Seng-čao
Seng-Čao (kineski: 僧肇, pinjin: Sēngzhào, Vejd-Džajls: Seng-Chao, japanski: 僧肇, Sōjō; 384–414[1]) je bio kineski filozof koji je povezao tekstove budističkе škole praznine i taoizma.[2]
Njegovi spisi predstavljaju jedini izvor na osnovu kog se danas može proučavati rani kineski budizam škole Srednjeg puta. Na njegovo su delo uticali i taoistički mislioci kao Lao Ce i Čuang Ce.[3]
Život
[уреди | уреди извор]Seng-Čao je poznat kao prvi učenik Kumarađive. Spominje se u Memoarima istaknutih redovnika. Pomagao je pri prevodu indijskih budističkih spisa na kineski, ali je pisao i vlastite.
Seng-čao je umro kad je imao samo trideset godina.
Učenje
[уреди | уреди извор]Seng-Čao je napisao nekoliko ogleda koji su sabrani u knjigu Čao Lum, ili Seng-čaovi ogledi. U jednom od njih, čiji je naslov „Nema stvarne nestvarnosti“, kaže se:
„Sve stvari sadrže u sebi ono što čini da nisu biće (yu), a takođe, ono što čini da nisu nebiće (wu). Zbog prvog, one jesu biće, a ipak nisu nebiće. Zbog drugog, one jesu nebiće, a ipak nisu biće ... Zasto je tako?Pretpostavite da je biće zaista biće, onda bi bilo biće za sva vremena i ne bi dugovalo svoje biće sticaju uzroka. Pretpostavite da je nebiće zaista nebiće, onda bi bilo nebiće za sva vremena i ne bi dugovalo svoje nebiće poništenju uzroka. Ako nebiće duguje svoje nebiće uzročnosti, onda nebiće nije stvarno nebiće... Jer ako su sve stvari nebiće, onda ništa neće nastati... Ako nešto nastane, ne može u potpunosti biti ništa...
Ako želimo da tvrdimo da su sve stvari biće, ipak to biće nema stvarno biće. Ako želimo da tvrdimo da su nebiće, one ipak imaju svoje oblike i odlike. Posedovanje oblika i odlika nije isto što i biće, a stvarno ne biti biće nije isto što i biće. Pošto je tako, jasno je načelo „nepostojanja stvarne nestvarnosti.“[4]
— Chao Lun, glava 2.
On je dokazivao da se stvari u svakom trenutku neprestano menjaju. Sve što u ma kom datom trenutku postoji, zapravo je nova stvar iz tog trenutka i nije istovetno sa stvari koja je postojala u prošlosti.[4] U ogledu pod naslovom „O nepromenljivosti stvari“, Seng-Čao veli:
„Predstava o promenljivosti kod većine ljudi sastoji se u tome što misle du se stvari iz prošlosti ne prenose u sadašnjost. Oni stoga kažu da postoji promenljivost, a da nema nepromenljivosti. I moja predstava o nepromenljivosti je da se stvari iz prošlosti ne prenose u sadašnjicu. Zato ja, naprotiv, velim da postoji nepromenljivost a da promenljivosti nema, jer se stvari iz prošlosti ne prenose u sadašnjicu. Da postoji nepromenljivost i da promenljivosti nema, jer stvari iz prošlosti ne iščezavaju sa prošlošću... Ako za prošlim stvarima tragamo u prošlosti, one u prošlosti nisu bile nebiće. Ako tragamo za tim prošlim stvarima u sadašnjosti, one u sadašnjosti nisu biće... To će reći, prošle stvari su u prošlosti i nisu stvari koje su iščilele iz sadašnjosti. Slično ovome, sadašnje stvari su u sadašnjosti u nisu nešto preneseno iz prošlosti... Posledica nije uzrok, ali zbog uzroka postoji posledica. Činjenica da posledica nije uzrok pokazuje da se uzrok ne prenosi u sadašnjost. A činjenica da pošto postoji uzrok postoji posledica, pokazuje da uzroci ne iščezavaju u prošlosti. Uzrok se ne prenosi niti je išćezao. Tako je teorija nepromenljivosti jasna.“[4]
— Chao Lun, glava 1.
U istom ogledu Seng-čao veli: Bio jednom čovek po imenu Fan-či, koji se, postavši monah u mladosti, vratio kući kad mu je kosa osedela. Ugledavši ga, susedi su uzviknuli od iznenadenja što vide čoveka iz prošlosti koji je još živ. Fan-či reče: 'Ja izgledam kao čovek iz prošlosti, ali nisam on'. U svakom trenutku postojao je jedan Fan-či, Fan-či ovog trenutka nije Fan-či koji je došao iz prošlosti, a Fan-či iz prošlosti nije bio sadašnji Fan-či koji se povukao u prošlost. Sudeći na temelju činjenice da se sve u svakom trenutku menja, kažemo da postoji promena a da trajnosti nema. A sudeći na temelju činjenice da sve u svakom trenutku ostaje u tom trenutku, kažemo da postoji trajnost a da promene nema.[4]
Literatura
[уреди | уреди извор]- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Chan, Wing-tsit (translated and compiled). A Source Book in Chinese Philosophy. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1963: 343.
- ^ Зен, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- ^ Chan, Wing-tsit (translated and compiled). A Source Book in Chinese Philosophy. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1963: 344.
- ^ а б в г Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. (1977). стр. 271-285.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
