Пређи на садржај

Sumpor trioksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Sumpor trioksid
Structure and dimensions of sulfur trioxide
Structure and dimensions of sulfur trioxide
Space-filling model of sulfur trioxide
Space-filling model of sulfur trioxide
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Sulfur trioxide
Sistemski IUPAC naziv
Sulfonilidenoksidan
Drugi nazivi
anhidrid sumporne kiseline
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.361
EC broj 231-197-3
Gmelin Referenca 1448
RTECS WT4830000
UN broj UN 1829
  • O=S(=O)=O
Svojstva
SO3
Molarna masa 80,066 g/mol
Gustina 1,92 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja 16.9 °C, 290.1 K, 62.4°F
Tačka ključanja 45 °C (113 °F; 318 K)
hidrolizuje se do sumporne kiseline
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 256.77 J K−1 mol−1}}
−397.77 kJ/mol
Opasnosti
oksidans (ox)
R-oznake R14, R35, R37
S-oznake (S1/2), S26, S30, S45
NFPA 704
Tačka paljenja Nezapaliv
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LC50 (LC50)
pacov, 4 h 375 mg/m3
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni
Selen trioksid
Telur trioksid
Srodne jedinjenja sumporni oksidi
Sumpor monoksid
Sumpor dioksid
Srodna jedinjenja
Sumporna kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO3.[3][4] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.

Sumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO3 se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.

Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600 °C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.

Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):

H2SO4 → SO3 + H2O

ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO4), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe2(SO4)3).

Struktura γ-SO3

Sumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8 °C, a ključa na 44,8 °C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO3)3, u tečnom stanju od molekula (SO3)3 i SO3, a u gasovitom stanju od molekula SO3. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25 °C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO3), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO3)n i (SO3)p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.

Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]