Serbian Author Quotes

“Do you think your soul is more beautiful than your body?”
― Tamara Stamenkovic

“Hranimo se ponosom i tako siti se razilazimo.”
― Tamara Stamenkovic

“Divlja srca se ne lome. Divlja srca gore.”
― Tamara Stamenkovic

“Ukoliko bi se desilo da se neko po nečemu, dobrom ili lošem, istakne na neki način, ponaša se drugačije od očekivanog, pokaže težnju za nečim dalekim i nestvarnim, društvo ga brzo, neprimetno i efikasno, kao filter, odbaci, promeni, ili što je redak slučaj, bar kada govorimo o ovakvim sredinama, pogura napred, kao da ga se odriče ili gura od sebe, kako ne bi poremetio neki decenijama ustaljeni sistem, koji, iz nekog razloga, ne trpi promene, već obazrivo čuva svoju autentičnost i nepromenljivost, verovatno iz straha da novo doba ne donese nešto gore, jer se izgleda, na ovim prostorima, niko do sada, i to ne decenijama, već vekovima, ničemu boljem nikada nije ni nadao.”
― Slaviša Pavlović

“U begu od nesreće, doživljavao sam skup razočarenja koji su je svojom snagom prevazilazili, čak i u toj meri da mi se činilo da je bolje da sam nesreću sačekao raširenih ruku. Ali, kako da se predam zlu kad osećam da postoji dobro?”
― Slaviša Pavlović

“Jedino kad žmurim
Ne brojim ti poglede
Poklonjene drugima,
A ne meni.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Zivot je previse kratak da stavljamo masku koja ne odgovara nasem licu.”
― Tamara Stamenkovic

“Ti si moje secanje na bolje dane.”
― Tamara Stamenkovic

“Cesto koracamo sa pogresnim ljudima i samim tim gubimo razum i sve smo blizi putu do ludila.”
― Tamara Stamenkovic

“Da li ste zaista zaljubljeni u tu osobu ili ste zaljubljeni u osecaj koji imate dok ste sa njom?”
― Tamara Stamenkovic

“Izlgubljeni smo. Pomalo ludi i uplaseni. Prelepi smo bas takvi. Takvi smo preziveli. Takvi smo postali. Prelepi smo.”
― Tamara Stamenkovic

“Ti si moja jedina vrsta umetnosti.”
― Tamara Stamenkovic

“Mislim da sam rodjena s oruzjem, Zato sto ubijem svakog ko mi se priblizi.”
― Tamara Stamenkovic

“Cesto smo zaglavljeni izmedju onoga sto jesmo i onoga sto zelimo da budemo.”
― Tamara Stamenkovic

“Vremenom
Naučili smo
I skrštenih ruku
Pogledima da
Grlimo se na sav glas
Čak i kada ćutimo.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Ma koliko nežan,
Tvoj je dodir neiskren.
Zagrljajem
Želiš me smrskati.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Svud po meni
Cvetaju
Tvojih prstiju tragovi.
Suzama
Zalivam im korenje.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Nežna kao ruža,
Tvoja koža
Pod moje se prste
Do kostiju pribola.
Svaki trn joj volim.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Kad god se sretnemo,
Mirišeš na cimet
I tuđe ruke.
Niko ne oseti,
Samo moja krv.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Pune su mi oči smeha
Dok čekam,
Usana svežih
Meni da se vratiš
I dodirom
Sve moje smrti
U sekundi ozdraviš.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nešto, pa
ma to bilo u snu. Ako ništa drugo, majka mu je, kad ga je
nosila, pomislila nešto rđavo. Svaki, dabogme, kaže da nije kriv, ali za toliko godina koliko sam ovde, ja još nisam našao da je neko bez razloga i bez neke krivice doveden. Ko ovde dođe, taj je kriv, ili se makar očešao o krivca. Phi! Pustio sam ih dosta, i po naredbi i na svoju odgovornost, da. Ali kriv je bio svaki. Ovde nevinog čoveka nema. Ali ima ih na hiljade krivih koji nisu ovde i nikad neće ni doći, jer kad bi svi krivi dospeli ovamo, ova bi
Avlija morala biti od mora do mora. Ja ljude znam, krivi su svi, samo nije svakom pisano da ovde hleb jede.”
― Ivo Andrić, Prokleta avlija