Stiven Ču

Stiven Ču (朱棣文, Zhū Dìwén)[1]
Steven Chu
Lični podaci
Datum rođenja	28 februar 1948(1948-02-28)
Mesto rođenja	Sent Luis, Misuri
Državljanstvo	SAD
Obrazovanje	Univerzitet Ročestera (B.A./B.S.) Univerzitet Kalifornije (Berkli) (Ph.D.)
Naučni rad
Polje	atomska fizika, biofizika, fizika polimera
Nagrade	Nobelova nagrada za fiziku (1997)
Званични веб-сајт
www.energy.gov/,%20profiles.stanford.edu/steve-chu

Stiven Ču (engl. Steven Chu,^[2] ,^{[3][4][5][6][7]} 28. februar 1948 -)^[8] je američki fizičar i nobelovac kineskog porekla koji je služio kao ministar energije u administraciji predsednika Baraka Obame. Ču je poznat po tome što je u laboratorijama Bell Labs vršio istraživanja hlađenja i zadržavanja atoma laserskim zracima, a za šta je godine 1997. dobio Nobelovu nagradu zajedno sa Klod Koen-Tanuđiom i Vilijamom Danijelom Filipsom.^[8] Kada je imenovan za ministra,^[9] predavao je fiziku i molekularnu biologiju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju te služio kao direktor Nacionalne laboratorije Lovrens Berkli,^[10][11][12] gde se proučavaju biološke sisteme na jednomolekularnom nivou. Pre toga je predavao fiziku na Univerzitetu Stanford.

Ču je dao ostavku na položaj ministra za energiju 22. aprila 2013.^{[13][14][15][16][17]} On se vratio na Stanford kao profesor fizike i profesor molekularne & ćelijske fiziologije.

Poznat je kao vatreni zagovornik alternativnih izvora energije, ali i nuklearne energije, te tvrdi da je oslobađanje sveta o zavisnosti od fosilnih goriva ključan preduslov borbe protiv klimatskih promena.^[18][19][20] Ču predlaže stvaranje globalne „glukozne ekonomije” - oblika niskokarbonske ekonomije u kojoj bi se glukoza iz tropskog bilja danas iskorištavala na isti način kao nafta.^[21] Ču je takođe poznat i kao tvorac predloga da se krovovi zgrada boje u belo kako bi se time reflektovala sunčeva svetlost u svemir, odnosno tako umanjio efekt globalnog zagrevanja.

Ču je bio vokalni zagovornik sprovođenja daljih istraživanja obnovljive i nuklearne energije, tvrdeći da je udaljavanje od fosilnih goriva esencijalno za sprečavanje daljih klimatskih promena i globalnog zagrevanja.^[18][19][20] On je isto tako govorio 2009 i 2011 na američkom Nacionalnom američkom takmičenju o značaju američkih studenata u naučnim poljima, naglašavajući njihovu buduću ulogu u planiranju životne sredine i globalnim inicijativama. Ču je rekao da tipična termoelektrana na fosilna goriva emituje 100 puta više radijacije nego nuklearna elektrana.^[22]

Ču upozorava da globalno zagrevanje može da uništi Kalifornijske farme u toku jednog veka.^[23] On se pridružio Kopenhagenskom klimatskom savetu, međunarodnoj kolaboraciji između biznisa i nauke uspostavljenog s ciljem stvaranja momenta za UN konferenciju o klimatskim promenama iz 2009 u Kopenhagenu, Danska.^[24]

Godine 2015, Ču je potpisao Majnausku deklaraciju 2015 o klimatskim promenama finalnog dana 65. Lindauskog sastanka Nobelovih laureata. Tu deklaraciju je ukupno potpisalo 76 Nobelovih laureata i ona je bila uručena tadašnjem predsedniku Francuske, Fransoi Olandu, kao deo uspešnog COP21 klimatskog samita u Parizu.^[25]

Stiven Ču на Викимедијиној остави.