Даница Перовић

даница перовић
даница перовић
Лични подаци
Датум рођења	15. октобар 1907.
Место рођења	Љубија, код Приједора, Аустроугарска
Датум смрти	3. новембар 1956. (49 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Професија	лекар
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 – 1956.
Чин	пуковник
Одликовања

Даница Дана Перовић (Љубија, код Приједора, 15. октобар 1907 — Београд, 3. новембар 1956) била је лекарка, учесница Народноослободилачке борбе и санитетски пуковник ЈНА.

Биографија

Рођена је 15. октобра 1907. године у Љубији, код Приједора. Потицала је из многочлане породице — имала је пет сестара и три брата.^[1]

Године 1939. је докторирала на Медицинском факултету у Београду. Специјализирала је хирургију и радила на Хируршком одељењу болнице у Бања Луци.^[1]

Након окупације Југославије, 1941. године прикључила се Народноослободилачком покрету (НОП). Фебруара 1942. године је отишла у партизане — била је одређена за лекара у Четвртом крајишком партизанском одреду.^[1] Руководила је партизанском болницом у селу Јошавки Горњој, код Челинца, где се налазио и Штаб одреда. Почетком марта, један од рањеника у овој болници би�� је и доктор Младен Стојановић, о коме је лично водила бригу. Почетком априла, у овом одреду је био извршен четнички пуч, након кога су побијени сви рањеници у болници, а Даница заробљена.^[2]

Фебруара 1943. године је успела да побегне из заробљеништва, а потом је била референт санитета у Петој крајишкој козарачкој бригади. Касније се налазила на дужностима управника болнице у 11. крајишкој и 53. средњобосанској дивизији. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1943. године.^[1]

Након ослобођења, лекарску каријеру је наставила у Југословенској армији (ЈА). Радила је на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду, као специјалиста за пластичну хирургију.^[1]

Умрла је 3. новембра 1956. у Београду.^[1] Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу.

Од укупно пет сестара Перовић, њих четири биле су учеснице Народноослободилачке борбе и носиоци Партизанске споменице 1941.^[3] Две Даницине сестре биле су са високим државним и партијским функционерима ФНРЈ — Лепосава Лепа (1911—2000) је невенчана супруга генерал-пуковника и дипломате Коче Поповића, а Бранислава Брана (1920—2008) удата за доктора и шпанског борца Благоја Нешковића.

У знак сећања на њу, од 2016, једна улица у бањалучком насељу Чесма носи назив — Улица др Данице Перовић.^[4]