Лук (музика)

Лук у музици употребљавамо на три различита начина, и то као:

1. Спојница нота исте висине, лигатура (лат. ligare - везати, спојити; итал. legatura - везивање, спајање; енгл. tie, bind; фр. liaison)^[1]. Бележи се у виду малог лука који спаја истоимене ноте и служи да продужи трајање тона, па се зове и „лук трајања“. Паузе се не продужавају лигатуром.

Звучни пример (помоћ·инфо)

2. Спојница нота различите висине, знак за легато (итал. legato - везано; енгл. slur; фр. liaison)^[1]. То је врста артикулације која се обележава луком изнад или испод ��рупе нота, који извођача упућије да те тонове треба изводити без прекида, на један дах.^[2]

3. Ознака за фразирање (итал. legatura, енгл. phrasing slur; фр. liaison de phrasé)^[1]. То су лукови који рашчлањују (раздвајају) музичко дело у мање целине, фразе, да би оно слушаоцу постало што јасније, лепше, разумљивије и разговетније.^[3] Зове се и „лук фразе“.