Клишки санџак

Клишки санџак је био управна област (санџак) у саставу Османског царства, од 16. до 18. века. Основан је 1537. године, издвајањем југозападних области из састава Босанског санџака. Првобитно је обухватао југозападне делове Босне, од Ливна према областима око река Цетине, Крке и Зрмање, до Лике и Крбаве. Назив је добио по утврђеном граду Клису, који је пао у турске руке 1537. године. У време оснивања, припадао је Румелијском пашалуку, а 1580. године улази у састав новоустановљеног Босанског пашалука. У исто време, из састава Клишког санџака је издвојен нови Крчко-лички санџак, који је обухватао све дотадашње области Клишког санџака које су лежале северозападно од реке Крке. Иако је санџак носио име по Клису, седиште клишког санџакбега је углавном било у Ливну. Након губитка Клиса и сужавања просторног опсега турске власти на том подручју, санџак се и даље називао Клишким, али такође и Ливањским, по свом главном месту.^[1]^[2]

На подручју Клишког санџака је живео знатан број Срба, који су били православни хришћани. Српске православне цркве и манастири на том подручју припадали су Дабробосанској митрополији, која се налазила у саставу Пећке патријаршије.^[3]^[4]

Саставне јединице

Приликом оснивања Клишки санџак се дијелио на кадилуке Скрадин, Неретва, Новосел, Акхисар или Прусац, Загорје или Клис и Језеро (Голхисар). Кад је био основан Крчки (лички) санџак, Клишки санџак је изгубио знатан дио свога простора западно од ријеке Крке и доњег тока Уне. Тачније, цијело залеђе Задра, околину Книна, Крбаву и Лику.^[1]

Види ј��ш

Референце

Литература

Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска книжевна задруга.
Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013a). „Попис нахије Косово из 1574. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 34: 25—70.
Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013b). „Попис нахије Петрово поље из 1574. године”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 255—290.
Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Roksandić, Drago (1991). Srbi u Hrvatskoj od 15. stoljeća do naših dana. Zagreb: Vjesnik.
Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
Spaho, Fehim; Aličić, Ahmed; Zlatar, Behija (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut.
Spaho, Fehim (1985). „Defteri za Kliški sandžak iz XVI i početka XVII stoljeća - diplomatički opis”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 34 (1984): 137—162.
Spaho, Fehim (1989). „Neke karakteristike varoških naselja u Кliškom sandžaku u XVI i XVII stoljeću”. Prilozi za orijentalnu filologiju. 38 (1988): 241—252.
Spaho, Fehim (1989). „Vojna organizacija turske vlasti u Kliškom sandžaku u XVII stoljeću”. Sinj i Cetinska krajina za vrijeme osmanlijske vlasti. Sinj: Kulturno društvo Cetinjanin. стр. 73—79.
Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
Hafizović, Fazileta (2016). Kliški sandžak od osnivanja do početka Kandijskog rata (1537-1645. godine). Sarajevo: Orijentalni institut.
Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta.
Hrabak, Bogumil (1988). „Vlaška i uskočka kretanja u severnoj Dalmaciji u XVI stoleću”. Benkovački kraj kroz vjekove. 2. Zadar: Filozofski fakultet. стр. 107—258.
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.

[FOOTNOTEŠabanović1959-1] а ^б Šabanović 1959.

[FOOTNOTEСтанојевић1970-2] Станојевић 1970.

[FOOTNOTEЈачов1990-3] Јачов 1990.

[FOOTNOTEДесница1991-4] Десница 1991.

[1]