Италијанска управа за Кварнер

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Италијанска управа за Кварнер" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Italijanska uprava za Kvarner" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Историја Далмације
Стари век Илирија, Далмати, Римска Далмација, Либурни, Либурнија, Салона
Средњи век Далмација (тема), Кнежевина Хрватска, Краљевина Хрватска, Краљевина Далмација и Хрватска, Неретљанска кнежевина, Хумска земља, Травунија, Конавли, Српско приморје, Патарени у Далмацији
Нови век Дубровачка република, Млетачка Далмација, Хварска буна, Клишки санџак, Крчко-лички санџак, Илирске провинције, Краљевина Далмација, Далматински сабор, Далматинство, Унијати у Далмацији, Срби у Далмацији
Југословенско доба Јадранско питање, Далмација (1918—1924), Приморска бановина, Бановина Хрватска, Гувернаторат Далмација, Независна Држава Хрватска, Далмација у НОБ, СР Хрватска,
Савремено доба Рат у Хрватској, САО Крајина, Операција Масленица, Блокада Дубровника, Операција Олуја, Задарска жупанија, Шибенско-книнска жупанија, Сплитско-далматинска жупанија, Дубровачко-неретванска жупанија
п р у

Италијанска управа за Кварнер (итал. Reggenza Italiana del Carnaro) била је држава коју је песник и авантурист Габријеле Данунцијо прогласио у Ријеци 8. септембра 1920. године. Ова самопроглашена држава никад није добила међународно признање и у децембру ју је заменила Слободна Држава Ријека.

Због одлуке о могућој предаји Ријеке на Париској мировној конференцији Италији Данунцијо са својим ардитима - црнокошуљашима 12. септембра 1919. заузима град и присиљава британске, француске и америчке окупационе трупе на повлачење. Италија је ради тога започела блокаду Ријеке захтевајући од побуњеника предају.

Данунцијо је након тога прогласио Италијанску управу за Кварнер с уставом који је садржавао многе елементе каснијег италијанског фашизма и у којем је он добио титулу вође (итал. duce). Како Данунцијо није признавао Рапалски споразум, објавио је рат Италији. Након што су бродови италијанске морнарице бомбардовали град (Крвави Божић) Данунцијо је предао град у децембру 1920.

Устав Италијанске управе за Кварнер (итал. Carta del Carnaro) је био спој анархистичких, протофашистичких и демократских републиканских идеја.

Данунција се често сматра претходником идеала и метода италијанског фашизма. Данунцијо је Устав написао заједно са синдикалистом Алцестеом Де Амбрисом (итал. Alceste De Ambris) који је направио политички и правни оквир документа, док га је Данунцијо песнички улепшао. Де Амбрис је био на челу групе побуњених италијанских морнара који су свој брод предали Данунцију. Уставом је основана корпоративна држава са девет удружења која су представљала разне привредне секторе са обвезним чланством. У десетом таквом удружењу којег је смислио сам Данунцијо били би супериорнији појединци.

Законодавна власт састојала се од два дома (итал. Consiglio degli Ottimi и итал. Consiglio dei Provvisori), чије би заједничке седнице (итал. Arengo del Carnaro) одлучивале о међународним споразумима, допунама устава и именовању диктатора у случају нужде. Уставом је као главном начелу државе одређена музика.

• Ријека
• Слободна Држава Ријека
• Иредентизам