Музеј ваздухопловства — Београд

Музеј југословенског ваздухопловства (сада: Музеј ваздухопловства — Београд), један од водећих музеја овог типа у свету, основан је 1957. године, при Команди Ратног ваздухопловства (РВ и ПВО). Од 1989. године смештен је у модерној згради, на београдском аеродрому. 2013, Влада Србије је зграду Музеја прогласила спомеником културе.^[1] Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас.

Музеј ваздухопловства
Музеј ваздухопловства — Београд
Оснивање	1957.
Локација	Сурчин, Београд  Србија
Координате	44° 29′ 53″ С; 20° 10′ 37″ И / 44.498° С; 20.177° И / 44.498; 20.177
Колекција	летелица
Број предмета	преко 200
Површина	6.000 m²
Посетиоци	скоро 1.000.000 до 1989.
Адреса	Аеродром Никола Тесла Београд
Веб-сајт	Музеј ваздухопловства — Београд

Историја музеја почиње 1957. године оснивањем посебног Одељења за историју и Музеј југословенског ваздухопловства при Команди ваздухопловства војске Југославије.^[2] Ово одељење, које је убрзо преименовано у Музеј југословенског ваздухопловства, имало је задатак да прикупља, чува, изучава и презентује експонате из свих периода развоја југословенске авијације, од појаве првих идеја о лету у нашим крајевима до савременог доба. Посебна пажња посвећена је најранијим периодима историје националног ваздухопловства, пионирском добу авијације, као и балканским и Првом светском рату.

Након неколико промена локације музеја, који је радио у згради Команде ваздухопловства у Земуну и згради Официрског дома у оквиру Старог аеродрома „Београд” испод Бежанијске косе, крајем 1968. године донета је одлука о изградњи наменске музејске зграде. Између неколико предложених локација нове зграде Музеја ваздухопловства одабран је терен у склопу комплекса аеродрома „Београд” (данас аеродром „Никола Тесла”) и то на десној страни прилазног пута, на удаљености од 200 m од улаза у пристанишну аеродромску зграду. Тиме је остварена идејна повезаност ваздухопловне историје и теорије са праксом и постигнуто значајно обогаћење садржаја јавног комплекса аеродрома. На одабир ове локације утицала је пре свега фреквентност кретања путника као потенцијалних посетилаца музеја, финансијска исплативост изградње, као и музеолошка оправданост заснована на квалитетном прожимању аеродромског амбијента са садржајем и основном наменом објекта.

Музеј ваздухопловства је саграђен у периоду 1969—1989. године у оквиру комплекса аеродрома „Никола Тесла”, према пројекту сарајевског архитекте Ивана Штрауса^[3] и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера.^[4] Наменски је пројектован за потребе смештања богате и јединствене ваздухопловне збирке. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи.

Пројектован је и подигнут као грађевина кружне основе, са сутереном, приземљем, мезанином, спратом и галеријом.^[5] Подељеност унутрашњег простора на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Штраусова наклоност ка геометријским скулптуралним формама доведена је до најсажетијег облика — чистог торуса постављеног на повучено кружно постоље. Управо ова торусна форма чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције. Архитекта Штраус је за ово оригинално остварење награђен савезном „Борбином” наградом за најбоље архитектонско остварење у 1989. години.^[6] Својим архитектонским вредностима и квалитетним односом са непосредним изграђеним и природним окружењем, у односу на сам аеродромски комплекс и сремску равницу, данас представља истакнути визуелни симбол модерног Београда.

У збиркама музеја има преко 200 летелица, од којих посетиоци могу да виде 50 летелица у згради и десетак на платоу око зграде. Неки од експоната налазе се у депоу музеја и чекају на рестаурацију. Међу њима свакако најзначајније место заузима ловац италијанске производње Фијат G-50 који представља једини сачувани примерак на свету.

У музеју се налази и реплика летелице Сарић 1 Ивана Сарића, пионира ваздухопловства из Суботице. Он је остварио први лет на тој летелици, сопствене производње, 1910. године.

Од историјског значаја је Олуј 11, то је први наоружани авион, коришћен у српској војсци. Изложен је и први авион произведен у Србији, Физир ФН, у првој фабрици авиона у Србији, Икарус.^[7]

Међу авионима властитог развоја и производње, почасно место заузима Г-2 Галеб, први домаћи авион с млазним мотором који је серијски произвођен и коришћен, поред нашег ваздухопловства, и у више ваздухопловстава пријатељских земаља. У време свога увођења у оперативну употребу је добио награду на салону Le Bourget у Паризу, као најбољи авион у својој класи.^[7]

Поред авиона властитог развоја и производње, збирка садржи и велики број авиона из Другог светског рата, различитог порекла, из више земаља учесница. Међу њима се налазе Хокер харикен, Спитфајер, Тандерболт, Јак-3, Ил-2 Штурмовик, Месершмит Ме 109 Г-2 и други. Након НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године Музеј ваздухопловства је сакупио значајан број експоната везаних за овај догађај. Најзначајнији међу овим експонатима, су делови америчког тзв. невидљивог бомбардера F-117 Ноћни соко и америчког ловца бомбардера F-16 фајтинг фалкон који су оборени дејством ПВО ВЈ.

У Музеју је доступан велики број докумената и текстова о ваздухопловним јединицама и установама.^[8] У марту 2017. године су оснивачка права музеја са Београда пребачена на Републику Србију.^[9]