Будимпешта

Будимпешта Будапест фőвáрос
Панорама града на Дунаву
Координате: 47°29′Н 19°03′Е / 47.483°Н 19.050°Е / 47.483; 19.050
Држава	Мађарска
Жупанија	Будимпешта
Власт
- градоначелник	Гергелy Карáцсонy
Површина
- Урбано подручје	525.13 км²[1]
Највећа висина	527
Најмања висина	96
Становништво (2015.)
- Урбано подручје	1,757,618[1]
- Урбана густоћа	3,347 стан./км²[1]
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број	1011–1239
Позивни број	01
Службене странице www.будапестинфо
Карта
Будимпешта

Будимпешта (мађарски: Будапест [ˈбудɒпɛʃт] – Будапешт), главни град Мађарске од 1,757,618 становника^[1], што је мање него 1980. кад је имао 2,059,226 становника.^[1]

Будимпешта је и главни политички, индустријски, културни, финанцијски и транспортни центар земље. Постала је један град на обје обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.

Позната историја Будимпеште почиње са римским градом под именом Аqуинцум, основаним око 89. године нове ере, на месту старије келтске насеобине близу места где је настала Обуда. Аqуинцум је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град Цонтра Аqуинцум (или Транс Аqуинцум).

Област су око 900. године освојили Мађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили Монголи, 1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од 1247. и 1361. је постао главни град Мађарске.

Турци су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели 1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште турског управника, Пешта је била врло запуштена до 1686. када су је освојили хабсбуршки владари.

Пешта је од 1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849 је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по Аустро-Угарској нагодби из 1867 (види Аустро-Угарска). Број становника "уједињене" престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730 000.

У 20. веку је већина раста броја становника отпадала на предграђа, Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током Првог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920.) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До 1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400 000 у предграђима.

Око трећина од 200 000 Јевреја у Будимпешти је умрла током нацистичког геноцида током немачке окупације у Другом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме 1944, а опоравио се током 1950-их и 1960-их. Будимпешта је током 1980-их поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

1800: 54 200 становника
1830: 102 700
1850: 178 000
1880: 370 800
1900: 733 400
1925: 957 800
1990: 2 016 100
2003: 1 719 342
2012: 1 740 041

(напомена: реч Уј на мађарском значи ново, па префикс Уј испред имена града значи нови - Ујпешт - Нова Пешта .. вáрос као и на српском значи варош)

• Вáркерüлет, - I округ
• II округ
• Óбуда-Бéкáсмегyер - III округ
• Ујпешт - IV округ
• Белвáрос-Липóтвáрос, - V округ
• Терезварош - VI округ
• Ержебетварош - VII округ
• Јожефварош - VIII округ
• Ференцварош - IX округ
• Кőбáнyа - X округ
• Ујбуда - XI округ
• Хеђвидек - XII округ
• XIII округ
• Зугло
• XV округ
• XVI округ
• Ракошменте
• Пештсентлőринц-Пештсентимре - XVIII округ
• Кишпешт - XIX округ
• Пештержебет - XX округ
• Цсепел - XXI округ
• Будафок-Тетењ, - XXII округ
• Шорокшар - XXIII округ

Ферихеђ (Ферихегy) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/А и Ферихеђ 2/Б. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у Пештсентлоринц-Пештсентимру.

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминал; сви главни аутопутеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминал.

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка Црном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

Будимпештански метро је други најстарији на свету 1894 (после лондонског). Та метро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна станица је са Вöрöсмартхy Тера (Трг Вересмартија) где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској Жербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету - парку близу Трга Хероја. Прва метро линија се сада зове М1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због историјских вожњи. Друге две линије, М2 (црвена) и М3 (плава) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. ‐ Види такође: Листа метро станица у Будимпешти.

• Алберт Сзент-Гyöргyи, мађарски физиолог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 1937.
• Еугене Wигнер, добитник Нобелове награде за физику 1963.
• Георге де Хевесy, добитник Нобелове награде за кемију 1943.
• Имре Кертéсз, мађарски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 2002.
• Жужи Јелинек, модни креатор и писац;
• Роберт Цапа, амерички фотограф
• Гyула Хорн, мађарски политичар
• Илона Шталер, порно звијезда

Будимпешта на Wикимедијиној остави

• Будапест хотелс анд инфо Портал (на енглеском)
• Панорама Будимпеште у 360 степени
• Будимпешта Архивирано 2006-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у (Мађарска за посетиоце)
• Странице Будимпеште Архивирано 2004-04-02 на Wаyбацк Мацхине-у
• Информације о Будимпешти (на енглеском)
• Светски водич ЛонелyПланет.цом Архивирано 2004-04-15 на Wаyбацк Мацхине-у (на енглеском)
• Портал Будимпеште Архивирано 2005-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у (на мађарском)
• Путни водич кроз Будимпешту на Википутовањима - енглески
• Будапест Транспорт Плц. јавни превоз у Будимпешти (и на енглеском)
• Будимпештански метро Архивирано 2007-07-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Будапест публиц транспорт мап