Зграда Сеизмолошког завода
Зграда Сеизмолошког завода | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Палилула |
Држава | Србија |
Време настанка | 1908—1939. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
beogradskonasledje |
Зграда Сеизмолошког завода се налази у Београду, у Ташмајданском парку и представља непокретно културно добро као споменик културе..[1][2]
За изградњу зграде посебно је значајно залагање тада асистента и будућег професора Јеленка Михаиловића, првог и дуго година јединог сеизмолога код нас. Предан рад и изразита стручност овог великог ентузијасте, утицали су на унапређење и развој сеизмологије у Србији, чији су успешни резултати праћени и ван граница земље.
Историјат и изглед
[уреди | уреди извор]Камен темељац положен је 10. септембра 1908. године. Првобитни објекат изведен је 1909. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, док је радове изводила фирма Стевана Хибнера из Београда. Радови су настављени 1912. године према плановима Ђуре Бајаловића.[3] Још две интервенције из 1926. и 1939. године довеле су до формирања коначног изгледа грађевине. Први сеизмолошки инструменти инсталирани су 1909. године, као и сав инвентар завода уништени су током Првог светског рата. Све до новијих дана коришћени су инструменти добијени 1929. године на име ратне репарације.
Првобитно, зграда је била једноставна приземна грађевина, пр��ближно квадратне основе, у целини саграђена од опеке, са чистом фасадом лишеном украса. Каснија дозиђивања довеле су до стварања једног новог романтичарског духа, са лучним надпрозорницима, као и правилним ритмом зубаца над кровним венцем.
Зграда Сеизмолошког завода је објекат значајне културно-историјске и архитектонске вредности. Представља прво остварено дело истакнутог српског архитекте 20. века Момира Коруновића, најстарији јавни објекат подигнут на Ташмајдану и данас једно од обележја Ташмајданског парка.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Завод за заштиту споменика Београд
- ^ Досије споменика културе Зграда Сеизмолошког завода, завод за заштиту споемника културе града Београда, СК -321
- ^ „leksikon.asa.org.rs”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2017. г. Приступљено 12. 03. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- А. Кадијевић, Момир Коруновић, Београд 1996.
- А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српкој архитектури (средина XIX – средина XX века), Београд, 1997.
- Н. Несторовић, Грађевине и архитекте у Београду прошлог столећа, Београд 1937.
- С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005.
- З. Маневић, Лексикон српских архитеката XIX и XX века, Београд 1999.