Споменик Вуку Караџићу (Београд)

Споменик Вуку Караџићу јесте споменик у Београду и представља статуу Вука Караџића. Споменик се налази на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице.
Подизање споменика
[уреди | уреди извор]Идеју за подизање споменика дала је Српска књижевна задруга 1920. Више година су, преко прилога, прикупљана средства за изградњу овог споменика.
Предвиђено је да се споменик буде изливен у бронзи и постављен на гранитном постољу, а за израду споменика је требало да буде расписан опште југословенски конкурс.[1]
Тек је 1932. изливена фигура од бронзе и донета у Београд. Аутор је био академски вајар Ђорђе Јовановић.
Првим званичним Решењем из 1932. године, одређено је да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место у средини парка пред универзитетом (данашњи Студентски парк), између Споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу. Ипак 1937. године, непосредно пред обележавање стопедесетогодишњице Вуковог рођења, долази до промене одлуке о месту постављања Вуковог споменика. Као нова и коначна локација одређено је место на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице у Парку Ћирила и Методија.[1]
Донатори новца за подизање споменика били су знаменити српски интелектуалци др Владимир Ћоровић, др Александар Белић, др Павле Поповић и градоначелник Београда Влада Илић.[2]
Споменик је висок 7,25 метара, а откривен је 7. новембра 1937. године, поводом 150 година од рођења Вука Караџића. По овом споменику названа је подземна железничка станица "Вуков споменик", а цео крај града се назива "код Вука".[3]
Споменик Вуку Караџићу припада групи репрезентативних и монументални јавних споменика подигнути заслужним личностима српског народа. Иако изведен током позног периода уметниковог опуса, споменик носи све квалитете ауторског израза. Због својих културно-историјских вредности. Споменик је утврђен за културно добро 1965. године.[4]
Обнављање споменика је било у новембру и децембру 2022. године.[5][6][7]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Документација ЗЗЗСКГБ.
- ^ Aleksandra Bogdanović (07. 11. 2017). „OSAMDESET GODINA VUKOVOG SPOMENIKA: Kada vidite KO JE DAO NOVAC ZA IZGRADNJU – bićete ponosni! | Dnevno.rs”. www.dnevno.rs (на језику: хрватски). Приступљено 30. 01. 2020.
- ^ „О Звездари/знаменитости-споменици”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 19. 02. 2014.
- ^ ОБНАВЉАЈУ ВУКА ПОСЛЕ 25 ГОДИНА: Ускоро поправка споменика посвећеном реформатору српског језика („Вечерње новости”, 10. октобар 2020)
- ^ В., С. (8. 11. 2022). „Бронзани кип реформатора српског језика биће скинут и обновљен у атељеу вајара Зорана Кузмановића”. Вечерње новости. Приступљено 14. 11. 2022.
- ^ Васиљевић, Бранка (17. 11. 2022). „Вуков споменик на поправци у Смедереву”. Политика. Приступљено 19. 11. 2022.
- ^ „Завршена рестаурација: Када се враћа Вук?”. Б92. 24. 12. 2022. Приступљено 25. 12. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Време, 4. нов. 1937, стр. 7 - слика споменика на коњским колима, пред постављање