i veći nadzor SKJ nad društvom.
• 18. 10. - Američki rvač Richard Sanders poginuo blizu Skoplja na proputovanju prema Grčkoj.
• 21. 10. - Prva epizoda "Pozorišta u kući" (pet serijala i 84 epizode do 1984).
• 21. 10. - Nacionalna fronta oslobođenja Moro započinje pobunu na Filipinima (do 1996).
• 21. 10. - Predsednik Siad Barre uvodi standardnu latinicu za pisanje somalskog jezika.
• 21 - 25. 10. - Na srednjem Jadranu se održava združena vežba "Podgora 72", nastavak "Slobode 71".

• 25. 10. - Objavljeno da su visoki funkcioneri CK SK Srbije podneli ostavke (21. 10.): Marko Nikezić (predsednik) i Latinka Perović (sekretar), kao i Bora Pavlović (sekretar GK SK Beograda). U toku je čistka "liberala" u Srbiji^[31] ali i drugim republikama. Novi šef srpske partije je profesor ekonomike Tihomir Vlaškalić (do 1982), sekretar metalski radnik Nikola Petronić.
• 26. 10. - Državni sekretar SAD Kissinger sugeriše u vezi Vijetnamskog rata da je "mir nadohvat ruke".
• 26. 10. - Vojni udar Mathieu Kérékoua u Dahomeju (dan. Benin), predsednik 1972-91. i opet 1996-2005.
• 28. 10. - Poleteo Airbus A300, prvi putnički avion te kompanije, prvi širokotrupni dvomotorac.
• 28. 10. - Kairskim sporazumom okončan kratak sukob između Sjevernog i Južnog Jemena, predviđeno ujedinjenje.
• 29. 10. - Lufthansa Flight 615: Palestinci oteli avion kako bi oslobodili trojicu učesnika Minhenskog masakra - nemačke vlasti su ih predale u Zagrebu, odakle je avion odleteo u Libiju, gde su i taoci oslobođeni.
• 31. 10. - Beogradski Filozofski fakultet odbio smeniti osmoro profesora^[32][33] praksisovaca.

• 1. 11. - Mirko Tepavac, savezni sekretar inostranih poslova, daje ostavku (ili 28. 10.?).
• 2. 11. - U Beogradu potpisan sporazum o sovjetskom kreditu Jugoslaviji - dve rate od 540 i 450 miliona dolara^[34] u periodu 1973-76. i 1976-80^[35].
• 2. 11. - Koča Popović daje ostavku u saveznom Predsedništvu i povlači se iz političkog života.
• 4. 11. - Radnici Ei Niš štrajkuju i šetaju gradom jer im kasne plate^[36], kritikuju upravu i partijske zvaničnike, traže "radikalne mere" za poboljšanje rada fabrike^[37].
• 7. 11. - Ubedljiva pobeda Ričarda Niksona na predsedničkim izborima - 41,2 prema 29,2 miliona glasova, George McGovern pobedio samo u Masačusetsu i Vašingtonu DC. Ovo su bili prvi izbori sa pragom starosti od 18 um. 21.
  • Demokrati su povećali većinu u Senatu i zadržali je u Domu; među novim senatorima su Joe Biden i Jesse Helms a predstavnicima William Cohen, Trent Lott i Barbara Jordan (prva južna crnkinja).
• 8. 11. - Američka kablovska televizija HBO počinje emitovanje za 365 pretplatnika u Wilkes-Barre, Pennsylvania.
• 9. 11. - Mozambički rat za nezavisnost: FRELIMO pokreće ofanzivu protiv Portugalaca u provinciji Tete, na šta ovi odgovaraju represalijama.
• 13. 11. - Orkan Quimburga pogađa područje od Engleske do severne Nemačke, stradalo je najmanje 73 ljudi, šteta preko milijardu maraka.
• 14. 11. - Dow Jones prelazi 1.000, ali će 1973-74 izgubiti 48% vrednosti.
• c. 15. 11. - Skupština SR Srbije zabranila prodaju vila, radnji i placeva do sledećeg marta - zbog glasina o konfiskaciji i povećanom porezu, skočila je njihova prodaja i prenošenje na rođake^[38], takođe i anonimna pisma^[39].
• 19. 11. - Prvi vanredni savezni izbori u Zapadnoj Nemačkoj, koji se smatraju referendumom o Brandtovoj politici prema Istoku: SPD 242 mandata (+5, prvi put najveća stranka od 1930), CDU/CSU 234 (-16), FDP, koalicioni partner SPD 42 (+11).
• 22. 11. - Osnovana Banka Centralnoafričkih država (→ centralnoafrički CFA franak, Ekonomska zajednica centralnoafričkih država)
• 24. 11. - Dr prof. Marko Veselica osuđen u Zagrebu na sedam godina zatvora za kontrarevolucinarne aktivnosti, takođe i Joze Ivičević-Bakulić (4 godine) i Zvonimir Komarica (2).
• 27. 11. - Sednica CK SK BiH: Osman Karabegović isključen iz partije, Avdo Humo, Čedo Kapor i Hajro Kapetanović "upozoreni"^[40].
• 29. 11. - Atari predstavio arkadnu verziju Ponga, čime je pokrenuo prvu generaciju video igara.

• 2. 12. - Gough Whitlam postaje prvi laburistički premijer Australije posle 23 godine - prva odluka mu je da povuče ljudstvo iz Vijetnama.
• 3. 12. - Spantax Flight 275: avion pao na Tenerifi, 155 mrtvih, uglavnom nemačkih turista.
• ca. 3. 12. - TV Beograd odlučila da od sledećeg proleća prekine prikazivanje "Gradića Pejton" (bilo je kritika da serija podstiče "sitnoburžoaske vrednosti").
• 4. 12. - Honduraski general Oswaldo López Arellano ponovo uzeo vlast (do 1975), sprovodi agrarnu reformu.
• 6. 12. - Čileanski predsednik Allende u poseti Moskvi, ne dobija očekivanu pomoć.
• 6 -8. 12. - Treća konferencija SKJ, tema je ideološko mobilizovanje omladine; Tito se žali da je 300.000 osoba vojničke starosti u inostranstvu i pod "neprijateljskim" ideološkim uticajima (NYT).
• 7 - 19. 12. - Apollo 17, poslednja misija programa i za sada (2019) poslednja sa posadom na Mesec.
• 8. 12. - Završen Most iznad Male rijeke na budućoj pruzi Beograd-Bar^[41].
• 12. 12. - Prikazan film The Poseidon Adventure.
• 15. 12. - Rumunija je prva članica MMF iz istočnog bloka (druga socijalistička, nakon SFRJ).
• 16. 12. - Prekinuti mirovni pregovori između Severnog Vijetnama i SAD.
• 16. 12. - Portugalski komandosi ubili 150 - 300 civila u mozambičkom selu Wiriyamu.
• 17. 12. - Prikazan film Behind the Green Door.

• 18 - 29. 12. - Operacija Linebacker II, nazvana i "Božićno bombardovanje" Severnog Vijetnama, najjači udari USAF od Drugog svetskog rata.
• 14. 12. - Ljudi poslednji put hodaju Mesecom.
• decembar - Ostavke podneli Mirko Čanadanović (predsednik SK Vojvodine) i Miloš Radojčin (sekretar SKV).
• 19. 12. - Austrijski kancelar Bruno Kreisky optužio Jugoslaviju za zveckanje oružjem nakon što je govor sekretara za odbranu Ljubičića shvaćen kao prikrivena pretnja.
• 21. 12. - Osnovni ugovor (Grundlagenvertrag): dve Njemačke, Istočna i Zapadna, priznale jedna drugu, uspostavljaju diplomatske odnose, omogućen njihov prijem u UN.
• 21. 12. - Počinje druga faza Rodezijskog građanskog rata između bele vlade i crnih ustanika (do 1979).
• 21 - 23. 12. - Spaseno svih 16 preživelih iz urugvajskog aviona palog na Andima.
• 23. 12. - Razoran zemljotres pogodio Managvu, glavni grad Nikaragve - 5.000 mrtvih.
• 24. 12. - Švedski premijer Olof Palme uporedio "božićno bombardovanje" sa nacističkim zločinima - SAD prekidaju diplomatske odnose (bombardovanje izaziva dosta kritika i u SAD).
• 27. 12. - Demonstracije ispred američkog konzulata u Zagrebu zbog bombardiranja Vijetnama. (NYT)
• 28. 12. - Ekonomske mere štednje u SFRJ: smanjenje plata u zaduženim fabrikama ili zamrzavanje u neproduktivnim sektorima; ograničenje kredita na najviše trećinu prihoda, otplata najduže 30 meseci za automobile (kreditna kupovina kola, televizora i druge robe je doprinela inflacionom pritisku)^[36].
• 28. 12. - Premijer Severne Koreje Kim Il-sung postaje predsednik.
• 29. 12. - Puštene u promet prve prave auto-ceste u Jugoslaviji, Zagreb-Karlovac i Vrhnika-Postojna.
• 29. 12. - Eastern Air Lines Flight 401: pad aviona na Floridi je prva nesreća širokotrupne letelice, 101 žrtva i 75 preživelih.

• Ekonomija SFRJ:
  • U Jugoslaviju ušlo 21,5 miliona stranaca, od čega pet miliona turista, ukupna potrošnja blizu milijardu dolara^[42].
  • Prema dokumentu sa Desetog kongresa SKJ iz 1974, nacionalni dohodak 1947-72 je povećan za 4,5 puta^[43].
  • U prvih devet meseci, preduzeća su imala gubitke od 140 miliona dolara, od čega 58% u industriji i rudarstvu (električna energija 20 miliona dolara gubitaka); inflacija 17%^[44]. Gubici su 87% viši nego 1971^[36].
  • Po "najboljim procenama", u SFRJ ima nekoliko stotina ljudi sa imovinom ili gotovinom i do pola miliona dolara, jedna trećina radnika zarađuje manje od 84 dolara mesečno, prosečna plata oko 100 dolara^[45], tj. 1.670 novih dinara (1 dolar iz 1972 = oko 5,9 dolara iz 2017).
  • Polovina domaćinstava ima frižider, četvrtina veš-mašinu (u poređenju sa 1% pre 15 godina); mali automobil košta 24 plate, televizor 1,5, muško odelo pola^[46].
• Branko Ćopić dobio "Njegoševu nagradu" za "Baštu sljezove boje".
• Oko 8.000 stanovnika Kosova je zatvoreno u svojim domovima iz straha od krvne osvete (u 1969. bilo je 100 ubistava iz 147 pokušaja)^[47].
• Jugoslaviju posetili Anwar Sadat (4 - 5. 2.), Jean-Bédel Bokassa (3 - 6. 5.), Haile Selasije (25 - 30. 6., proglašen je počasnim građaninom SFRJ), predsednik Indije V. V. Giri (5 - 9. 7.), Norodom Sihanouk (14 - 23. 7.), gen. sekr. UN Kurt Waldheim (1. 9.), predsednik Austrije Franz Jonas (13. 9.), holandska kraljica Julijana i princ Bernard (20 - 23. 9.), kraljica Elizabeta II i princ Filip (17 - 21. 10.).
• Huang Ho presušio prvi put u istoriji, usled pojačanog navodnjavanja njiva.
• Završen Transamerica Pyramid, najviši neboder u San Franciscu.
• Objavljena knjiga Learning from Las Vegas trojice autora, veliki uticaj na postmodernu u arhitekturi.
• DDT zabranjen u SAD nakon desetogodišnje kampanje u kojoj je stvoren moderni ekološki pokret.
• Kreiran programski jezik Prolog.

• Televizija. TV Serije: "Pozorište u kući 1" (1972-73), "Građani sela Luga", "Izdanci iz opaljenog grma", "Majstori", "Selo bez seljaka", "Ću, ćeš, će", "Obraz uz obraz" (1972-74), "Ženski razgovori", "Lutka opereta", "Kako", "Glumac je, glumac" (TV Beograd); "Klupa u Jurjevskoj".
• Neki domaći filmovi: "I Bog stvori kafansku pevačicu", "Pukovnikovica", "Majstor i Margarita", "Valter brani Sarajevo", "Vuk samotnjak" (→ Kategorija:Filmovi 1972.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1972.

• 1. 1. - Lilian Thuram, fudbaler
• 1. 1. - Milena Pavlović, glumica
• 5. 1. - Sakis Ruvas, kantautor, plesač, glumac...
• 8. 1. - Boško Grubić, hrvatski redatelj, producent, pjevač i skladatelj

• 1. 2. - Dejan Zečević, filmski i TV režiser
• 2. 2. - Dana International, pevačica
• 11. 2. - Steve McManaman, fudbaler
• 14. 2. - Drew Bledsoe, igrač američkog fudbala
• 14. 2. - Saša Ćurčić Đani, fudbaler
• 15. 2. - Gerasim (Popović), episkop gornjokarlovački
• 16. 2. - Jerome Bettis, The Bus, igrač američkog fudbala
• 17. 2. - Billie Joe Armstrong, američki muzičar (Green Day)
• 22. 2. - Michael Chang, teniser
• 26. 2. - Dejan Mihajlov, srpski političar
• 28. 2. - Danijela Dimitrijević, najlepša žena na svetu
• 29. 2. - Pedro Sánchez, premijer Španije

• 1. 3. - Jug Radivojević, filmski i pozorišni reditelj
• 2. 3. - Rene Bitorajac, hrvatski glumac
• 2. 3. - Tvrtko Jakovina, suvremeni hrvatski povjesničar
• 3. 3. - Yasmine, belgijska pevačica
• 4. 3. - Jos Verstappen, vozač F1
• 6. 3. - Shaquille O'Neal, košarkaš
• 10. 3. - Timbaland, reper, producent
• 11. 3. - Tarik Filipović, filmski i kazališni glumac, tv voditelj
• 14. 3. - Stevan Pletikosić, strelac
• 15. 3. - Nina Violić, hrvatska glumica
• 25. 3. - Zrinka Blažević, hrvatska povjesničarka
• 29. 3. - Rui Costa, fudbaler
• 30. 3. - Karel Poborský, fudbaler
• 31. 3. - Alejandro Amenábar, španski reditelj
• 31. 3. - Dejan Koturović, srpski košarkaš

• 3. 4. - Jennie Garth, glumica
• 3. 4. - Đula Mešter, odbojkaš
• 4. 4. - Maja Nekić, hrvatska glumica
• 4. 4. - Marko Živić, glumac († 2021)
• 5. 4. - Ivan Jevtović, glumac, rok-muzičar
• 9. 4. - Željko Rebrača, srpski košarkaš
• 9. 4. - Linda Begonja, glumica
• 10. 4. - Mario Stanić, hrvatski nogometaš
• 16. 4. - Conchita Martínez, teniserka
• 17. 4. - Jennifer Garner, glumica
• 18. 4. - Aco Pejović, pevač
• 19. 4. - Rivaldo, fudbaler
• 20. 4. - Carmen Electra, američka glumica i pjevačica
• 20. 4. - Marko Kon, srpski kompozitor, producent i pevač
• 20. 4. - Željko Joksimović, srpski pevač
• 21. 4. - Severina Vučković, hrvatska pjevačica zabavne muzike

• 2. 5. - Dwayne Johnson, glumac, zabavni rvač
• 7. 5. - Asgar Farhadi, iranski filmski režiser i scenarist
• 9. 5. - Lisa Ann, glumica
• 10. 5. - Katja Seizinger, skijašica
• 16. 5. - Andrzej Duda, predsednik Poljske
• 20. 5. - Busta Rhymes, reper, glumac
• 21. 5. - The Notorious B.I.G., reper († 1997)
• 23. 5. - Rubens Barrichello, brazilski automobilist
• 24. 5. - Greg Berlanti, američki producent i scenarista
• 25. 5. - Jules Jordan, režiser, glumac
• 31. 5. - Nikola Lončar, srpski košarkaš
• 31. 5. - John Godina, bacač kugle

• 2. 6. - Wentworth Miller, englesko-američki filmski i TV glumac
• 3. 6. - Julie Gayet, glumica
• 4. 6. - Stoja, pevačica
• 10. 6. - Saša Dragin, srpski političar
• 23. 6. - Zinedine Zidane, francuski nogometaš
• 25. 6. - Sejf el Islam Gadafi, drugi Moamerov sin
• 29. 6. - Samantha Smith, mirovna aktivistkinja († 1985)

• 3. 7. - Vladimir Kecmanović, književnik
• 3. 7. - Maja Petrin, glumica († 2014)
• 4. 7. - Nina Badrić, pjevačica
• 10. 7. - Sofía Vergara, glumica, model
• 12. 7. - Nenad Jezdić, glumac
• 17. 7. - Andy Whitfield, velški glumac († 2011)
• 22. 7. - Nataša Ninković, glumica
• 28. 7. - Elizabeth Berkley, glumica
• 29. 7. - Wil Wheaton, glumac

• 6. 8. - Geri Halliwell, pevačica, glumica
• 7. 8. - Goran Vlaović, hrvatski nogometaš
• 7. 8. - Brad Patton, australijsko-švedski porno glumac
• 15. 8. - Ben Affleck, glumac
• 17. 8. - Ken Ryker, američki porno glumac
• 17. 8. - Mirvad Kurić, glumac
• 22. 8. - Nikša Radovanović, hrvatski operni pjevač
• 24. 8. - Srdan Golubović, filmski režiser
• 25. 8. - Siniša Mali, gradonačelnik Beograda
• 30. 8. - Cameron Diaz, glumica
• 30. 8. - Pavel Nedvěd, fudbaler

• 2. 9. - Sergej Trifunović, glumac
• 9. 9. - Goran Višnjić, hrvatski glumac
• 15. 9. - Letizia, kraljica-supružnica Španije
• 15. 9. - Jimmy Carr, komičar
• 16. 9. - Dejan Mirović, srpski političar
• 18. 9. - Ana Sofrenović, glumica
• 21. 9. - Liam Gallagher, muzičar, kantautor
• 21. 9. - Milan Kalinić, TV voditelj, glumac
• 22. 9. - Matthew Rush, američki porno glumac
• 27. 9. - Gwyneth Paltrow, glumica
• 28. 9. - Dita Von Teese, burlesque umetnica
• 29. 9. - Nedeljko Krsmanović,

novinar ,direktor Novosti

• 30. 9. - Aleksandra Kovač, kompozitor, pevačica, aranžer, producent

• 1. 10. - Katarina Rebrača, manekenka
• 2. 10. - Aleksandar Vulin, srpski političar
• 9. 10. - Etan Patz, dečak nestao u New Yorku († 1979)
• 17. 10. - Eminem, reper, glumac, producent
• 17. 10. - Tarkan, turski pevač
• 24. 10. - Katarina Žutić, srpska glumica
• 27. 10. - Maria Mutola, mozambička atletičarka
• 29. 10. - Ksenija Mijatović, pevačica

• 4. 11. - Luís Figo, fudbaler
• 6. 11. - Rebecca Romijn, američka glumica
• 8. 11. - Maja Marijana, pevačica
• 11. 11. - Darijan Mihajlović, pozorišni reditelj
• 16. 11. - Missi Pyle, glumica

• 7. 12. - Hermann Maier, skijaš
• 9. 12. - Fabrice Santoro, teniser
• 12. 12. - Wilson Kipketer, atletičar
• 16. 12. - Slobodan G. Marković, istoričar
• 19. 12. - Alyssa Milano, glumica
• 19. 12. - Warren Sapp, igrač američkog fudbala
• 22. 12. - Vanessa Paradis, pevačica, glumica
• 27. 12. - Branka Black Rose, striptizeta
• 28. 12. - Patrick Rafter, teniser
• 29. 12. - Jude Law, glumac

• Anabela Basalo, spisateljica
• Krešimir Mišak, novinar, glazbenik, pisac

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1972.

• 1. 1. - Maurice Chevalier, glumac, pevač, zabavljač (* 1888)
• 6. 1. - Chen Yi, maršal NR Kine, političar (* 1901)
• 12. 1. - Mila Dimitrijević, glumica (* 1877)
• 14. 1. - Frederik IX, kralj Danske (* 1899)
• 27. 1. - Mahalia Jackson, pevačica gospela (* 1911)
• 28. 1. - Dino Buzzati, književnik (* 1906)
• 31. 1. - Mahendra, kralj Nepala (* 1920)

• 2. 2. - Natalie Clifford Barney, američko-francuska spisateljica (* 1876.)
• 7. 2. - Walter Lang, filmski režiser (* 1896)
• 9. 2. - Nikolaj Krilov, maršal SSSR (* 1903)
• 11. 2. - Živko Topalović, srpski političar (* 1886)
• 25. 2. - Abdurezak Hifzi Bjelavac, bosanski književnik (* 1886)

• 15. 3. - Ahmed Muradbegović, književnik (* 1898)
• 16. 3. - Franjo Lučić, skladatelj, teoretičar (* 1889)
• 20. 3. - Marilyn Maxwell, glumica (* 1921)
• 23. 3. - Cristóbal Balenciaga, modni kreator (* 1895)
• 24. 3. - Milko Kos, slovenački istoričar (* 1892)
• 24. 3. - Dušica Spasić, medicinska sestra umrla od variole (* 1951)
• 27. 3. - M. C. Escher, holandski grafički umetnik (* 1898)
• 28. 3. - Vera Nikolić Podrinska, hrvatska slikarica (* 1886.)

• 1. 4. - Vladimir Popović Španac, narodni heroj, političar, diplomata (* 1914)
• 2. 4. - Franz Halder, nemački general (* 1884)
• 9. 4. - James F. Byrnes, bivši državni sekretar SAD i sudija Vrhovnog suda (* 1882)
• 22. 4. - Desanka Dugalić, glumica (* 1897)
• 25. 4. - George Sanders, glumac (* 1906)
• 27. 4. - Kwame Nkrumah, prvi premijer i predsednik Gane (* 1909)
• 28. 4. - Rastko Stojanović, profesor BU, alpinista (* 1926)
• 30. 4. - Gia Scala, glumica, model (* 1934)

• 2. 5. - J. Edgar Hoover, direktor američkog FBI (* 1895.)
• 6. 5. - Deniz Gezmiş, turski levičarski revolucionar/militant (* 1947)
• 14. 5. - Ilija Bašičević Bosilj, slikar (* 1895)
• 18. 5. - Imre Csepe, književnik (* 1914)
• 21. 5. - Fran Kušan, botani��ar (* 1902)
• 22. 5. - Margaret Rutherford, glumica (* 1892)
• 25. 5. - Asta Nielsen, danska filmska i kazališna glumica (* 1882.)
• 28. 5. - Edvard VIII., bivši kralj UK, vojvoda od Windsora (* 1894)
• 30. 5. - Branimir Jelić, hrvatski emigrant (* 1905)

• 12. 6. - Saul Alinsky, pionir komunalnog organizovanja (* 1909)
• 22. 6. - Vladimir Durković, fudbaler (* 1937)
• 25. 6. - Jan Matulka, češko-američki slikar (* 1890)

• 7. 7. - Vaseljenski patrijarh Atinagora (* 1886)
• 7. 7. - Talal, bivši kralj Jordana (* 1909)
• 21. 7. - Jigme Dorji Wangchuck, kralj Butana (* 1929)
• 23. 7. - Velimir Piletić, četnički vojvoda (* 1906)
• 24. 7. - Lance Reventlow, auto-trkač, preduzetnik, naslednik Woolwortha (* 1936)
• 28. 7. - Severin Bijelić, glumac (* 1921)
• 30. 7. - Zdenka Pexidr-Srića, hrvatska akademska slikarica (* 1886.)
• 31. 7. - Paul-Henri Spaak, bivši premijer Belgije, čelnik NATO i evropskih institucija (* 1899)

• 1. 8. - Pero Pirker, hrvatski političar (* 1927)
• 2. 8. - Ilija Bašičević Bosilj, slikar (* 1895)
• 7. 8. - Aspasia Manos, tašta Petra II Karađorđevića (* 1896)
• 8. 8. - Andrea Feldman, glumica (* 1948)
• 14. 8. - Delfa Ivanić, humanista, osnivač "Kola srpskih sestara" (* 1881)
• 19. 8. - Tomislav Kronja, bivši načelnik VMA u Beogradu (* 1914)
• 29. 8. - Lale Andersen, glumica, pevačica (* 1905)

• 11. 9. - Max Fleischer, animator (* 1883)

• 1. 10. - Louis Leakey, paleontolog (* 1903)
• 1. 10. - Mladen Josić, slikar (* 1897)
• 8. 10. - Prescott Bush, bankar, političar, otac i deda predsednika SAD (* 1895)
• 13. 10. - Herman Affel, pronalazač modernog koaksijalnog kabla (* 1893)
• 15. 10. - Viktor Bubanj, general-pukovnik JRV, narodni heroj (* 1918)
• 17. 10. - Đorđe Karađorđević, prvorođeni sin Petra I (* 1887)
• 20. 10. - Harlow Shapley, astronom (* 1885)
• 24. 10. - Jackie Robinson, igrač bejzbola (* 1919)
• 26. 10. - Igor Sikorsky, pionir aviona i helikoptera (* 1889)
• 31. 10. - Beta Vukanović, srpska slikarka (* 1872)

• 1. 11. - Ezra Pound, pjesnik (* 1885)
• 17. 11. - Thomas C. Kinkaid, admiral SAD (* 1888)
• 22. 11. - Vladimir Filakovac, slikar (* 1892)
• 25. 11. - Henri Coandă, pionir aerodinamike i avijacije (* 1886)
• 27. 11. - Sergije Troicki, teolog, istoričar (* 1878)
• 28. 11. - Aleksandar Stojković, glumac (* 1915)
• 29. 11. - Carl Stalling, kompozitor, aranžer (* 1891)

• 6. 12. - Aleksandar Gavrić, srpski glumac (* 1932)
• 9. 12. - Milan Predić, književnik i pozorišni kritičar (* 1881)
• 9. 12. - Louella Parsons, trač-kolumnistkinja (* 1881)
• 11. 12. - Jovan Hadži, zoolog (* 1884)
• 14. 12. - Miroslav Džaja, književnik (* 1885)
• 21. 12. - Paul Hausser, nemački general (* 1880)
• 23. 12. - Andrej Tupoljev, konstruktor aviona (* 1888)
• 26. 12. - Harry S. Truman, 33. predsjednik SAD (* 1884.)
• 27. 12. - Lester B. Pearson, bivši premijer Kanade, nobelovac za mir (* 1897)
• 27. 12. - Nikola Škerović, istoričar, novinar (* 1884)
• 29. 12. - Joseph Cornell, umetnik (* 1903)

• Ivo Kurtović, arhitekta (* 1910)

• Fizika: John Bardeen, Leon Neil Cooper i John Robert Schrieffer (zajednički razvijena teorija superprovodnosti, obično nazvana BCS-teorija)
• Kemija: Christian B. Anfinsen (rad na ribonukleazi, naročito vezi između sekvence amino kiselina i biološki aktivne konformacije, → Anfinsenova hipoteza), Stanford Moore i William Howard Stein (doprinos razumevanju veze između hemijske strukture i katalitičke aktivnosti aktivnog centra molekula ribonukleaze)
• Fiziologija i medicina: Gerald Edelman i Rodney Robert Porter (otkrića u vezi hemijske strukture antitela)
• Književnost: Heinrich Böll (pisanje koje je putem kombinacije široke perspektive na svoje vreme i osećajne veštine u karakterizaciji doprinelo obnovi nemačke književnosti)
• Mir: nije dodijeljena
• Ekonomija: John Hicks i Kenneth Arrow (pionirski doprinos teoriji opšte ekonomske ravnoteže i teoriji blagostanja)

Literatura

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• Crisis Between "Hard-Liners" and "Soft-Liners" in Yugoslav Party? Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA - RFE (nagoveštaj čistke u SK Srbije).
• Survey of Yugoslavia's Manpower Export to Western Countries Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA - RFE
• National Structure of the Yugoslav Army Leadership Arhivirano 2010-09-14 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA - RFE
• Top Serbian Leadership Reshuffled Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslavia Introduces Foreign Currency Market Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Tito's Interview With "Hova Makedonija" and Yugoslavia-Bulgarian Relations Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Serbian Marxist Attacks "Stalinist Destalinization" Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, OSA-RFE
• New Elements Of Nationalist Manifestations In Kosovo Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, OSA-RFE
• Croatia's Economic Relations with China Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• A Review Of Current Developments In Kosovo Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, OSA-RFE
• The Meaning of the Anti-Yugoslav Attack Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, lz, OSA-RFE
• Anti-Stalinist Work Chosen Book of the Year in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Skoplje Leader Against Macedonian Separatism Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE