Логор Габела
Логор Габела или затвор Габела био логор за ратне заробљенике којима је управљала Хрватска заједница Херцег-Босна и Хрватско вијеће одбране у Г��бели. Логор се налазио неколико километара јужно од Чапљине. [1] Његови затвореници су били Бошњаци и Срби.
Логор
[уреди | уреди извор]Камп се састојао од притворских места и складишта муниције. "Спољним посматрачима није било дозвољено да посећују Габелу до августа 1993. У то време ICRC је регистровао 1.100 затвореника". [2]
Објекти логора су били складишта муниције бивше ЈНА, која су се састојала од четири хангара са ознакама 0, 1, 2 и 3 и три самице. Величина хангара била је 200 квадратних метара, ау сваком је било држано до 500 особа. Заточеници су били исцрпљени глађу и жеђу, и мучени. Обезбеђено је десет литара воде на 500 људи дневно, па су многи пили мокраћу да утоле жеђ. У хангарима су заточеници морали да обављају своје телесне функције. Били су приморани да певају хрватске националистичке песме и да слушају предавања о томе колико је хрватска политика била исправна. [3]
По уласку у логор заточеници су били изложени посебним облицима тортуре. Наређено им је да леже потрбушке, а затим су их брутално тукли по леђима и глави. Некима су прсти сломљени стезаљкама. Почетком октобра управник логора Бошко Превишић убио је Мустафу Обрадовића испред хангара број 1, у присуству већег броја заточеника, након што је код њега открио сакривено парче хлеба. [3] Бошко је виђен како разговара са плаћеником ратним злочинцем и убицом Џекијем Аркловом у логору, пре и након што је Арклов мучио затворенике. [4] [5]
Суђења
[уреди | уреди извор]Бивши управник логора Габела Бошко Превишић није процесуиран и и даље је у бекству. [6] Његов заменик Никола Андрун осуђен је пред Државним судом у Сарајеву на 13 година затвора за злочине над цивилима у Габели. [7]
Бивши плаћеник, неонациста, осуђени пљачкаш банака Џеки Арклов био је стациониран у логору као чувар и осуђен је од стране шведског суда за брутална мучења тамошњих затвореника. [8]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Crimes in Stolac Municipality, стр. 21.
- ^ UN Prison Camps Annex.
- ^ а б Crimes in Stolac Municipality, стр. 22.
- ^ „Nazi 'terror' trial shocks Sweden”. TheGuardian.com. 28. 11. 1999.
- ^ Magnus Sandelin: "Den svarte nazisten". Bokförlaget forum, 2011. ISBN 9789143508123.
- ^ Al Jazeera 15 December 2017.
- ^ ICD Nikola Andrun.
- ^ Sveriges 4 December 2006.
Извори
[уреди | уреди извор]- „Judgement of 29 May 2013 Vol. 5 of 6” (PDF). ICTY.org. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 29. 5. 2013.
- „Crimes in Stolac Municipality” (PDF). Haverford College. TDP. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 1. 2009. г.
- „Final report of the United Nations Commission of Experts established pursuant to security council resolution 780 (1992)”. United Nations. 27. 5. 1994. Архивирано из оригинала 10. 12. 2007. г.
- Mackie, Kyle S. (15. 12. 2017). „Bosnian Muslims: 'How did we deserve this?'”. Al Jazeera.
- „Prosecutor's Office of Bosnia and Herzegovina v. Nikola Andrun”. International Crimes Database.