Пређи на садржај

Ivan Ivanić

С Википедије, слободне енциклопедије
Ivan Ivanić
Ivan Ivanić, prvi načelnik Dračkog Okruga
Datum rođenja(1867-04-24)24. april 1867.
Mesto rođenjaBačko Gradište
 Austrougarska
Datum smrti31. januar 1935.(1935-01-31) (67 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Kraljevina Jugoslavija

Ivan Ivanić (Bačko Gradište, Bečej, Austrougarska, 24. april 1867 — Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 31. januar 1935)[1] bio je srpski diplomata i autor brojnih radova o etničkim grupama u Srbiji i na Balkanu. Pisao je i putopise u kojima je opisivao svoja putovanja po regionu Stare Srbije, naročito Kosovu, Metohiji i Albaniji.

Poreklo

[уреди | уреди извор]

Njegovi su starinom iz Srbobrana, gde su doselili u vreme seobe sa Arsenijem Crnojevićem.[2]

Karijera

[уреди | уреди извор]
Grob Ivana i Delfe Ivanić, Novo groblje u Beogradu

Svoju diplomatsku karijeru je počeo kao sekretar u konzulatu Kraljevine Srbije u Prištini.[3] Kasnije je postao zamenik konzula pa konzul u Prištini i Skoplju (Kosovski vilajet).[4] Kasnije je imenovan na poziciju konzula u Bitolju (tada Bitoljski vilajet).

Učestvovao je i u javnim i u tajnim aktivnostima kojima je Kraljevina Srbija pomagala ustanke u Makedoniji usmerene protiv Osmanskog Carstva.[5] Svoju suprugu, Delfu, upoznao je u Skoplju u kojem je bila učiteljica u periodu između 1900. i 1903. godine. Ona je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara, organizacije čije osnivanje su predložili Ivan Ivanić i Branislav Nušić.[6] Nisu imali dece a njihova usvojena ćerka se zvala Ivanka.[7] Ivanka je po navodima Delfe Ivanić, bila Ivanova kćerka iz prvog braka, a imala je 4 godine kada su Ivan i Delfa stupili u brak.[8]

Ivanić je 1904. godine bio sekretar poslanstva Srbije u Carigradu. On i njegova supruga Delfa izabrani su tada jednoglasno za članove "Društva književnosti i nauke" u Carigradu. Njihovo članstvo je podrazumevalo da uzimaju učešća na društvenim sednica kada su mogli da govore o književnim i naučnim temama.[9]

Ivan Ivanić je 29. novembra 1912. postavljen na poziciju prvog guvernera Dračkog Okruga a njegova žena Delfa je vodila bolnicu u Draču.[10][11]

Ivanić se bavio i izdavanjem brojnih časopisa na srpskom jeziku. U aprilu 1887. postao je urednik časopisa „Sremac“.[12] Ivanić je bio jedan od dvojice (sa Milojkom Veselinovićem)[13] urednika prvih godišta kalendara „Vardar“."[14] Takođe je izdavao i časopis „Golub“ koji je 1905. godine objavljivan u Istanbulu i namenjen Srbima koji su živeli u Osmanskom Carstvu.[15] U dva navrata uređivao je i Carigradski glasnik.[16]

Ivanić je u svojim radovima o Kosovu, Makedoniji i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi iznosio svoja lična zapažanja koja su bila ocenjivana na različite načine od kasnijih istraživača.[17] Georgije Letić mu je bio bratić, njihove majke su bile rođene sestre.[18]

Kula Nebojša je po porodičnom predanju njihova. Imao je buran nacionalni i politički život u Ugarskoj i Srbiji. Bio je 32 puta zatvaran a jednu godinu je bio konfiniran u mestu rođenja. U emrigraciji je bio dva puta u Rumuniji i jednom u Rusiji, u Odesi 1884-1884. U Ugarskoj je zajedno vodio borbu sa Jašom Tomićem i Lazom Nančićem.[19] Prilikom srpskog oslobađanja Drača je u depeši napisao da je srpska konjica zagazila kod Drača u srpsko more i da se tu vojska zaklela da srpsko more neće nikada napustiti.[20]

Izabrana dela

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Biographies” (PDF). Matica Srpska. стр. 1. „Иванић, Иван, дипломата, књижевник, новинар (Бачко Градиште код Бечеја, 24. IV 1867 – Београд, 31. I 1935)” 
  2. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 320. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  3. ^ Istoriski časopis, Volume 47. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 2002. стр. 172. „Иван Иванић, писар српског конзулата у Приштини, наводи да је 19. децембра 1898. године у Скопљу срео Ајдин-бега и Ферхат-бега, синове Алија Драге Коматовића, албанског првака из Мојстира, које представља као припаднике племена, албанизоване Србе који су сачували свој матерњи језик” 
  4. ^ Mikić, Đorđe (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. „У вези с боравком Џинића у Цариграду интересантне подат- ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини... Иван Иванић, српски конзул у Приштини” 
  5. ^ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. стр. 67. „Делфин муж Иван Иванић био је дипломатски чиновник у Министарству иностраних дела; као вицеконзул и конзул у Битољу и Скопљу учествовао је у свакој јавној и тајној помоћи коју је Србија пружала македонским устаницима...” 
  6. ^ Savić, Jelena (2009). „коло Српских Сестара – одговор елите на женско питање” (PDF). стр. 119. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 03. 2012. г. „Сматрајући да привремени одбор не би био од велике користи, Бранислав Нушић 20 и Иван Иванић, предложили су оснивање сталног женског удружења које би предано радило на остваривању идеје о националном јединству и заједничкој држави Срба.” 
  7. ^ Musa, Krešimir (7). „OBJAVLJUJEMO TEKST RAZGOVORA S GOSPOĐOM DELFOM IVANIĆ, r. MUSIĆ KOGA JE VODIO GOSPODIN KREŠIMIR MUSA 1968. GODINE”. Fondacija Ruđer Bošković, Donja Hercegovina. Архивирано из оригинала 08. 08. 2011. г. „Nisu imali djece, a imali su pokćerku Ivanku”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |year= / |date= mismatch (помоћ)
  8. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 159. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  9. ^ "Zastava", Ruma 1904. godine
  10. ^ Antić, Čedomir (02. 01. 2010). „Kratko slavlje u Draču” [Short celebration in Durres]. Večernje novosti. „U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga – Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču.” 
  11. ^ Stojančević, Vladimir (1991). Prvi balkanski rat: okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912–1987, 28. i 29. oktobar 1987, Volume 19. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 134. „Када јој је муж Иван Иванић, као окружни начелник, премештен у Драч, тамо прелази и она. Тако сазнајемо да је у Драчу било 12 болница и да су се сви болесници хранили „из опште кујне"” 
  12. ^ Крестић 1980, стр. 362.
  13. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 130. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  14. ^ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. стр. 69. „prvi broj Vardara uredili su Ivan Ivanić i Milojko Veselinović.” 
  15. ^ Nova iskra, Volume 6. 1904. стр. 379. „Изашао је из штампе "Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905 годиу. Уредник је Иван Иванић, а издање је Српске Књижаре у Цариграду...” 
  16. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 132. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  17. ^ Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878–1918. Srpska knjiiževna zadruga. стр. 496. „као конзуларни чиновник, везао је своју делатност за неослобоћене крајеве Иван Иванић и у своје дело о Косову и Македонији, као и о историји српске цркве у Турској, унео много граће и личних запажања која су изазвала различите оцене” 
  18. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 216. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  19. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 315. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  20. ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 323. ISBN 978-86-7403-172-8. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Ivanić&oldid=28911242”