Масакр у Снагову
| Масакр у Снагову | |
|---|---|
| Део рата у Босни и Херцеговини | |
  | |
| Место | Снагово, Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 21′ 20″ N 19° 03′ 15″ E / 44.35556° С; 19.05417° И |
| Датум | 29. април 1992. |
| Мета | Бошњаци |
| Врста напада | Масовно убиство и етничко чишћење |
| Убијено | 36 |
| Починиоци | Српске паравојне групе као што су Бели орлови |
Масакр у Снагову односи се на масовно убиство 36 цивила Бошњака од стране Срба 29. априла 1992. године у селу Снагово у општини Зворник, Босна и Херцеговина. Масакр се догодио на самом почетку рата у Босни и Херцеговини.
Позадина
[уреди | уреди извор]Снагово је било међу најтеже погођеним селима на почетку рата у БиХ 1992. године.[1] Између априла и јуна 1992, Срби су етнички очистили село од становника босанских Муслимана.
Масакр
[уреди | уреди извор]Дана 29. априла 1992., Срби су заробили групу од 36 цивила босанских Муслимана који су се скривали у шуми у Снагову и одвели их у школску зграду у Рашидовом Хану у оквиру Снагова.[2] Укупно је убијено свих 36 цивила босанских Муслимана, укључујући дјецу и труднице. Лешеви су спаљени у покушају да се прикрије злочин.[3][4] Дана 2. маја 1992. године, мјештани Снагова пронашли су спаљене остатке и закопали их у близини. Један од мјештана је рекао: „Дошли смо на ово мјесто и ископали гроб. Међутим, током сахране, наше комшије Срби су пуцале на нас. Касније смо их (жртве) сахранили у мраку.“
Ексхумација и поновно сахрањивање
[уреди | уреди извор]Посмртни остаци жртава ексхумирани су са првобитног места сахране 16. марта 2006.[5] Дана 27. јула 2011. године, 21 жртва је правилно сахрањена у заједничкој гробници на локалном гробљу у Снагову, укључујући и најмлађу жртву, шестомјесечну Мелиху Догић која је убијена у рукама своје мајке.[6] Убијени су и мајка и отац девојчице. Већина жртава није била идентификована јер су им тела јако изгорјела.[7]
Суђења
[уреди | уреди извор]Српски мајор Зоран Јанковић ухапшен је 9. маја 2006.[8] Суд Босне и Херцеговине потврдио је његову оптужницу 8. новембра 2006. године. Јанковић се изјаснио да није крив 24. новембра 2006.[9] Суђење му је почело 26. марта 2007.[10] Преживели су описали да су их Јанковић и други Срби одвели у Рашидов Хан и на њих пуцали.[11] Сведоци су испричали да се Јанковић представљао као Бели орао и показао нож којим је тврдио да је убијао у масакру на Овчари у Хрватској.[12][13] Јанковићу се судило за убиство 36 људи и рањавање још троје у Снагову, као и за присилно одвођење заробљених цивила у оближња села Шехер и Лике у мају 1992.[14] Ослобођен је за злочине против човјечности 19. јуна 2007. године због недостатка доказа и пуштен је на слободу.[15]
Повезани догађаји
[уреди | уреди извор]У Снагову је откривено седам масовних гробница у којима се налазе скелетни остаци 156 особа, жртава геноцида у Сребреници из јула 1995. године.[16] 156 жртава пребачено је у седам "споредних гробница" у Снагову са првобитних гробница око Сребренице како би се сакрили трагови злочина. Између осталих масакра, у селу је 22. јула 1995. убијено још шест особа.[17]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Becirevic, Edina (1. 7. 2014). Genocide on the Drina River. ISBN 9780300206807. Приступљено 20. 4. 2015.
- ^ „Sutra na Snagovu dženaza za 35 žrtava: Među ubijenim trudnice i djeca”. Oslobodjenje. 25. 7. 2011. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Death in Snagovo”. Justice Report. 26. 4. 2007. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Verdict Due on 19 June”. Justice Report. 18. 6. 2007. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Snagovo, Zvornik: Kolektivna dženaza i ukop 35 žrtava stravičnog zločina iz aprila 1992. godine”. 24 sata. 27. 7. 2011. Приступљено 21. 4. 2015.[мртва веза]
- ^ „Snagovo: Sahranjena i beba ubijena u naručju majke”. Klix. 27. 7. 2011. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Burial of 35 Victims in Zvornik”. Justice Report. 28. 7. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „COURT of BOSNIA AND HERZEGOVINA INDICTMENT” (PDF). Genderjurisprudence. 30. 10. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Zoran Jankovic Pleaded Not Guilty”. Justice Report. 24. 11. 2006. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Trial to Begin on March 26”. Justice Report. 14. 3. 2007. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Witnesses Who Survived Execution”. Justice Report. 26. 4. 2007. Архивирано из оригинала 05. 07. 2018. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Jankovic Released”. Justice Report. 19. 6. 2007. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Witnesses Recall Execution”. Justice Report. 26. 4. 2007. Приступљено 21. 4. 2015.[мртва веза]
- ^ „Multiple Alibis”. Justice Report. 13. 6. 2007. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Zoran Janković acquitted of crimes against humanity”. Hague Justice Portal. 19. 6. 2007. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ „Bosnia mass grave yields 156 Srebrenica victims”. One Indira. 25. 11. 2006. Приступљено 21. 4. 2015.
- ^ Bartrop, Paul R.; Jacobs, Steven Leonard (17. 12. 2014). Modern Genocide: The Definitive Resource and Document Collection. ISBN 9781610693646. Приступљено 20. 4. 2015.
