Tragosoma depsarium
| Tragosoma depsarium | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | T. depsarium
|
| Биномно име | |
| Tragosoma depsarium (Linnaeus, 1767)
| |
Tragosoma depsarium је ретка врста тврдокрилца (Coleoptera), из породице стрижибуба (Cerambycidae). Сврстана је у потпородицу Prioninae.[1]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Tragosoma depsarium насељава првенствено четинарске шуме. Ова врста има Холоарктичко распрострањење, распрострањена је у већем делу Европе и Сибира, среће се на Пиринејима и планини Олимп у Грчкој. У Централној Европи је пак једна од ређих врста стрижибуба, међутим, захваљујући употреби замки са полним феромонима, установљен је већи број популација у овом подручју. На подручју Србије је ова врста ретко бележена, у планинском региону Западне Србије.[1][2]
Опис
[уреди | уреди извор]Тело ове врсте је релативно уско, црвенкастосмеђе до тамносмеђе боје и прекривено густим и кратким длачицама. Грудни сегмент поседује по један јак трн са стране. Покрилца са унутрашње стране на врху поседују мали трн, а антене су средње дужине, краће него код већине врста стрижибуба.[1]
Биологија
[уреди | уреди извор]Развиће ларве траје барем 3 године, и дешава се у трулим, распадајућим и обореним стаблима четинарског дрвећа, углавном бора (Pinus spp.) и смрче (Picea abies). Ретко, ларва се може развијати и у пањевима посечених стабала или корењу. Улуткавање се дешава у стаблу којим су се ларве храниле, а одрасле јединке се најчешће срећу на деблима биљке хранитељке, и могу се пронаћи од краја јуна до августа. Одрасли примерци су активни током ноћи а преко дана се скривају.[1][2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
одрасла јединка -
одрасла јединка
Статус заштите
[уреди | уреди извор]Врста се налази на Европској црвеној листи сапроксилних тврдокрилаца.[3]
Синоними
[уреди | уреди извор]- Cerambyx depsarius Linnaeus, 1767
- Prionus depsarius (Linnaeus, 1767)
- Tragosoma depsarius (Linnaeus, 1767) (misspelling)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Павићевић, Драган; Илић, Настас; Ђурић, Милан (2015). Стрижибубе Србије. Београд: Завод за заштиту природе Србије; ХабиПрот. ISBN 978-86-80877-49-5.
- ^ а б „Cerambycidae - West Palaearctic reigion”.
- ^ Union, Publications Office of the European (2010-04-20). „European red list of saproxylic beetles.”. op.europa.eu (на језику: енглески). doi:10.2779/84561. Приступљено 2020-06-07.