Idi na sadržaj

Haplogrupa

S Wikipedije, slobodne enciklopedije

Haplogrupa (grčki: ἁπλοῦς, - haploûs = jednostavno, jedno) je skupina sličnih haplotipova koji imaju zajedničkog pretka s istom SNP mutacijom. Pošto se sastoji od sličnih haplotipova, omogućava predviđanje haplogrupa prema haplotipovima. Haplogrupa se određuje i utvrđuje SNP testom.

Haplogrupe se označavaju slovima, po abecednom slijedu, a podskupine dodatnim slovima i brojevima. Mitohondrijska DNK i Y-DNK i se označavaju različito. Detekcija ovih genetičkih markera može ukazati na zajedničko porijeklo jedinki i populacija u hiljadama godina dalekoj prošlosti.

Porijeklo osoba ili populacija po muškoj liniji uočava se analizom Y-hromosomske DNK (Y-DNK), a po ženskoj liniji po mitohondrijskoj DNK (mtDNK). Y-DNK kćeri nasljeđuju od majki, a sinovi od oćeva dobijaju Y-hromosom (i snjim Y-vezane haplogrupe).[1][2]

Y-vezane (Y-DNK]) haplogrupe

[uredi | uredi izvor]

(mutacija M168 datira od prije oko 50. 000 godina)

(mutacija M89 se dogodila prije oko 45.000 godina)

(mutacija M9 datira od prije oko 40.000 godina)

Haplogrupe mitohondrijske DNK (mtDNK)

[uredi | uredi izvor]
  1. Subsaharska Afrika: L0 , L1 , L2 , L3 , L4 , L5 , L6 , L7
  2. Zapadna Evroazija: H , T , U , V , X , K , I , J , W (sve vode porijeklo od objedinjujuće haplogrupe N)
  3. Istočna Evroazija: A , B , C , D , E , F , G , Y (C, D, E, i G pripadaju objedinjujućoj haplogrupii M)
  4. Indijanci: B , C , D , X
  5. Australo-Melanezija: P , Q , S.[1]

Bosna i Hercegovina

[uredi | uredi izvor]

(na uzorku većem od 100)

  • Y-DNK
    • I2a - %
    • R1a - %
    • R1b - %
    • I1 - %
    • E1b1b - %
    • J2 - %
    • T(+L) - %
    • G2a - %
    • I2b - %
  • mtDNK
    • H - %
    • U - %
    • J - %
    • T - %
    • V - %
    • K - %
    • W - %
    • I - %
    • X2 - %
    • Ostale - %

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Ahmić A., Silajdžić E. (2014): Mitohondrijalna DNK i Y hromosom u filogenetičkim studijama humanih populacija. OFF-SET, Tuzla, isbn 978-9958-31-184-0.
  2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

Također pogledajte

[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]