Милан Марић (архитекта)

Милан Марић (Нови Сад, 26. децембар 1940) српски је архитекта.^[1][2]

Основну и средњу школу „Светозар Марковић” завршио је у Новом Саду. Архитектонски факултет је завршио у Београду, 1964. године. ^[1]Од 1965. године Милан је радио као архитекта у Атељеу ПЛАН у Новом Саду.^[2]

Учествовао је на бројним колективним изложбама архитеката У Новом Саду, Сремској Митровици и Београду. Његова дјела излагана су на изложбама у Москви, Берлину,Стразбуру и Истанбулу. Марић је био успјешан учесник и члан жирија већег броја јавих урбанистичких конкурса широм земље. Једини је новосадски архитекта чије је дјело приказано у књизи академског архитекте Ивана Штрауса: Архитекрутра Југославије 1945-1950, издатој 1991. године у Сарајеву.^[3]

Члан је Друштва архитеката Новог Сада, председник (1993–1995); Друштва архитеката Београда, члан Председништва (1993–1995); Савез архитеката Србије; члан ИКС.^[1][2]

Добитник је следећих награда^[2]:

• Борбине награде за најбоље реализовано дјело у Војводини у периоду од 1980. и 1981. године.^[1]
• Годишња награда архитектуре Новог Сада (2001);^[1]
• Признање жирија Годишње награде Савеза архитеката Србије (2001);^[1]
• „Најлепши кровови 1903–2003“ Потисје–Кањижа (2003);^[1]
• Специјално признање Салона архитектуре Новог Сада (2004);^[1]
• Табаковићева награда за архитектуру (2005).^[1]

• Архитектура