Јункерс Ju 52, (нем. Junkers Ju 52/3m) је немачки авион са три мотора, из Другог светског рата (на подручју Југославије је имао надимак Јулка). Примарна намена му је била десант, транспорт живе силе и војне опреме, а секундарна, бомбардовање. Варијанта са ознаком Ju 52/3m је била најпримењенија у саставу Луфтвафеа, чије га је особље звало Танте ју. Авион Ju 52/3m је конструисао Ернест Зиндел 1932. године, као снажнију верзију једномоторног Ju 52 из 1930. године, који је Луфтханзи служио као транспортни авион. Од самог почетка, овај једноставни авион Ju 52/3m, показао се као врло успешан, те је обустављена производња варијанте Ju 52, а наставњена је његова. У почетку је био намењен само за цивилни транспорт, али је ускоро уведен у оперативну употребу Луфтвафеа, за десант и као тешки бомбардер.[1] Учествовао је у свим немачким ваздушно-десантним операцијама укључујући битку за Крит, а највеће губитке претрпео је током неуспелог покушаја снабдевања опкољене немачке 6. армије код Стаљинграда.

Јункерс Ju 52

Јункерс Ju 52
[а]
Опште
Намена бомбардер/транспортни
Посада 3 члана
Произвођач Јункерс
Почетак производње 1932.
Димензије
Дужина 18,90 m
Размах крила 29,25 m
Висина 5,55 m
Површина крила 110,5 m²
Маса
Празан 6500 kg
Макс. тежина при узлетању 11000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 3 x BMW 132T-2,
9-цилиндара
Снага 3 x 830 КС или
3 x 620 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 253 km/h
Макс. брзина на H=0 272 km/h
Долет 1300 km
Плафон лета 5900 m
Брзина пењања 170 m/min

Развој

уреди

Први прототип авиона Јункерс Ju 52 је полетео 13. октобра 1930. године. У питању је била једномоторна путничка верзија која је могла да понесе 15-17 путника. Следеће године конструкторски тим Јункерса одлучио је да направи тромоторну верзију истог авиона. Прва верзија овог авиона полетела је у априлу 1932. године под ознаком Ju-52/3m. Пред крај 1932. године први авиони Ju-52/3m су испоручени немачкој авио-компанији Луфтханза. За кратко време у флоти компаније налазило се 230 ових авиона.

Војна верзија овог авиона полетела је 1934. године под ознаком Ju-52/3mg3e. Ова бомбардерска верзија могла је да понесе 600 kg бомби и била је наоружана са два митраљеза МГ-15 калибра 7,92 mm или 3 митраљеза МГ-15 и до 500 kg бомби. Луфтвафе је укупно испоручено 450 авиона у бомбардерској варијанти.

Борбена употреба

уреди
 
Јункерс Ju 52 опремљен за чишћење минских поља
 
Јункерс Ju 52 у лету
 
Јункерс Ju 52

Прво борбено ангажовање Ju 52 било је 1936. године у Шпанском грађанском рату на страни националиста. Врло важну улогу овај авион је одиграо у пребацивању шпанских колонијалних трупа лојалних генералу Франку из Марока у Шпанију. У даљем току рата Ju 52 је дејствовао као бомбардер у склопу Легије Кондор. Типу Ju 52/3m g3e се ускоро придружио Ju 52/3m g4e који је у основи био једнак, осим што је уместо дрљаче имао точак на репу. Са доласном новијих бомбардера, авиони Ju 52/3m су спали опет на своју изворну улогу транспортера. У Немачкој су прерађени у авион�� за транспорт или обуку пилота и навигатора на вишемоторним авионима. Следећи модел који се појавио је био Ju 52/3m g5e.

У Другом светском рату учествовао је искључиво као транспортни авион за превоз падобранаца и ратног материјала. Употребљаван је за десант трупа или као тегљач једрилица у Данској, Норвешкој, Холандији и Белгији. Губици су били огромни, али је производња била у пуном замаху и сви губици су надокнађени до краја 1940. године. Још један задатак Ju 52/3m је био чишћење минских поља. У ту сврху авион је био опремљен великим обручем од дурала испод трупа и крила који је добијао електричну струју од помоћног мотора у трупу и активирао магнетске мине.[1] Најмасовније ангажовање у десантним операцијама, али и највеће губитке до тада Ju 52 претрпео је у току битке за Крит (Операција Меркур) која је почела 20. маја 1941. године. Од 493 авиона Ju 52/3ms колико је било ангажовано у овој операцији оборено је и уништено 174. Још веће губитке авион је претрпео током неуспелог покушаја снабдевања немачке 6. армије у обручу код Стаљинграда. Последње масовно борбено ангажовање Ju 52 догодило се 1943. приликом пребацивања и снабдевања, а затим и неуспешног покушаја евакуације немачких трупа у Тунису. У току ових операција за само три недење изгубљено је 432 авиона. Од 1943. године па до краја рата мали број Ju 52 је углавном био ангажован на задацима евакуације и превоза рањеника.

У наоружању РВ и ПВО Југославије, од 1945. до 1964. године било је 8 авиона Ju 52. Један примерак је сачуван до данас и изложен је испред улаза у Музеј ваздухопловства на Аеродрому Београд.[б].

Земље корисници авиона Јункерс Ju 52

уреди

Галерија

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Подаци су за Јункерс Ju 52/3m g7e.
  2. ^ Подаци су за Јункерс Ju 52/3mg3e. Осим при Луфтвафе, употребљаван у различите сврхе у Бугарској, Мађарској, Чешкој, Хрватској, Југославији, Румунији, Португалу, Шпанији, Словачкој и Швајцарској.

Референце

уреди
  1. ^ а б Chant 1977, стр. 22–23.

Литература

уреди
  • „Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана“ - група аутора, ВИНЦ, Београд 1989.
  • David Donald: "Warplanes of Luftwaffe", Barnes & Noble books, New York.
  • David Mondey: "Axis Aircraft of World War II", Chancellor Press, London, 2002.
  • Chant, Christopher (1977). „Junkers 52/3m”. Drugi svjetski rat - Avioni. Zagreb: Alfa. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Junkers Ju 52/3m”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 3 (на језику: немачки). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 60—63. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. стр. 66. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

уреди