Вировитица
Вировитица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вировитичко-подравска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 14.688 |
— густина | 82,29 ст./km2 |
Агломерација (2011.) | 21.291 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 49′ 58″ С; 17° 23′ 08″ И / 45.83284633044296° С; 17.38552484992314° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 178,5 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Ивица Кирин (ХДЗ) |
Поштански број | 33000 |
Позивни број | +385 33 |
Регистарска ознака | VT |
Вировитица (нем. Wirowititz, мађ. Verőce) је град у Хрватској и административно средиште Вировитичко-подравске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.291 становник, а у самом насељу је живело 14.688 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на крајњем северозападном делу Славоније. Северно од Вировитице је граница са Мађарском. Кроз град пролази важан државни пут који повезује северозападни и источни део Хрватске.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Године 1234, краљ Бела IV је дао Вировитици повластицу слободног краљевског града. 1242. године опет исти краљ је дао исту повластицу Загребу, познатију као „златна була“, која је такође издана у Вировитици. Вировитичка жупанија се први пут помиње 1275. године.
Своје посједе у Вировитици, где је провела део живота, имала је и Катарина Бранковић, као жена Улриха II Цељског.
Турци су освојили Вировитицу 1552. (или 1547) године[2], и држали је у својим рукама готово век и по. Било је озбиљнијих покушаја да се варошица ослободи, као код безуспешне опсаде 1597. године, од стране трупа под командом славонског пуковника Херберштајна.[3] Из турског ропства Вировитицу је 1684. године преотео аустријски генерал гроф Лески.[4]
Хроника Срба у Вировитици
[уреди | уреди извор]На српском црквено-народном сабору у Темишвару 1790. године, посланик из Вировитице био је Атанасије Дука трговац.[5] У трговишту Вировитици је половином 19. века било врло мало Срба православаца. Између 5000 римокатолика живели су православци у шест кућа. Пола века касније, у Вировитици има 1280 кућа, од којих су само три српске у којима станује седам брачних парова. Од 7594 становника Срба је 67, међу којима је доста војника православаца.
Богомоља православна у Вировитици је била посвећена Св. Вазнесењу (Спасовдану), а иконостас је осликао поп Георгије Марковић, док је био администратор парохије између 1854-1857. године. Новосадска црквена општина је 1856. године послала прилог од 158 ф. Захвалили су се јавно путем новина: Стефан Руђић натпоручник у пензији, Васо Новковић тутор, поп Георгије Марковић администратор, И. Деметровић и Ефтимије Поповић.[6]
Први вировитички православни свештеници били су: Филип Јагодић (1814-1815), Арсеније Радовановић (1817-1818), Георгије Болић (1819-1821), Марко Годеч (1822), Сава Шклеба (1823), Авакум Лазић (1825-1825) и следи наставља се подужи списак пароха, који су се брзо смењивали. Православне матрикуле се воде од 1814. године, осим оне умрлих од 1842. године.[7]
Гроф Анте Пејачевић је иначе 1814. године поклонио православцима ту цркву,[8] као тек изграђену на коришћење, али под условом да је сами одржавају и плаћају пароха. То је тешко ишло, па су стално тражили помоћ по српству да би братским прилозима опстали. Велики издатак је била оправка храма и парохијског дома. Захвалили су се 1856. године преко новина највећим помагачима њихове светиње. Неки су дародавци обећали да ће платити изливање звона кад се црквени торањ направи. Били су то: Петар Аксентијевић из Осјека, Стефан Решковац из Копривнице, Ђоко Лацковић из Бјеловара - сваки по једно звоно. Године 1856. Стефан Руђић је био "сучлан" вировитичке црквене општине а Васо Новковић црквени тутор.[9] Оправка храма текла је и даље, а вашари су били место и прилика да се богати трговци Срби договоре колико ће помоћи. Великокупац загребачки Петар Арешић је богато богомољу изнутра опремио и украсио. Други приложници су допринели да се кров црквени оправи. Две године касније 1858. у храму вировитичком је администрирао калуђер, јеромонах Гервасије Јагазовић (1858-1868) из манастира Лепавине, а црквени тутор био је пензионисани граничарски натпоручник Стефан Руђић.[10]
Културну хронику вировитичких Срба исписали су пре свега пренумеранти књига и листова. Павловићев "Српски народни лист" је (1839) куповао претплатом један мештанин.[11] Календар "Сербска пчела" имао је 1837. године свој пункт у Вировитици. Али међу њих 12 читалаца, само је скупљач био из места, предузимљиви трговац Андреј Кушевић. Дружина Српског народног позоришта је марта 1875. године прешла из Слатине у Вировитицу, током турнеје по Троједници.[12]
По попису из 1865. године у Вировитици је било само 89 Срба православаца.[13] Место је 1885. године било у Слатинском изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада регистровано 53 православне душе.[14]
Новембра 1919. године у Вировитици је био стациониран II коњички пук "Цара Душан". Ту је прославио своју крсну славу "Св.арханђела Михаила".[15]
За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу Војне крајине. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аустро-угарска војска на граници са Турском (Османско царство). Већина тих Срба је ту остала и после Првог светског рата а део је насељен из Херцеговине и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи Липовац).
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Ти насељени Срби су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен.[тражи се извор] Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30% Срба.[тражи се извор]
Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.[16]
Такође је протеран велики број Срба: из села Мајковца (Мајковац Подравски 2001. године припојен насељу Жлебина) сви Срби којих је било 1.200, из Новог Обилићева (од 1991. Звонимирово) 86 породица итд.
У селу Гаћишту, срез Вировитица, Хрвати су још за време Бановине Хрватске 1941. године улазили у православну цркву „и полупали врата и кандила и у истој вршили нужду“. У срезу Вировитичком срушене су цркве у Вировитици и у селима: Борова, Гаћиште и Клиса, а у истим местима разорена су и српска гробља.
Становништво
[уреди | уреди извор]Град Вировитица
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[17] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 22.618 | 22.931 | 20.905 | 19.367 | 17.578 | 15.136 | 13.222 | 13.088 | 11.243 | 9.682 | 8.980 | 7.762 | 6.540 | 6.356 | 4.869 |
- напомене:
Настао из старе општине Вировитица. Садржи део података општине Лукач у 1921.
Вировитица (насељено место)
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]Националност[17] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 15.589 | 16.167 | 14.991 | 13.032 | 11.696 | 9.411 | 8.051 | 8.701 | 9.366 | 7.025 | 6.688 | 6.175 | 5.379 | 5.501 | 4.093 |
- напомене:
У 1991. смањено издвајањем делова насеља у самостална насеља Голо Брдо, Милановац, Пожари, Свети Ђурађ и Чемерница те дела подручја у насеље Подгорје. Садржи податке за насеље Корија у 1869. и у 1921, а за насеља Брезик (општина Лукач), Голо Брдо и Свети Ђурађ у 1921. До 1961. садржи податке за насеље Подгорје, а у 1981. податке за насеље Чемерница.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Вировитица је имало 16.167 становника, следећег националног састава:[18]
Спорт
[уреди | уреди извор]- ФК Вировитица, фудбалски клуб из Вировитице који игра у трећој жупанијској лиги.
- ФК Твин, фудбалски клуб из Вировитице који такође игра у трећој жупанијској лиги.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2017.
- ^ "Дело", Београд 1912. године
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1888. године
- ^ "Српски летопис", Будим 1843. године
- ^ "Српски летопис", Будим 1862. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1856. године
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима за 1905. годину", Карловци 1910. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ "Световид", Беч 1856. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
- ^ "Позоришно уређење", Нови Сад 1875. године
- ^ Српски летопис", Будим 1866. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ "Службени војни лист", Београд 1919. године
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 117
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „popis 2011”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Град Вировитица (језик: хрватски)