1905

**1905. по календарима**
Грегоријански	1905. (MCMV)
Аб урбе цондита	2658.
Исламски	1322–1323.
Ирански	1283–1284.
Хебрејски	5665–5666.
Бизантски	7413–7414.
Коптски	1621–1622.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1960–1961.
• Схака Самват	1827–1828.
• Кали Yуга	5006–5007.
	Кинески
• Континуално	4541–4542.
• 60 година	Yин Дрво Змија; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11905.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1870-е | 1880-е | 1890-е | 1900-е | 1910-е | 1920-е | 1930-е | >
<< | < | 1901. | 1902. | 1903. | 1904. | 1905. | 1906. | 1907. | 1908. | 1909. | > | >>

Година 1905 (MCMV) била је редовна година која почиње у недељу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у суботу по 13 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Јапанци у Порт Артуру

1. 1. - Званично отварање Транссибирске жељезнице (Амурска железница, обилазница око Манџурије, направљена 1907-16).
1. 1. - Паул Гаутсцх вон Франкентхурн по други пут аустријски премијер (до 1906).
2. 1. - Руско-јапански рат: окончање опсаде Порт Артура, самовољном предајом од стране команданта гарнизона, након што су јапанске мине уништиле три утврде.
5. 1. - У Лондону успешно изведен комад Сцарлет Пимпернел, што води низу романа и филмова.
6. 1. - Земљотрес се епицентром код Крупња у Србији (M 5.2, I VII).
11. 1. - Почео рад на Католичкој енциклопедији (издата 1907-12 у САД).
15. 1. - Беатифициран Марко Крижевчанин.
17. 1. - 7. 2. - Велики штрајк рудара у Рурском подручју Немачке - морају га прекинути, али у јуну ће законом добити уступке.
21. 1. - Услед масовних штрајкова, у Санкт Петербургу нема струје ни дистрибуције новина.
21. 1. - САД преузимају контролу над царином Доминиканске Републике ради отплате страних дугова, у земљи се 1905-37. користи долар уместо пеза.

Крвава недеља

22. 1. (9. 1. по ј.к.) - Руска револуција 1905.: Крвава недеља - Царска гарда у Санкт Петербургу убила неколико стотина мирних демонстраната, Русијом се шири талас штрајкова.
26. 1. - У Риги убијено 130 демонстраната, у Варшави још стотину неколико дана касније.
26. 1. - У Јужној Африци нађен дијамант Цуллинан, највећи икада пронађени дијамант драгуљарског квалитета (3.106,75 карата = 621,35 г).
26. 1. - 4. 2. - Избори за Угарски сабор, први пораз владајућих либерала од 1875 и победа Партије независности.
јануар - Србија: криза између двора и владе поводом упоредних проба топова.

Фебруар/Вељача

2. 2. - У Санкт Петербургу се срушио Египатски мост, када је преко њега прелазио коњички ескадрон.
4. 2. - Yригоyенова Радикална грађанска унија и део војске покрећу побуну против аргентинске владе, али брзо је угушена.
фебруар - Почињу тзв. Јерменско-татарски масакри, етнички сукоби између Јермена и Азера који односе хиљаде живота и штете производњи нафте у Бакуу.
17. 2. - Убијен велики војвода Сергеј Александрович, непопуларни губернатор Москве и стриц руског цара.
20. 2. - 10. 3. - Битка код Мукдена, одлучујућа у Руско-јапанском рату, највећа пре I светског рата.
23. 2. - У Чикагу основан први Ротарy клуб.
24. 2. - Пробијен железнички Симплонски тунел између Швајцарске и Италије - 19,8 км, мимоилажење свега 20 цм (саобраћај од 1906).

Март/Ожујак

Први професори Београдског универзитета

3. 3. - Цар Николај пристаје на оснивање Думе са консултативном улогом.
4. 3. - Тхеодоре Роосевелт започиње пуни председнички мандат.

Руско повлачење након Битке код Мукдена

10. 3. - Јапанци заузели Мукден и јужну Манџурију; крај већих копнених борби, Запад шокиран победом Азијата.
10. 3. - Основан Цхелсеа Ф.C..
12. 3. - Универзитет у Београду настаје прерастањем из Велике школе, први ректор је Сима Лозанић.
13. 3. - Мата Хари представила своју егзотичну плесну тачку у Паризу.
март - Франо Супило у посети Београду, састаје се са председником владе Пашићем.
март - "Раоничка буна" у Новој Вароши (протест због турског пореза на стоку).^[1]
17. 3. - Алберт Еинстеин објављује рад О хеуристичком гледишту у вези производње и трансформације светлости - објашњава фотоелектрични ефект путем квантова светлости (фотона).
20. 3. - Експлозија парног котла, рушење зграде и пожар у фабрици обуће Гровер у Броцктон, Массацхусеттс - 58 мртвих.
21. 3. - Бертеауxов закон у Француској уводи обавезан, једнак, двогодишњи војни рок, без изузетака, осим медицинских - основа регрутације у Француској до 1996.
23. 3. - Елефтериос Венизелос покреће Тхерисоску побуну у Кретској Држави за уједињење са Грчком и против ауторитарне власти принца Ђорђа - сузбијено до јесени уз помоћ великих сила, нарочито руских снага.
23. 3. - Свечано почела градња луке Бар у Црној Гори.
26. 3. - Тибетанска побуна у провинцији Јунан против ћинговских кинеских власти и француских католичких мисионара, масакрирани тибетански преобраћеници. Почевши од маја репресију предводи кинески генерал Зхао Ерфенг.
27. 3. - Српска акција у Македонији — Битка на Табановцу: Турци пресрели српску чету која је носила оружје и муницију, руља у Куманову линчовала заробљене четнике.
31. 3. - Прва мароканска криза (Тангерска) почиње када кајзер Wилхелм II у посети Мароку изјави да подржава султанов суверенитет, што се сматра изазовом Француској.

Април/Травањ

Прва мароканска криза: немачки цар у Тангеру

4. април. - У земљотресу у долини Кангра у провинцији Лахоре, тада дијелу Британске Индије, погинуло око 19000 људи.
7. 4. (25. 3. по ј.к.) - Борба за Македонију – Загоричански масакр: грчке чете су запалиле село Загоричани код Костура (дан. Василијада код Касторије), убијена су 62 сељана.
17. 4. - Лоцхнер в. Неw Yорк: Врховни суд САД оборио закон којим је ограничено радно време запослених у пекарама у држави Неw Yорк - тзв. Лоцхнерова ера у којој Врховни суд обара законе за које цени да угрожавају економску слободу траје до 1937.
27. 4. - 6. 11. - Универзална и међународна изложба у Лијежу.
29. 4. (16. 4. по ј.к.) - Битка на Челопекуј је највећи окршај српских четника у Македонији: српске чете разбиле турску војску и Албанце код Челопека, североисточно од Куманова.

Мај/Свибањ

6. 5. - Србија у Паризу закључила зајам за наоружање и изградњу железница од 110 милиона франака (након фебруарске и априлске кризе, Пашић надиграо двор).
11. 5. - Алберт Еинстеин подноси докторску тезу у којој објашњава Броwново гибање.
15. 5. - Продајом 45 хектара земље у власништву железнице настаје Лас Вегас (инкорпориран 1911).
19. 5. - Умро митрополит београдски Инокентије, наследиће га епископ шабачки Димитрије (митрополит Србије до 1920, први модерни патријарх српски 1920-30).
20 - 30. 5. - Српско-муслимански оружани сукоби у неким селима пљеваљске и пријепољске казе и у D. Колашину (сукоби трају до јесени).
23. 5. - Норвешки парламент доноси Закон о конзулатима, којим би та земља, део уније са Шведском, добила засебни конзуларни корпус.
23. 5. - Султанова ирада признаје засебан Влашки, тј. цинцарски милет - долази до сукоба са грчким четама. Данас је ово Национални дан Аромуна.
25. 5. - Битка на Великој Хочи, седмочлана четничка група Саватија Милошевића и Лазара Кујунџића страдала на пропутовању према Македонији.
26. 5. - Основано "Српско књижевничко друштво" (од 1920 "Удружење српских књижевника", данас "Удружење књижевника Србије").
27. 5. - Шведско-норвешки краљ Осцар одбија да прихвати конзуларне законе - норвешка влада Цхристиана Мицхелсена даје оставку.

Локација Битке код Цушиме

27 - 28. 5. - Битка код Цушиме - Јапанци уништили руску Балтичку флоту која је од октобра путовала 33.000 километара.
29. 5. (16. 5. по ј.к.) - Након Пашићеве оставке, по питању наоружања^[2], нови председник владе је Љубомир Стојановић (мањински самосталац).

Јун/Јуни/Липањ

1. 6. (19. 5. по ј.к.) - Земљотрес код Скадра (M 6.6, Инт. IX), разарања и људске жртве и у Црној Гори.
4. 6. - Франц Маннсбартх и Рудолф Краал летјели балоном од Загреба до Башке на Крку.
7. 6. - Норвешка постиже независност од Шведске: краљ изјављује да не може формирати нову владу, на шта норвешки Стортинг објављује да он, пошто је изгубио способност владања, више није краљ Норвешке (у августу потврђено огромном већином на референдуму).
7. 6. - У Дресдену основана уметничка група Дие Брüцке (→ експресионизам).
јун - Сељачке побуне у Русији, заузимају племићку земљу и оруђе - у "Жакерији 1905-06" биће уништено скоро 3.000 властелинстава.
16. 6. - Борба на Бељаковцу: војвода Чича Павле Младеновић и обавештајац Аксентије Бацетовић (Бацета Рујанац) гину опкољени од Турака недалеко од Куманова.
18. 6. - Иствáн Тисза се повлачи с чела угарске владе, наметнут је ген. Гéза Фејéрвáрy (до 1906), чију владу већина сабора сматра неуставном.
21 - 25. 6. - Устанак радника у Лођу у Пољској.
26. 6. - Марцонијева компанија радио-таласима послала први телеграм на Исланд.

Кадар из "Оклопњаче Потемкин" (1925)

27. 6. (14. 6. по ј.к.) - Побуна морнара на руском бојном броду Потемкин у Црном мору.
27. 6. - У Чикагу основан радикални синдикални покрет Индустриал Wоркерс оф тхе Wорлд.
30. 6. - Алберт Еинстеин објавио рад О електродинамици покретних тела - изложена специјална теорија релативитета.
јун, крајем - Српски конзул у Приштини: нема дана да се не изврши једно или два убиства Срба, ништа се не ради против албанског бандитизма (реформске акције великих сила су ограничене на Македонију)^[3].

Јул/Јули/Српањ

7. 7. - Оклопњача Потемкин стигла у румунску луку Констанца - побуњеници добили азил а оклопњача враћена у Русију и мења име у "Пантелејмон".
7 - 31. 7. - Јапанска Инвазија Сахалина - јужни Сахалин ће до 1945. бити јапанска префектура Карафуто.
8. 7. - Након периода напетости на ивици рата, Француска и Немачка се споразумели око међународне конференције о Мароку (одржана догодине).
9. и 23. 7. - Два јака земљотреса на северозападу данашње Монголије, Тсетсерлег одн. Болнаи.
14. 7. - Амерички црнци основали Нијагарски покрет за грађанска права (W. Е. Б. Ду Боис и Wиллиам Монрое Троттер) - против сегрегације, за право гласа, насупрот помирљиве политике Боокера Т. Wасхингтона.
20. 7. - У Њемачкој Источној Африци избија Побуна Маји Маји (до 1907).
21. 7. - Покушај атентата на султана Абдул Хамида II испред стамболске џамије Yıлдıз - јерменски револуционари поставили темпирану бомбу али султан је закаснио, погинуло 26 особа.
22. 7. (9. 7. по ј.к.) - Потписан српско-бугарски трговински уговор - припремљен и царински савез, што ће бити објављено крајем године, повод за Царински рат Србије и Аустроугарске.
24. 7. - Уговор из Бјöркöа: руски и немачки цар тајно договорили дефанзивни савез, али остаје мртво слово јер га њихове владе одбијају ратифицирати (Русија је у савезу са Француском).
27. 7. - Тафт-Катсурин споразум: размена мишљења функционера САД и Јапана о источној Азији.
27. 7. - 2. 8. - У Базелу одржан први ционистички конгрес након Херзлове смрти, одбачен је Угандански план, да се Јевреји населе у "Уганди" (заправо Кенији).
30. 7. - Основана Ликовна колонија Сићево, најстарија институција те врсте на Балкану.
јул - Избори у Србији, Самостална радикална странка победила за једно посланичко место - то доводи до пада париског зајма и прихватања упоредних проба топова.

Август/Аугуст/Коловоз

6. 8. - У Француској одржан први Светски конгрес есперантиста.
11. 8. - Белгијски краљ отворио жељезнички колодвор Антwерпен-Центраал који се сматра једним од најљепших на свијету.
11. 8. - Анархиста пуцао на аргентинског председника Qуинтану - преживео је али му нагомилани стрес руши здравље.

Референдум о независности Норвешке

13. 8. - Норвешки референдум одобрава распуштање уније са Шведском са 99,95% гласова.
18. 8. - Уредба о верско-просветној аутономији Срба у БиХ, после деветогодишње борбе^[4].
19. 8. - Издат манифест о сазивању Државне думе Руске Империје, али протести и нереди се настављају.
20. 8. - Сун Yат-сен, Сонг Јиаорен и др. оснивају у Токију тајно друштво Тонгменгхуи - против династије Qинг, за републику и једнаку расподелу земље (→ Куоминтанг од 1912).
21. 8. - Представници пет племена на истоку данашње Оклахоме се окупили на уставној конвенцији на којој је израђен план за Државу Сеqуоyах - одбијено у Конгресу, Оклахома постаје држава 1907.
27. 8. - Први опћи јавни раднички збор у Сарајеву - усвојена правила Главног радничког савеза (одобрено 21. 9. 1906, на челу Мићо Соколовић).
30. 8. - Тотално помрачење Сунца у Шпанији и северној Африци (70 - 80% у сх. земљама).

Септембар/Рујан

Аннус мирабилис Алберта Еинстеина: фотоелектрични ефект, Броwново гибање, специјална релативност, еквиваленција масе и енергије

1. 9. - Из Северозападних територија издвојене канадске провинције Алберта и Саскатцхеwан.
2. 9. - У Кини прописано да од следеће године буду укинути царски испити.
5. 9. - У Портсмуту, Њу Хемпшир, потписан мировни споразум између Руског и Јапанског Царства - Јапанци добијају контролу над Корејом, полуострвом Лиаотунг, Јужноманџурском железницом и пола Сахалина.
5. 9. - Демонстранти незадовољни условима мира са Русијом изазивају нереде Хибиyа у Токију, оштећене стотине зграда, 17 мртвих. Сматра се да је ово почетак 13-годишње Ере народног насиља.
6. 9. - Основано Мало позориште, прво дечије позориште у Београду.
8. 9. - Наоружани Албанци и турски аскери напали српске карауле код Куршумлије, убијена тројица српских војних лица^[5].
8. 9. - Земљотрес на Калабрији, најмање 500 мртвих.
11/12. 9. - Експлодирао магазин јапанског бојног брода Микаса, 251 страдали (извучен и оправљен за две године).
15. 9. - "Црвени петак" у Будимпешти, 100.000 радника се окупило око парламента, мирно се разилазе^[6].
27. 9. - Рад Алберта Еинстеина Да ли инерција тела зависи од његовог садржаја енергије предлаже еквиваленцију масе и енергије, касније забележену као Е = мц².
27. 9. - Прописане регистарске таблице у Аустрији: К - Аустријско приморје, M - Далмација (прве издате следећег јануара). (→ де)
29. 9. - Аустријски парламент отворен након летње паузе, социјалдемократи, социјалхришћани и славенски националисти траже универзално право гласа^[7].

Октобар/Листопад

Wригхт Флyер III

1. 10. - ПНИШК (загребачки Први ногометни и шпортски клуб) одиграо прву међународну утакмицу, са ФТЦ у Будимпешти.
2. 10. - Почела градња британског брода новог типа ХМС Дреадноугхт.
3. 10. - Ријечка резолуција о хрватско-мађарским односима (подршка мађарској опозицији против Беча).
5. 10. - Wригхт Флyер III летео у Охају око 39 км за исто толико минута.
15. 10. - Праизведба Дебуссyјеве оркестарске композиције Ла мер.
15. 10. - У њујоршким новинама први пут објављен стрип Литтле Немо.
16. 10. - Вицекраљ Индије Лорд Цурзон спровео поделу Бенгала на хиндуистички и муслимански део - долази до кризе и отпора хиндуиста (→ покрет Сwадесхи), подела поништена 1911.
17. 10. - Задарска резолуција српских заступника из Далмације и Хрватске-Славоније о сарадњи са Хрватима.
18. 10. - 25. 11. - Суццèс де сцандале: на Јесењем салону у Паризу представљене слике чији су аутори упоређени са "зверима" (Хенри Матиссе, Маурице де Вламинцк, Андрé Дераин, Алберт Марqует, Кеес ван Донген, Цхарлес Цамоин и Јеан Пуy) - правац је тако назван фовизам.
19. 10. - Коиталел Арап Самоеи, лидер побуњеног народа Нанди у британској Кенији убијен на превару од кап. Меинертзхагена.
21. 10. - Штрајк железничара у Русији, следи и генерални штрајк у Москви и Ст. Петербургу (врхунац Револуције 1905).
22 - 24. 10. - "Месни нереди" у Сантиаго де Цхилеу, демонстрације против царина на аргентинско месо се претварају у нереде који су угушени у крви.
26. 10. - Шведски краљ Осцар II се одриче норвешког престола, чиме Шведска признаје независност Норвешке.
29. 10. - Руска војска пуца у демонстранте у Талину, 94 мртвих.
29. 10. - Кругобајкалска железница, део Транссибирске, у редовном саобраћају.

Октобарски манифест: "Манифестација 17. октобра 1905. године"

30. 10. (17. 10. по ј.к.) - Руски цар Николај II издаје Октобарски манифест - обећани устав, Дума, грађанска права; штрајкови и протести углавном окончани, до краја године власт преузима контролу над земљом.
31. 10. - Лучинданска декларација - Црној Гори ће о Никољудне бити дарован устав.
31. 10. (18. 10. по ј.к.) - У Москви основана Конституционо-демократска партија (К-D, чланови познати као кадети), либерална партија уставних монархиста и десних републиканаца на челу са Павелом Миљуковим. Још једна партија је Савез 17. октобра (октјабристи), деснији од кадета.
31. 10. - 3. 11. - Погром Јевреја у Одеси, страдало преко 400 људи - најгори у таласу коју је обухватио Украјину, уз помоћ полиције.
јесен - У Србији основано Друштво за законско решење завереничког питања - захтева се казна за краљеубиство.

Новембар/Студени

Зденац живота

1. 11. - Сергеј Вите, аутор Октобарског манифеста, први је председник владе у Русији (свега пола године). Обер-прокурор Синода Константин Побједоносцев се повлачи.
4. 11. - Новембарски манифест привремено окончава Русификацију Финске.
4. 11. - Белгијска комисија потврдила извештаје о зверствима у СД Конго.
8. 11. - Побуна морнара у руском гарнизону Кронштат, убрзо сузбијена.
8. 11. - Реакција на револуционарна кретања у Русији: објављено оснивање Савеза руског народа, монархистичке, националистичке, антисоцијалистичке, антилибералне и антисемитске партије (→ Црне стотине).
14. 11. - Српски и хрватски посланици у Далматинском сабору склопили споразум о сарадњи.
новембар - У Београду одржан први Конгрес југословенских књижевника и новинара (представници српских, бугарских, хрватских и словеначких друштава).
16. 11. - Основана Дружба "Браћа Хрватскога Змаја".
16. 11. - Папуански закон и формално одредио да Територија Папуа (јужни дио данашње ПНГ) пређе из британског у аустралски посјед (од 1906).
17. 11. - Јапанско-корејски уговор потписан под оружаном претњом: Кореја губи дипломатски суверенитет, постаје протекторат Јапана (део Јапана 1910-45).
18/19. 11. - Након што је плебисцитом подржана монархија (као осигурање независности), норвешки парламент бира данског принца Царла за краља - узима име Хаакон VII (до 1957).
18. 11. - Британски пароброд СС Хилда се насукао на обали Бретање, 125 погинулих.
21. 11. - Из Београда упућена "Ријеч црногорске универзитетске омладине о приликама у Црној Гори" - критика дугогодишње Николине владавине.
25. 11. - Група шпанских официра запалила зграду барселонског сатиричног листа ¡Цу-Цут! јер се увредила једном карикатуром - нису кажњени за то, што је потврђено Законом о јурисдикцијама следећег марта, а каталонски покрет је подстакнут.
27. 11. - Избори у Црној Гори (јавно гласање, мушкарци старији од 21).
27. 11. - Моравска нагодба: сабор у Моравској ће имати чешки и немачки дом.
27. 11. - Пантхерова афера: посада немачке топовњаче СМС Пантхер неовлашћено тражила дезертера у бразилској луци Итајаí.
28. новембар - Ирски националиста Артхур Гриффитх основао у Даблину партију "Синн Фéин ("ми сами" или "самостални"), чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије - партија добија већу популарност од 1916.
новембар - Србија склопила Бечки зајам од 70 милиона франака; Интерпелација в��ади Србије о односима са Енглеском (с којом су односи у прекиду од Мајског преврата).
25. 11. - Проглашена амнестија за Терисоске побуњенике на Криту, око 1.000 побуњеника је евакуисано у Грчку.

Децембар/Просинац

3. 12. - У Ријеци одиграна прва ногометна утакмица клубова из Хрватске: Цлуб Атлетицо – ПНИШК.
3. 12. - Ухапшено вођство Петербуршког совјета (Троцки, Парвус...).
4. 12. ? - Бугарски кнез Фердинанд се на повратку из Париза задржао на београдској станици и срео са краљем Петром - почетак попуштања напетости између две земље.^[2]
5. 12. - Пошто је британски конзервативни премијер Артхур Балфоур дао оставку због питања царине, следи либерал Хенрy Цампбелл-Баннерман (до 1908).
5. 12. - Франтишек Скyчáк, једини словачки посланик Мађарске народне партије, објавио декларацију нове партије, након што се није желео одрећи словачког програма.
7. 12. - Московски устанак - бољшевици, мењшевици и есери започињу генерални штрајк који се затим претвара у сукоб; истовремено у Кијеву успостављена краткотрајна Шуљавска република.
9. 12. - Лаïцитé: Француска усвојила Закон о сепарацији цркве и државе.
9. 12. - Праизведба Страуссове опере Саломе у Дресдену, са "скандалозним" Плесом седам велова.
11. 12. - Формирана Хрватско-српска коалиција (потписан предизборни проглас).
12. 12. - Почиње Персијска уставна револуција - побуна трговачке класе и улеме.
15. 12. (2. 12. по ј.к.) - Српски министар иностраних послова Јован Жујовић дао оставку (питање завереника и односа са Енглеском).
децембар - Додатни избори у тителском изборном срезу, након што је убијен владин посланик Мило Милосављевић - Мита Мушицки је први посланик Угарског сабора из Радикалне странке^[8].
16. 12. - У Њујорку покренут часопис Вариетy.
18. 12. - Угушен Московски устанак, крај револуције 1905. у Русији.
19. 12. - Црногорска скупштина прогласила први устав Црне Горе ("никољдански") и одмах распуштена - књазу остаје велика власт; нови премијер је Лазар Мијушковић, умјесто војводе Божа Петровића-Његоша.
25 - 30. 12. - Бољшевичка конференција у Тамерфорсу (Тампере у Финској), Стаљин се, као један од грузијских делегата, први пут састао са Лењином - не слаже се с њим да треба изаћи на изборе за Думу.
26. 12. - У Загребу основан Хрвачки (тешкоатлетски) клуб Атлас.
26. 12. - Одлазећи начелник немачког генералштаба Алфред вон Сцхлиеффен представио меморандум о офанзивном рату против Француске, без рата са Русијом (→ Сцхлиеффенов план).
28. 12. - Након вести о српско-бугарском царинском савезу Аустроугарска прекинула преговоре са Србијом о трговинском уговору.
30. 12. - Праизведба "Веселе удовице" Франза Лехáра.
30. 12. - Бивши гувернер Охаја Франк Стеуненберг убијен бомбом испред своје куће - као налогодавци су оптужени синдикални лидери али биће ослобођени на суђењу.

Кроз годину

Отворен аустроугарски конзулат у Косовској Митровици.
У Сарајеву основане новине "Српска ријеч" (Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, Милан Сршкић^[9]); орган "старих", отворенијих за компромисе^[10].
Мештровићев Зденац живота.
Милтон Манаки и брат Јанаки почињу снимање филмова у Битољу.
"Царски умир", престанак крвне освете између црногорских "Мухаџерима" и Врачана око Скадра^[11].
У Лондону се окупља Блоомсбурy Гроуп уметника и интелектуалаца.
Објављен Маннов роман Професор Унрат (→ филм Дер блауе Енгел из 1930).
Наука и техника
- Објављена "Протестантска етика и дух капитализма" Маxа Wебера.
- Хенрy Фаирфиелд Осборн описао Тyранносаурус реxа.
- Алфред Еинхорн синтетисао локални анестетик прокаин (патентирао га под именом Новокаин).
- Фритз Сцхаудинн и Ерицх Хоффманн открили Спироцхаета паллида, изазивача сифилиса.
- Wалтхер Херманн Нернст предложио "нову топлотну теорему", касније названу Трећи закон термодинамике.
- Сигмунд Фреуд: "Виц и његова веза с несвесним" и "Три есеја о теорији сексуалности".
- Први Бинет-Симонов тест интелигенције, прерађиван наредних година.
- Неттие Стевенс анд Едмунд Беецхер Wилсон независно открили XY систем детерминисања пола.

Београд, "Пристаниште и катедрала"
Београд, "Пристаниште и катедрала", са сремске стране

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1905.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

4. 1. - Јозо Лауренчић, глумац, професор († 1961)
18. 1. - Јосепх Бонанно, гангстер († 2002)
21. 1. - Цхристиан Диор, француски модни креатор († 1957)
24. 1. - Јован Туцаков, проф. Фармацеутског факултета у Бг., академик († 1978)
25. 1. - Сава Ковачевић, народни херој († 1943)
26. 1. - Мариа вон Трапп, певачица († 1987)
27. 1. - Перо Поповић Ага, један од Седам секретара СКОЈ-а († 1930)
1. 2. - Емилио Сегрè, физичар, нобеловац († 1989)
2. 2. - Аyн Ранд, књижевница и филозоф († 1982)
6. 2. - Włадyсłаw Гомуłка, лидер НР Пољске († 1982)
28. 2. - Бранимир Јелић, хрватски емигрант († 1972)
6. 3. - Лиза Марић Крижанић, сликарка и инспирација сликара († 1982)
14. 3. - Раyмонд Арон, филозоф († 1983)
19. 3. - Алберт Спеер, њемачки архитект и нацистички министар наоружања († 1981)
23. 3. - Лале Андерсен, певачица († 1972)
24. 3. - Драгослав Рачић, капетан ЈВуО († 1945)

Април/Травањ – Јун/Липањ

26. 4. - Јеан Виго, филмски режисер († 1934)
27. 4. - Вицко Крстуловић, борац и политичар († 1988)
15. 5. - Јосепх Цоттен, глумац († 1994)
16. 5. - Хенрy Фонда, амерички глумац († 1982.)
24. 5. - Михаил Шолохов, књижевник, нобеловац († 1984)
5. 6. - Светолик Никачевић, глумац († 1987)
5. 6. - Рудолф Бићанић, економист, господарски повјесничар († 1968)
12. 6. - Антун Боначић, ногометаш († 1948)
13. 6. - Ивана Фишер, прва хрватска диригентица († 1967.)
21. 6. - Јеан-Паул Сартре, француски филозоф и књижевник († 1980.)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

25. 7. - Елиас Цанетти, књижевник, нобеловац († 1994)
29. 7. - Даг Хаммарскјöлд, генерални секретар УН, нобеловац за мир († 1961)
29. 7. - Цлара Боw, глумица († 1965)
2. 8. - Мyрна Лоy, глумица († 1993)
5. 8. - Артјом Микојан, конструктор авиона († 1970)
12. 8. - Стеван Боднаров, вајар († 1993)
20. 8. - Хасан Кикић, босански књижевник († 1942)
4. 9. - Марy Ренаулт, енглеска списатељица († 1905)
9. 9. - Иван Реин, хрватски сликар († 1943)
17. 9. - Владан Десница, књижевник († 1967)
18. 9. - Грета Гарбо, шведска глумица († 1990.)
24. 9. - Павле Богатинчевић, глумац († 1994)
27. 9. - Вјекослав Калеб, књижевник († 1996)
28. 9. - Маx Сцхмелинг, боксер († 2005)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

2. 10. - Фрањо Шепер, хрватски кардинал († 1981.)
14. 10. - Милан Благојевић Шпанац, народни херој († 1941)
18. 10. - Фéлиx Хоупхоуëт-Боигнy, први председник Обале Слоноваче († 1993)
22. 10. - Карл Гутхе Јанскy, пионир радиоастрономије († 1950)
23. 10. - Фелиx Блоцх, амерички физичар († 1983)
4. 11. - Драгутин Тадијановић, хрватски пјесник († 2007)
9. 11. - Ерика Манн, немачка списатељица и глумица († 1969)
11. 11. - Јосип Колумбо, један од Седам секретара СКОЈ-а († 1930)
14. 11. - Миле Дупор, астролог († 1981)
16. 11. - Јанко Чмелик, народни херој († 1942)
18. 11. - Јован Поповић, књижевник, покретач "Књижевних новина" († 1952)
19. 11. - Срђа Прица, друштвено-политички радник, новинар, дипломата († 1984)
5. 12. - Отто Премингер, филмски режисер († 1986)
7. 12. - Герард Куипер, астроном († 1973.)
9. 12. - Далтон Трумбо, сценариста и писац († 1976)
24. 12. - Хоwард Хугхес, милионер, пионир авијације итд. († 1976)
30. 12. - Данил Хармс, књижевник († 1942)
31. 12. - Гуy Моллет, француски премијер († 1975)

Кроз годину

11. 1. и 20. 10. - Еллерy Qуеен, псеудоним двојице рођака писаца († 1971 и 1982)
Симо Шолаја, народни херој († 1942)
Јигме Wангцхуцк, краљ Бутана († 1972)
Живорад Павловић, дечји лекар, изумитељ П. масти († 1979)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1905.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

9. 1. - Лоуисе Мицхел, анархисткиња, учесница Комуне (* 1830)
14. 1. - Ернст Аббе, физичар (* 1840)
5. 2. - Севастијан Дебељковић, скопски владика (* 1869)
5. 2. - Андријица Шимић, хајдук (* 1833)
11. 2. - Филип Христић, бивши српски премијер и дипломата (* 1819)
17. 2. - Сергеј Александрович, руски велики кнез (* 1857)
3. 3. - Божидар Кнежевић, књижевник и филозоф (* 1862)
15. 3. - Меyер Гуггенхеим, рударски магнат, патријарх породице (* 1828)
24. 3. - Јулес Верне, француски књижевник (* 1828.)
25. 3. - Маурице Баррyморе, глумац, патријарх породице (* 1849)
27. 4. - Никола Карев, лидер Илинденског устанка (* 1877)
6. 5. - Скендер Фабковић, учитељ, писац (* 1826)
6. 5. - Коста Миловановић, српски генерал, конструктор оружја (* 1847)
8. 5. - Јосип Јурај Строссмаyер, бискуп, политичар, културни дјелатник и писац (* 1815.)
11. 5. - Иван Ткалчић, повјесничар (* 1840)
14. 5. - Отто Wилхелм вон Струве, немачки астроном (* 1819)
19. 5. - Митрополит београдски Инокентије (* 1840)
25. 5. - Лазар Кујунџић, четнички војвода (* 1880)
30. 5. - Бранивоје Јовановић, Војвода Брана (* 1883)
18. 6. - Цармине Цроццо, јужноиталијански герилац/бандит (* 1830)
18. 6. - Пер Теодор Цлеве, шведски хемичар, геолог (* 1840)
26. 6. - Јанко Веселиновић, српски писац (* 1862)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

1. 7. - Јохн Хаy, државни секретар САД (* 1838)
4. 7. - Éлисéе Рецлус, географ, анархиста (* 1830)
11. 7. - Мухаммад Абдух, исламски модерниста (* 1849)
4. 8. - Wалтхер Флемминг, пионир цитогенетике (* 1843)
8. 8. - Иларион Руварац, историчар, архимандрит (* 1832)
10. 8. - Георгес Нагелмацкерс, оснивач фирме Wагонс-Литс (* 1845)
19. 8. - Wиллиам-Адолпхе Боугуереау, сликар (* 1825)
30. 8. - Грго Мартић, фрањевац, сакупљач умотворина (* 1822)
6. 9. - Драгиња Ружић, глумица (* 1834)
14. 9. - Пиерре Саворгнан де Бразза, истраживач Африке (* 1852)
20. 9. - Вјенцеслав Новак, књижевник (* 1859)
6. 10. - Фердинанд вон Рицхтхофен, путник, географ (* 1833)
19. 10. - Виргил Еарп, лик са Дивљег запада (* 1843)
28. 10. - Михаил Драгомиров, руски генерал (* 1830)
14. 11. - Роберт Wхитехеад, изумитељ торпеда (* 1823)
17. 11. - Коста Шуменковић, трговац и национални радник (* 1828)
17. 11. - Адолф, велики војвода Луксембурга (* 1817)
16. 12. - Милош Цветић, позоришни глумац и драмски писац (* 1845)

Кроз годину

Бећир-бег Османагић, подгорички бег и црногорски војвода
Незир Шкаљић, градоначелник Сарајева (* 1844)

Нобелова награда за 1905. годину

Физика: Пхилипп Ленард (рад на катодним зрацима)
Кемија: Адолф вон Баеyер (рад на органским бојама и хидроароматским спојевима, → индиго, фенолфталеин)
Физиологија и медицина: Роберт Коцх (открића у вези туберкулозе)
Књижевност: Хенрyк Сиенкиеwицз ("епски писац")
Мир: Бертха вон Суттнер (роман "Доле оружје", предводница мировног покрета)

Извор/Референце

Историја српскога народа, Шеста књига, први том, Од Берлинског конгреса до уједињења 1878-1918; Српска књижевна задруга, Београд 1983.

↑ "Време", 10. јул 1938
↑ ^2,0 ^2,1 "Време", 2. апр. 1939, стр. 12. дигитална.нб.рс
↑ Батаковић, Тхе Косово цхроницлес - Фаилуре оф Реформс. растко.рс
↑ Давидовић, Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. године. растко.рс
↑ Политика, 29. авг. 1905., стр. 2. дигитална.нб.рс
↑ Роберт Биделеуx; Иан Јеффриес (12 Септембер 2007). А Хисторy оф Еастерн Еуропе: Црисис анд Цханге. Роутледге. стр. 624–. ИСБН 978-1-134-21318-4.
↑ Јакуб С. Бенес (2017). Wоркерс анд Натионалисм: Цзецх анд Герман Социал Демоцрацy ин Хабсбург Аустриа, 1890-1918. Оxфорд Университy Пресс. стр. 109–. ИСБН 978-0-19-878929-1.
↑ Историја српског народа, књ. 6 том 1, стр. 545
↑ Сарајево: А Биограпхy, бy Роберт Ј. Дониа, п. 104
↑ Ћоровић, Политичке прилике у Босни и Херцеговини. растко.рс
↑ Марковић, Врака и Врачани. растко.рс

[1] "Време", 10. јул 1938

[Vreme1939-04-02-12-2] 2,0 ^2,1 "Време", 2. апр. 1939, стр. 12. дигитална.нб.рс

[3] Батаковић, Тхе Косово цхроницлес - Фаилуре оф Реформс. растко.рс

[4] Давидовић, Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. године. растко.рс

[5] Политика, 29. авг. 1905., стр. 2. дигитална.нб.рс

[BideleuxJeffries2007-6] Роберт Биделеуx; Иан Јеффриес (12 Септембер 2007). А Хисторy оф Еастерн Еуропе: Црисис анд Цханге. Роутледге. стр. 624–. ИСБН 978-1-134-21318-4.

[Benes2017-7] Јакуб С. Бенес (2017). Wоркерс анд Натионалисм: Цзецх анд Герман Социал Демоцрацy ин Хабсбург Аустриа, 1890-1918. Оxфорд Университy Пресс. стр. 109–. ИСБН 978-0-19-878929-1.

[8] Историја српског народа, књ. 6 том 1, стр. 545

[9] Сарајево: А Биограпхy, бy Роберт Ј. Дониа, п. 104

[10] Ћоровић, Политичке прилике у Босни и Херцеговини. растко.рс

[11] Марковић, Врака и Врачани. растко.рс

[1]