Личко-сењска жупанија
Личко-сењска жупанија | |
---|---|
Држава | Хрватска |
Админ. центар | Госпић |
Жупан | Дарко Милиновић (ХДЗ) |
Површина | 5.352 km2 |
Становништво | 2021. |
— број ст. | 42.893 |
— густина ст. | 8,01 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | HR-09 |
Позивни број | +385 53 |
Званични веб-сајт |
Личко-сењска жупанија се углавном налази на подручју Лике у западној Хрватској, али укључује и сјеверни дио острва Пага. Граничи се са Задарском жупанијом на југу, те са Карловачком жупанијом и Приморско-горанском жупанијом на сјеверу. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 42.893 становника.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2011. у жупанији је живело 50.927 становника.
По попису из 2001. године у жупанији је живело 53.677 становника (1,2% укупног становништва Хрватске - најмање насељена жупанија у држави). Густина насељености је износила око 10 становника по km2.
Етнички састав: Хрвати 86,2%, Срби 11,5%, Албанци 0,2% и други (1991. Хрвати 59,7%, Срби 37%).
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 53.677 | 85.135 | 90.836 | 106.433 | 118.329 | 125.677 | 130.855 | 172.735 | 177.055 | 182.392 | 186.871 | 170.084 | 155.382 | 165.692 | 155.467 |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Извор
[уреди | уреди извор]- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857.2001 године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Географија
[уреди | уреди извор]У личко-сењској жупанији налазе се три ријеке: Лика са 78,1 km (по чијем имену је названо Личко поље и на крају и цијела Лика), Гацка са 55,4 km и Новчица са 29 km.
Највиши планински врхови жупаније су Вагански врх са 1757 m и Велики Завижан са 1676 m на Велебиту, а на Пљешевици Озеблин са 1657 m.
Има много језера по жупанији, а најшира су Крушћица са 3,9 km2 и Плитвичка језера са 2,0 km2.
Клима
[уреди | уреди извор]Континентални део - клима оштра са релативно кратким вегетационим периодом. Средња јануарска температура нагло опада од морске обале према гребену Велебита и предгорју Велике Капеле, тако да су изотерме од -2 °C до -5 °C. Део заравни и поља има средњу јануарска температуру од око -2 °C, а планине од -4 °C до -5 °C. 5 мјесеци годишње минимална температура се спушта испод 0 °C. Сњежни покривач меже да буде висок и до 3 m, а задржава се око 4 мјесеца. У јулу у заравнима средња температура је 18 °C, а опада са повишењем рељефа, тако да највиши планински дијелови имају температуру од 12 °C - 14 °C. Годишња амплитуда температура износи мало више од 19 °C у вишем дијелу, а у нижем више од 20 °C. У Госпићу средња температура у јулу износи -1.9 °C. Апсолутне максималне температуре највише су у дну поља у кршу и у долинама, оне могу бити врло високе - до 35 °C.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 6. 5. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Šutić, Branislav (2012). Socijalni i politički aspekti tranzicijskih promjena u postkonfliktnim društvima na primjeru Ličko-senjske županije u Republici Hrvatskoj : (1997-2012). Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Портал Личко-сењске жупаније (језик: хрватски)