Светско првенство у атлетици на отвореном 1993.

Четврто Светско првенство у атлетици на отвореном у организацији ИААФ одржано је од 13. до 22. августа 1993. на стадиону „Готлиб Дајмлер“ у Штутгарту (Немачка). Од тада се првенства одржавају сваке две године.

Светско првенство у атлетици 1993.
1993 World Championships in Athletics

Град домаћина	Штутгарт
Држава	Немачка
Време одржавања	13. август — 22. август 1993.
Стадион	стадиону „Готлиб Дајмлер“
Број атлетичара	1630
Број држава	187
Број дисциплина	44 (24 м. и 20 ж.)
<  1991. Токио 1995. Гетеборг  >

Број дисциплина се повећао у односу на претходно Првенство у Токију 1991. У програм је уврштен троскок за жене, тако да се број дисциплина повећао на 44 (24 у мушкој и 20 у женској конкуренцији).

Учествовало је 1.689 такмичара из 187 земаља.

Иако су Американци доминирали првенством (13 златних, 7 сребрних и 5 бронзаних медаље), три резултата британских атлетичара била су у центру пажње. Колин Џексон на 110 м препоне и Сали Ганел на 400 м препоне поставили су светске рекорде, а Линфорд Кристи је прекинуо доминацију Карла Луиса на 100 метара.

Троструки светски првак Грег Фостер није успео да се квалификује за Штутгарт, а Колин Џексон био је у животној форми. Његов резултат од 12,91 био је најбољи резултат на свету све до 2006, када је Кинез Љу Сјанг истрчао 12,88.

Подвиг је остварила и Сали Ганел. Она је на ниским препонама водила велику борбу са Американком Сандром Фармер Патрик. Све је решено у последњих 40 метара, када је захваљујући сјајном финишу Ганелова победила резултатом 52,74

Линфорд Кристи постао је први неамериканац који је славио у најатрективнијој дисциплини. Резултатом 9,87 био је само стотинку спорији од тадашњег светског рекорда. Иза себе је оставио Американце Андреа Кејсона и Денија Мичела док је Карл Луис, дотада најбржи спринтер, био тек четврти.

Јамајчанка Мерлин Оти, „вечита друга“, победила је у трци на 200 метара. У трци на 100 метара, у фото-финишу је изгубила од Американке Гејл Диверс.

На средњим пругама златне медаље су освојиле три Кинескиње: Љу Дунг (1.500 м), Ћу Јунсја (3.000 м) и Ванг Ђунсја (10.000 м).

Сергеј Бупка је четврто злато освојио скоком од тачно шест метара. Мајкл Џонсон ја на 400 метара био бржи од светског рекордера Харија Буча Рејнолдса, а Хавијер Сотомајор прескочио је 2,40 метара у скоку увис. Вернер Гинтер је освојио треће, а Ларс Ридл друго злато у низу.

Џеки Џојнер-Керси била је најбоља седмобојка а после олимпијског злата у Барселони 1992. Јан Железни је такође освојио златни медаљу.

Оборена су четири светска рекорда, два у мушкој конкуренцији (100 м препоне, и у штафета 4х400 м) и два у женској (400 м препоне и троскоку), а у штафети 4х100 м) за мушкарце изједначен је светски рекорд. Постигнуто је једанаест континенталних, шеснаест националних и 11 рекорда светских првенства (у неким дисциплинама по неколико пута).