21. 11.

21. новембра/студеног (21. 11.) је 325. дан године по грегоријанском календару (326. у пријеступној години). До краја године има још 40 дана.

• 1694. — Рођен француски филозоф, писац и историчар Франсоа Мари Аруе, познат као Волтер, један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. вијеку ("Кандид", "Есеји о обичајима и духу нације", "Филозофска писма", "Трактат о метафизици").
• 1783. — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели су први успјешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, прелетевши изнад Париза за 25 минута раздаљину од осам километара.
• 1803. — Вођа разбојника Јоханн Бüцклер и његових 19 пратилаца гиљотинирани су у Маинзу: Бüцклер је уживао велику популарност код сиромашних сељака јер је његова банда пљачкала богате трговце и приређивала веселице за обични пук.
• 1806. — У намјери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта је објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, који је укључивао и забрану пристајања британских бродова у све европске луке.
• 1844. — Умро руски писац Иван Андрејевич Крилов. Издавач хумористичких часописа и аутор сатиричних "писама", највећу популарност је стекао баснама, које је писао по узору на Езопа инспиришући се и руским фолклором.
• 1869. — Рођен српски правник и историчар Слободан Јовановић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. вијеку. Током Другог свјетског рата био је председник југословенске емигрантске владе у Лондону (1942-43), а послије рата комунистичке власти су га у одсуству осудиле на 20 година затвора.
• 1877. — Томас Едисон је објавио проналазак фонографа.
• 1916. — Умро Франц Јозеф I, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустро-Угарске монархије. Године 1878. окупирао је, а потом анектирао Босну и Херцеговину. Атентат на његовог братанца надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. искористио је за обрачун са Србијом. Сматра се да је тај атентат био и непосредан повод за почетак Првог свјетског рата. Наслиједио га је Карло I, посљедњи владар царства које се након рата распало.
• 1937. — Основана је Музичка академија у Београду, која је 1973. добила статус факултета.
• 1938. — Њемачка је окупирала судетску област у Чехословачкој и прикључила је њемачком Рајху.
• 1963. — Римокатолички Ватикански концил одобрио је употребу домицилног језика у црквеним обредима уместо латинског.
• 1974. — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула је 21 особа, а 162 су рањене.
• 1977. — У југоисточној Индији циклон је усмртио око 3.000 људи а огромни таласи су збрисали читава села.
• 1981. — Умро српски писац и историчар умјетности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог свјетског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а послије рата Галерије фресака ("Два вијека српског сликарства", "Умјетност и умјетници").
• 1994. — Авијација НАТО-а је са 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад је услиједио након писма Фрање Туђмана УН-а у којем је предсједник Хрватске оптужио крајишке Србе да са тог аеродрома врше нападе на БиХ. То је била највећа ваздушна операција Сјевероатлантског пакта од његовог оснивања 1949.
• 1995. — Аргентина је изручила Италији нацистичког официра Ериха Прибкеа одговорног за масакр над 335 цивила у Другом свјетском рату.
• 1995. — Након тронедељних преговора, у војној бази Рајт Петерсон у америчком граду Дејтон предсједници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали су мировни споразум којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.
• 2000. — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, у којем су погинула четири припадника српских снага безбједности, обновљени су сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбједности на југу Србије.
• 2002. — Међународни тужилац на Косову Антони Рич подигао је оптужницу против некадашњег команданта ОВК-а Рустема Мустафе, званог Реми и још тројице бивших припадника ОВК-а за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999.
• 2004. — У Украјини је одржан други круг предсједничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана је, 3. децембра када је Уставни суд донео одлуку да се други изборни круг поништи и закажу нови избори за 26. децембар, на којима је Јушченко изабран за предсједника Украјине.
• 2004. — Земљотрес на Доминики
• 2006. — У Београду умрла композиторка, пијанисткиња и пјесникиња Ксенија Зечевић.
• 1803. — Вођа разбојника Јоханн Бüцклер и његових 19 пратилаца гиљотинирани су у Маинзу: Бüцклер је уживао велику популарност код сиромашних сељака јер је његова банда пљачкала богате трговце и приређивала веселице за обични пук.
• 2004. — Земљотрес на Доминики

• 1694. — Волтаире, француски књижевник, повјесничар и филозоф (у. 1778).
• 1804. — Wилхелм Wаиблингер, њемачки пјесник и писац (у. 1830).
• 1824. — Тхеодор Рицхтер, њемачки кемичар и минералог (у. 1898).
• 1844. — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник и политичар (у. 31. август 1930).
• 1869. — Слободан Јовановић, српски правник и историчар (у. 1958).
• 1882. — Гиоаццхино Лауренти, талијански есперантист (у. 1955).
• 1892. — Александар Фреуденреицх, хрватски архитект (у. 1974.).
• 1898. — Ренé Магритте, белгијски сликар надреализма (у. 1967.).
• 1902. — Исаац Басхевис Сингер, амерички књижевник жидовског подријетла (у. 1991).
• 1924. — Милка Планинц, југословенски политичар (у. 2010).
• 1925. — Вељко Кадијевић, генерал армије ЈНА. (у. 2014).
• 1932. — Борис Кристанчич, југословенски и словенски кошаркаш и тренер (у. 2015.).
• 1935. — Фаируз, либанонска пјевачица.
• 1945. — Голдие Хаwн, америчка глумица.
• 1948. — Wернер Лорант, њемачки ногометни тренер и бивши играч.
• 1963. — Ницоллетте Схеридан, британска глумица.
• 1965. — Бјöрк, исландска пјевачица.
• 1971. — Срна Ланго, српска позоришна и телевизијска глумица.
• 1972. — Миљенко Мумлек, хрватски ногометаш.
• 1976. — Халем Лекић, праунук познатог подгоричког бега, Мустај-бега Лекића.По занимању економиста-оперативни менаџер, али се бави и философијом.Велики познавалац Подгоричке философске школе.
• 1981. — Горан Фиорентини (Јовановић), талијански ватерполист, хрватског подријетла.
• 1985. — Јесúс Навас, шпањолски ногометаш.

• 1555. — Георгиус Агрицола.
• 1695. — Хенрy Пурцелл, енглески складатељ (р. 1659).
• 1811. — Хеинрицх вон Клеист, њемачки књижевник (р. 1777).
• 1844. — Иван Крилов, руски баснописац и комедиограф (р. 1769.).
• 1870. — Карел Јаромíр Ербен.
• 1916. — Фрањо Јосип I., аустријски цар и угарско-хрватски краљ (р. 1830).
• 1952. — Пере Љубић, хрватски књижевник (р. 1901).
• 1968. — Еллсwортх Паине Киллип, амерички ботаничар (р. 1890).
• 1981. — Милан Кашанин, српски књижевник и историчар умјетности (р. 1895).
• 1985. — Иво Сердар, хрватски глумац (р. 1933).
• 1970. — Чандрасекара Раман, индијски физичар. (р. 1888).
• 1996. — Абдус Салам, пакистански физичар и добитник Нобелове награде (р. 1926).
• 1999. — Qуентин Црисп, енглески писац и глумац (р. 1908.)
• 2006. — Хассан Гоулед Аптидон, први џибутски предсједник (р. 1916.)
• 2012. — Младен Башић, хрватски пијанист и диригент (р. 1917.)

• Аранђеловдан.
• Сабор Светог Архангела Михаила - Аранђеловдан.
• Светски дан телевизије (од 1996.)
• Даyтонски мировни споразум

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар