Пређи на садржај

Влада Урошевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Влада Урошевић
Влада Урошевић
Лични подаци
Датум рођења(1934-10-17)17. октобар 1934.(90 год.)
Место рођењаСкопље, Вардарска бановина, Краљевина Југославија

Влада Урошевић (Скопље, 17. октобар 1934) српски је књижевник, преводилац,[1] књижевни и ликовни критичар и бивши универзитетски професор из Северне Македоније.[2][3][4] Инострани члан Српске академије науке и уметности постао је од 2. новембра 2006.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основне студије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Скопљу; Филолошки факултет Универзитета у Скопљу, а докторат је одбранио 1987. године.[1] Био је запослен на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу, редовни професор (1988) у пензији.[1]

Члан је Македонски ПЕН центар и Друштва писаца Македоније.[1]

Објавио је десетак збирки поезије, четири књиге прича, пет романа, седам књига критика и есеја, две књиге путописа, две књиге из области ликовних уметности, десетак антологија.[4]

Књиге Влада Урошевића преведене су на енглески, немачки, француски, шпански, пољски, руски, српски, бугарски и словеначки језик.[4]

Додељен му је Сретењски орден првог реда (2024).[5]

Признања и награде

[уреди | уреди извор]

Влада Урошевић је за свој рад добио следећа признања и награде:[1]

  • Награда „Браћа Миладиновци“ (1967, 1973, 1986)
  • „Григор Прличев“ (1974, 1989)
  • „Рациново признање“
  • „Кирил Перчиновиќ-Тетоец“
  • Награда „Младости”
  • Награда издаваче куће Нолит
  • Награда „Халиде Едип Адивар“, турски П.Е.Н. центар
  • Награда „ Велико летеће перо“, Међународни песнички фестивал „Словенски загрљај“ (Варна)
  • Витез Реда уметности и књижевности, Влада Републике Француске
  • Официр Реда уметности и књижевности, Влада Републике Француске
  • Oрден „Сергеј Јесењин“, Московска организација Савеза писаца Русије (2013)
  • Један други град (1959)
  • Невиделица (1962)
  • Летња киша (1967)
  • Звездана вага (1973)
  • Ронилачко звоно (1975)
  • Сневач и празнина (1979)
  • Компас за сан (1984)
  • Хипнополис (1986)
  • Панична планета (1989)
  • Атлантида, остаци (1992)
  • Тајно злато (2016)
  • Лавиринт (2019)
  • Укус бресака (1964)
  • Дворски песник у направи за летење (1996)
  • Дивља лига (2000)
  • Моја рођака Емилија (1994)
  • Змајева невеста (2011)
  • Маџун (2018)

Књиге прича

[уреди | уреди извор]

Знаци (1962) Лов на једнороге (1983) Скопске приче (1988) Седма страна коцке (2010) Тајна мисија (2013)

Књиге критика и есеја

[уреди | уреди извор]
  • Савременици (1971)
  • Подземна палата (1987)
  • Астролаб (2000),
  • Чуда и чудовишта: о фантастици у сликарству (2001)
  • Измишљени светови: о надреализму у сликарству (2003)
  • Избор по сродности (2005)

Путописи

[уреди | уреди извор]
  • Приче из Париза (1997)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „ВЛАДА УРОШЕВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 27. 1. 2024. 
  2. ^ „Dtv Vlada Urosevic” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-02-07. 
  3. ^ Vlada Urošević Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2022), bei Deutscher Taschenbuchverlag
  4. ^ а б в „Vlada Urošević”. arhipelag.rs. Приступљено 28. 1. 2024. 
  5. ^ „MILOJEVIĆ, ČEN BO, PEJAKOVIĆ, ZORICA BRUNCLIK: Evo ko će sve danas dobiti odlikovanja povodom Dana državnosti, na spisku 107 imena”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]