13. 1.

13. јануар/сијечањ (13. 1.) је 13. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 352 дана (353 у пријеступној години).

• 1842. — приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.
• 1854. — јапански шогун Токугава потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
• 1898. — француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л'Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
• 1910. — емитован је први радио-пренос опере уживо из њујоршке „Метрополитен опере“, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.
• 1915. — у граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.
• 1935. — на плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
• 1963. — у војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.
• 1972. — војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.
• 1985. — приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
• 1991. — на светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987.
• 1993. — на основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.
• 2001. — у земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.

.

• 1734. — Лука Соркочевић, складатељ († 1789.).
• 1806. — Јован Стерија Поповић, српски комедиограф († 1856).
• 1823. — Роберт Wхитехеад, британски бродарски инжењер, познат по томе што је конструирао први торпедо на свијету († 1905.).
• 1859. — Карл Блеибтреу, њемачки књижевник († 1928.).
• 1891. — Рудолф Физир, хрватски најпознатији и најдјелотворнији конструктор зракоплова († 1960.).
• 1940. — Едмунд Wхите, амерички писац.
• 1957. — Младен Нелевић, црногорско-српски глумац.
• 1969. — Тхиеррy Гадоу, француски кошаркаш.
• 1970. — Ивана Михић, српска глумица, продуценткиња и списатељица.
• 1975. — Матеј Мамић, бивши хрватски професионални кошаркаш.
• 1977. — Орландо Блоом, глумац.
• 1980. — Wолфганг Лоитзл, аустријски скијашки скакач.
• 1982. — Гуиллермо Цориа, аргентински тенисач.
• 1983. — Ендер Арслан, турски кошаркаш.
• 1984. — Томислав Чубелић, хрватски глумац.
• 1988. — Милош Биковић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.
• 1994. — Василије Мицић, српски кошаркаш.

.

• 1691. — Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља (р. 1624).
• 1897. — Давид Сцхwарз, трговац и изумитељ жидовско-мађарског подријетла (р. 1850.).
• 1906. — Александар Степанович Попов, руски физичар и електроинжењер (р. 1859).
• 1929. — Wyатт Еарп, амерички херој wестерна (р. 1848.).
• 1941. — Џејмс Џојс, ирски писац (р. 1882).
• 1974. — Салвадор Ново, мексички писац.
• 2001. — Бранко V. Радичевић, југословенски књижевник (р. 1925).
• 2002. — Грегорио Фуентес, капетан Хемингвејевог брода (р. 1897).
• 2002. — Антоније Исаковић, српски књижевник (р. 1923).
• 2005. — Миодраг Поповић Деба, српски глумац (р. 1928.).
• 2012. — Рауф Денктаş, предсједник Турске Републике Сјеверни Кипар (р. 1924).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Преподобну Меланију Римљанку.
  • Светог праведног Јосифа, цара Давида и Јакова брата Господњег.
  • Преподобног мученика Зотика Сиропитатеља.
  • Блаженог Теофилакта, архиепископа охридског.
  • Преподобни Меланија; Свети Доситеј Загребачки Исповедник (Оданије Рождества).

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар