Вишња

Višnja
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Rosids
Red:	Rosales
Porodica:	Rosaceae
Rod:	Prunus
Podrod:	P. subg. Cerasus
Vrsta:	P. cerasus
Binomno ime
Prunus cerasus L.

Višnja (Prunus cerasus) vrsta je drvenaste skrivenosemenice, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju.^[1]

Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).

U jugoistočnoj Srbiji je poznat kraj u Nišavskom okrugu okolina sela Oblačina u Opštini Merošina gde se gaji posebna sorta višnje takozvana oblačinska višnja.

Smatra se da je pratilac trešnje, poreklom iz Male Azije, koja je pre početka naše ere preko Grčke i starog Rima preneta u zemlje Evrope. Plodove divlje višnje čovek je koristio za ishranu, još dok je ona spontano rasla. Nema tačnih podataka od kada se višnja gaji u našoj zemlji.

Višnja ima sposobnost dobrog prilagođavanja u gotovo svim ekološkim uslovima, pa zato ima i širok areal rasprostranjenosti. Pored toga, nju odlikuje rano stupanje u period rodnosti (2-3 godine) i redovno i obilno rađanje.

Manje je napadaju bolesti i štetočine nego druge voćne vrste. Plodovi se koriste u svežem stanju, zamrznuti i za preradu u sok, žele, sirup, marmeladu, slatko.

Najveći proizvođač višnje je Rusija, gde u strukturi voćarstva zauzima drugo mesto, odmah posle jabuke. U SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i nekim drugim zemljama Evrope gajenju višnje pridaje se veliki značaj. Za njene plodove vlada veliko interesovanje u čitavom svetu. To je kvalitetna sirovina u industriji prerade voća.

Plod višnje je izvanredna sirovina za različite oblike prerade, a pre svega za izradu sokova, džemova, slatkog i dr. Vrlo značajne količine plodova se zamrzavaju i izvoze. Plod nekih sorti, kao što je kereška, može da se koristi i kao stono voće.

U sistematici biljaka višnja zauzima sledeće mesto:

Odeljak:	Angiospermae[2]
Klasa:	Dicotyledonae[3]
Potklasa:	Rosidae (ruže)
Nadred:	Rosanae (ruže)
Red:	Rosales (ruže)
Familija:	Rosaceae (ruže)
Potfamilija:	Prunoideae[4]
Rod:	Prunus L.
Podrod:	Cerasus Pers.
Sekcija:	Eucerasus Koehne
Vrsta:	Prunus cerasus L. = Cerasus vulgaris (obična višnja)

Obična višnja (Prunus cerasus L.) ne nalazi se u divljem stanju. Drvo joj je relativno nisko (oko 5-6m). Kruna je okrugla s tankim visećim granama, vrlo često bez izražene vođice. Kora je crvenkasta, pokrivena pepeljastim epidermisom. Plod je sitan, mnogobrojan, okruglast ili sa strane malo spljošten, s nejasnom brazdicom, boje je svetle do tamnocrvene. Sok ploda je bezbojan ili obojen, po ukusu je kiseo. Koštica je okrugla s trbušnim šavom. Od obične višnje su poreklom skoro sve plemenite sorte višnje koje se gaje radi ploda.

Stepska višnja (Prunus fruticosa Pall) je druga po važnosti vrsta iz koje su proizišle mnoge kulturne sorte višanja. Kao divlja raste po celoj Evropi. Žbunastog je oblika i dostiže visinu do 1,5 m. Ova višnja razvija mnoge izdanke. Plod joj je slabog kvaliteta. Stepska višnja ima dobru osobinu što je vrlo otporna prema suši i zimskim mrazevima, zato je i interesantna u oplemenjivanju.

Istočnoamerička višnja (P. pumila L.) raste u divljem stanju u severoistočnom delu SAD. Žbunastog je oblika i dostiže visinu do 2 m. Po sađenju brzo prorodi i veoma je otporna prema zimskim mrazevima. Razmnožava se i reznicama. Zbog otpornosti prema mrazevima, brzom prorođavanju, veoma je interesantna u procesu oplemenjivanja višanja.

Maljava višnja (P. tomentosa Thunbg.) je poreklom iz severne i zapadne Kine, Japana i Himalaja, a raste i u zemljama Dalekog istoka. Vrlo je rodna i jako otporna prema mrazu, pa je zato i interesantna u procesu oplemenjivanja. Sve navedene vrste višnje, veći značaj imaju uglavnom kao podloge za trešnju i višnju.

Kulturne sorte višnje žive 20-30 godina, razvijaju površinski koren i na dubini od 20 do 50 cm nalazi se najveća masa korenovog sistema. U širinu korenov sistem nadmašuje obim krune. Kruna je obično okruglasta s velikim brojem tankih grančica koje su često savijene ka zemlji.

Rodno drvo višnje je slično kao kod trešnje. Najviše je majskih kitica. Neke sorte donose rod na dužim jednogodišnjim grančicama, druge na kratkom rodnom drvetu. Višnja cveta posle trešnje i manje strada od prolećnih mrazeva. Cvetovi su kao kod trešnje - dvopolni i sastoje se od 5 čašičnih i kruničnih listića, jednog tučka i mnogo prašnika.

Cvetni pupoljci višnje u našim ekološkim uslovima formiraju se od druge polovine juna do sredine jula u godini koja prethodi cvetanju.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila. U pogledu oprašivanja, odnosno oplođavanja sve sorte višnje mogu da budu: samooplodne (na primer reksele i oblačinska), delimično samooplodne (čačanski rubin) i samobesplodne (kereška).

Karakteristično je za amarele da su uglavnom samobesplodne. Najviše sorti višnje je samobesplodno, i za njihovo gajenje neophodne su sorte oprašivači. Jedino samooplodne sorte mogu da se gaje u jednostranim, čistim zasadima.

Cvet višnje je hermafroditan (potpun). Višnja je entomofilna biljka, a medonosna pčela je njen najvažniji insekt oprašivač. Pri ukrštenom oplođavanju i samooplodne sorte bolje rode. Plod sazreva od 35 do 60 dana posle cvetanja.

Zahvaljujući dugom i stabilnom zimskom mirovanju može da podnese zimske mrazeve i do -40°C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Dobro uspeva i u aridnim rejonima sa godišnjom količinom padavina oko 400 mm (ako su pravilno raspoređenje). Razvija se i rađa na nadmorskim visinama i preko 700 m . Višnja uspeva na svim položajima, osim u zatvorenim dolinama gde nema provetravanja. Najbolje joj odgovaraju predplaninski položaj s blagim nagibom jugoistočne i istočne ekspozicije i umerene vlažnosti.

Dobro uspeva skoro na svakom zemljištu koje nije jako krečno, zaslanjeno, jako kiselo i jako alkalno. Ipak, najbolje uspeva na peskovitoj ilovači, aluvijalnom i karbonantnom černozemu.

U zavisnosti od podloge, višnja se može gajiti s niskim, srednjim ili visokim stablom. Za suva, posna i kamenita zemljišta uzima se za podlogu magriva ili stepska višnja. Stepska višnja se uspešno koristi i u krajevima gde se javljaju jači mrazevi. Divlja trešnja kao podloga se koristi za visoka, a obična višnja za niska i poluvisoka stabla.

Višnja se gaji u obliku poboljšane piramide, vaze ili palmete s kosim granama. Rastojanje između osnovnih grana kose palmete iznosi 50-60 m, što zavisi od bujnosti sorte i podloge. Visina debla je različita, formira se u zavisnosti od načina berbe, a obično se kreće od 0,5-1,2 m. Ako je berba mehanizovana, onda je potrebno i više stablo. Rastojanje između višanja zavisi od bujnosti sorte i podloge kao i od uzgojnog sistema. Ako se višnja gaji po sistemu poboljšane piramide rastojanje je 6x5 m za bujne i 5x4 za slabo bujne sorte i podloge. Ako se gaji kao vaza onda je 5x4,5 za bujne i 4x3,5 m za slabo bujne podloge i sorte, a za palmetu 4,5x4 za bujne i 4x3 m za slabo bujne.

U zasadu višnje zemljište se održava na jedan od uobičajenih načina. Treba je đubriti redovno i na vreme. Na dobar rast i razvoj naročito povoljno deluju azotna đubriva.

Višnja donosi rod na jednogodišnjim rodnim grančicama pa ih zato rezidbom^[5] treba obnavljati. Ove jednogodišnje rodne grančice mogu biti duge ili kratke, mešovite i majski buketići.

Mešovite rodne grančice su duge 30-40 cm i nose cvetne i vegetativne pupoljke. Vegetativni pupoljci su uvek pri osnovi i na vrhu mladara a na sredini su cvetni i vegetativni.

Kratke tanke rodne grančice su dugačke do 20 cm, obično se razvijaju u senci i po celoj dužini, osim pri osnovi i vrhu, imaju samo cvetne pupoljke, pa se nov prirast dobija samo na vrhu a cela dužina grančice posle berbe plodova ostaje gola.

Majske kitice su kratke jednogodišnje grane 1-1,5 cm, s jednim vegetativnim i više cvetnih pupoljaka. Obrazuju se u uslovima oskudne ishrane u sušnim rejonima kao i na stablima koja su preopterećena rodom.

Sve tanke, slabe i izdužene ogoljene grančice u unutrašnjosti krune treba potpuno ukloniti. Skeletne grane sa prečnikom preko 5 cm prekraćuju se u krajnjoj nuždi, i to samo ako su polomljene ili jače oštećene, jer se posle prekraćivanja debljih grana javlja smolotočina, naročito ako se rezidba izvodi ranije, pre kretanja sokova. Zbog pojave smolotočine izazvane zimskom rezidbom, neki voćari praktikuju letnju rezidbu. Kod ove rezidbe sve povrede zarastu do kraja vegetacije pa nema pojave smolotočine. Letnja rezidba se obično izvodi posle berbe plodova, i njome se uklanja iznureno drvo, a naročito sitne, tanke i suvišne grančice koje jače zasenjavaju ostale i time ometaju obrazovanje cvetnih pupoljaka.

U odnosu na druge voćne vrste višnju manje napadaju bolesti i štetočine, pa ipak, nekih godina izvesni paraziti i štetočine nanose znatne štete i umanjuju prinos višanja.

Izaziva ga gljivica Sclerotinia cinerea. Ovo je jedna od najopasnijih bolesti trešnje i višnje koja je u stanju da prouzrokuje velike štete. Napada lastare, cvetove i plodove. Obično posle cvetanja lastari počnu da se suše, a na njemu i svi cvetovi i listovi. Na sušenim cvetovima, lastarima i mladim plodovima obrazuje se konidijski stadijum u vidu gomilica pepeljaste boje. Gljivica kao micelija prezimi u zaraženim delovima biljke. Kao mera borbe protiv ovog parazita preporučuje se orezivanje zaraženih grana i skupljanje i spaljivanje mumificiranih cvetova i plodova. Najefikasnija zaštita postiže se zimskim, tzv. „plavim“ prskanjem bakarnim preparatima.

Ova bolest pričinjava velike štete ako se na vreme ne izvrši zaštita.

Višnjin surlaš^[6] pričinjava ozbiljne štete u nekim regionima. Ima jednu generaciju godišnje. Imago je prisutan u aprilu i maju mesecu. Ženka pravi udubljenje u plodu u koje polaže jaja. Iz jaja se izleže larva koja oštećuje plod i završava svoj razvoj za oko mesec dana. Napadnuti plodovi otpadaju, a larve se zavlače u zemlju gde prezimljuju.

Uglavnom se suzbija imago. Obradom zemljišta ispod voćki smanjuje se pojava ove štetočine. Suzbija se kontaktnim insekticidima. Prvo prskanje se izvodi odmah posle otpadanja cvetnih listića, a drugo u vremenskom intervalu od 8-10 dana.

Pet najvećih proizvođača u 2014.
Država	Proizvodnja (u tonama)	Napomena
Turska	445.556
SAD	329.852
Iran	172.000
Španija	118.220
Italija	110.766
Svet	2.245.826	[A]
Bez simbola = zvanični podatak, P = FAO procena, A = zvanični, poluzvanični podaci ili procena.FAOSTAT Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2012)

• Liker od višnje

• Skrivenosemenjače,
• Dikotile,
• Koštičavo voće,
• Rezidba voćaka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. јул 2012),
• Вишњин сурлаш