Scaphirhynchus albus
Scaphirhynchus albus | |
---|---|
Scaphirhynchus albus | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Actinopterygii |
Ред: | Acipenseriformes |
Породица: | Acipenseridae |
Род: | Scaphirhynchus |
Врста: | S. albus
|
Биномно име | |
Scaphirhynchus albus (С. А. Форбс и Р. Е. Ричардсон, 1905)
| |
Распрострањеност врсте Scaphirhynchus albus | |
Синоними | |
Parascaphirhynchus albus С. А. Форбс и Р. Е. Ричардсон, 1905 |
Scaphirhynchus albus је угрожена врста рибе ендемична за реку Мисури и доње басене Мисисипија у Сједињеним Америчким Државама.[2][3] Добила је име због своје бледе обојености, а уско је повезана са врстом Scaphirhynchus platorynchus, од које је много већа, дужине од 30 до 60 цм, а тежине до 39 килограма. Овој врсти треба 15 година да сазри и ретко рађа, али може да живи и до једног века.
Члан је породице јесетра, Acipenseridae која датира из периода креде пре 70 милина година. Ова врста се од тада врло мало променила.[4] Године 1990. Америчка служба за рибу и дивље животиње сврстала је ову рибу на листу угрожених врста, јер је током двехиљадитих година примећено јако мало младих јединки, а виђење старијих се такође смањило, врста се данас врло ретко виђа у дивиљни. То је уједно прва рибља врста на подручју реке Мисури која је сврстана у угрожене, а сматра се да је највећи проблем губитак станишта. Већина околних река Мисурија је оштећена или претворена у канале, смањујући шљунковите наслаге, што је подлога на којој ова врста полаже јаја. Све до средине 20. века, ова врста је била уобичајена, а риболовци су је редовно ловили. Scaphirhynchus albus сматра се доста укусном рибом, а њена јаја су коришћена као кавијар, мада доста ређе од јаја других јесетри.
Напори у очувању ове врсте имали су скроман успех. Данас се ова врста узгаја у десетак мрестилишта, а потомство се сваке године пушта у дивљину.[5] Да би боље разумели њено понашање, истраживачи су уградили предајнике помоћу којег прате кретање ове врсте и како би боље разумели њено мрешћење. Федералне и државне агенције раде заједно на побољшању станишта за ову врсту, обнављајући мрестилишта, јер је обнова ових подручја потреба како би Scaphirhynchus albus опстала у дивљини.[6]
Таксономија и етимологија
[уреди | уреди извор]Природњаци С. А. Форбс и Р. Е. Ричардсон сврстали су ову врсту 1905. године ову рибу у породицу Acipenseridae која обухвата све јестре широм света.[7][8] Њени најближи рођаци су врсте Scaphirhynchus platorynchus и Scaphirhynchus suttkus које су близу изумирања.[9] Ове три врсте припадају потпородици Scaphirhynchinae која има само један род, Pseudoscaphirhynchus, а њега представљају три врсте које се налазе у западној и централној Азији. У поређењу са другим врстама јесетра, ове риба је доста блеђа.[10] Научно име за ову врсту Scaphirhynchus потиче од грчке речи која значи лопата и albus што на латинском језику значи бела.[11]
Биологија
[уреди | уреди извор]Да би се заштитила од изумирања, спроведена су истраживања на ДНК ове врсте и на другим сродним врстама, како би се процениле разлике унутар различитих популације јестетра.[12] Рана ДНК истраживања показала су да су Scaphirhynchus albus и Shovelnose sturgeon једна врста. Међутим, студија из 2000. године које је упоређивала секвенце ДНК код три члана рода Scaphirhynchus, (Scaphirhynchus albus, Shovelnose sturgeon и Scaphirhynchus suttkusi) три различите врсте.[13] Између 2001. и 2006. године неколико студија исплитало је врсте јесетра које настањују северне делове Велике равнице, реке Мисури и упоредиле их са јужном популацијом јестра у реци Атафалај у Луизијани.[14][15] Ове ДНК студије закључиле су да су северне популације јесетри репродуктивно изоловане и да се генетски разликују од оних у језеру Атафалај. Међутим, утврђено је да је генетска варијабилност Scaphirhynchus albus зматно мања од врсте Scaphirhynchus platorynchus.[14] Други разлог за ДНК анализу био је утврђивање брзине хибридизације између Scaphirhynchus albus и Scaphirhynchus platorynchus. Популације у југу имале су већу хибридизацију него оне у сливовима река Мисури, док је у најсевернијим популацијама било мало извештаја.[13] Хибридизација је највише присутна код врсте Scaphirhynchus platorynchus у реци Атафалај у Луизијани, а секвенцирање ДНК у тим хибридима показало је генетску разлику Scaphirhynchus albus. Због способности врста да хибридизирају, неки биолози су изразили забринитост да је кршење према Закону о угроженим врстама, једна врста заштићена, а друга није, док су оне међусобно повезане.[16][17][18] Није познато да ли ове две врсте могу да се међусобно размножавају.[12]
Scaphirhynchus albus једна је од највећих слатководних риба у Северној Америци.[2][3] Обучно су дужине од 76 до 152 цм, а тешке 39 килограма.[19] Врста је остала непромењена готово 70 милиона година, још из периода креде. Ова врста има карактеристичан изглед који су назвали „примитивни”, „налик диносаурусу” па чак и „ружан”.[20] Иако је визуелно слична са Scaphirhynchus platorynchus, она је много мања и тежи обично до 5 килограма. Ова врста је много блеђа са сиво-белим леђима, за разлику од других јесетра. Како стари, припадник ове врсте постаје бељи. Scaphirhynchus albus има хетероцеркалне репове, с тим што је горње репно пераје дуже од доњег. Као и код других јесетра, ова врста има хрскавичасти скелет са пет плоча које се протежу дуж њихових бочних страна, са доње стране и леђа, као и преко већег дела главе.[6] Ове плоче су прекривене кожом и служе као заштитини оклоп. Коштана хрскавица се такође протеже уз задњу страну тела, од леђног пераја до репа. Њушка и глава ове врсте дужи су неко год патуљасте јесетре. Код обе врсте уста се налазе од врха њушке.[19]
Животни век врсте Scaphirhynchus albus је преко 50, можда и до 100 година[21] . Имају лаке кости што отежава утврђивање старости и тачно одређивање колико живе. Врста дуго живи али касно достиже репродуктивну зрелост. Мужјаци постају сексуално зрели у узрасту од 5 до 7 година, док се верује да женке постају способне са најмање 15 година. Једно истраживање девет женки показало је да су започеле развој јајашца са 9 и 12 године, али да нису биле сексуално активне пре 15 године. Размножавање се не одвија сваке године, већ сваке треће године, а неке студије показују да између размножавања прође чак и 10 година.[22][23] Мрест се обично врши од маја до јула.[24][25] Пре изградње бране на Мисурију, ова врста је мигрирала стотитинама километара узводно како би се мресила у менитим подлогома, где је полагала стотине хиљада јаја.[26][24] Процењује се да је једна женка ове врсти у Мисурију носила до 170.000 јајашца. Након оплодње, јаја се изгледну за 5 до 8 дана, након чега се рибе након неколико недеља повлаче низводно.[27] Стопа преживљавања до зрелости за ову врсту је изизетно ниска, а од стотина хиљада јаја само неколико њих доживи одрасло доба.[17][6] Већ неколико деценија није примећено размножавање ове врсте у природи, јер је уловљен већи број риба који су сексуално зрели. Крајем деведесетих година 20. века откривени су млади примерци ове врсте који живе у обалном подручју доњег тога реке Мисури. То је уједно био први документовани пример ове врсте у природи после 50 година.[28]
Екологија и очување
[уреди | уреди извор]Кроз историју, врста Scaphirhynchus albus настањивала је целу реку Мисури и Мисисипи. Врста је била ретка у горњен току Мисисипија, вероватно због неодговарајућег станишта. Врста тренутно није заштићена на свим пределима које настањује. Од 2008. године ова врста се још увек може наћи у читавом изворном распону, али је њихов број знатно смањен средином 20. века. Данас, ова врста настањује делове река Мисисипи и Мисури, од Монтане до Луизијане, као и језеро Ачафалаја у Луизијани.[29] Ипак, од када се врше попис Scaphirhynchus albus никада нису биле честе, још 1905. године било их је мало у доњем току Мисурија, а а још ређе у Мисисипију.
Између 1985. и 2000. године ова врста се значајно смањила у свим деловима које настањује.[1][30] Научници су проучавали шест станишта за опоравак врсте Scaphirhynchus albus, која су успостављена од стране Службе за рибе и дивље животиње Сједињених Држава, 1990. године када је врста проглашена угроженом. У најсеверинјој регији студије познатој као РПМА 1, која се налази између реке Мариас у Монтани и западног тока Форт Пека, остало је само 45 припадника ове врсте.[25] Од тada, није примећено присуство младих примерака, а популација је у опадању. У РПМА 2 који се налази измеу бране Форт Пек и језера Сакаквеа, остало је само 136 примерака врсте Scaphirhynchus albus.[25] Студија је установила да је могуће да су сви пописани примерци узгојени у мрестилишту. Међутим, ти примерци су се очигледно прилагодили условима.[31] Четврто подручје за опоравак ове врсте протеже се од бране Гавинс Поунт до ушћа реке Мисисипи и Мисури.[25] На овом региону пописано је 100 јединки врсте Scaphirhynchus albus, а постоје докази да се међу њима дешава репродукција. У РМПА 5 између ушћа Мисурија у Мисисипи и Мексички залив, документовано је неколико стотина јединки.[32] Слив репе атхафалија означен је шестим регионом за опоравак ове врсте, а у њему има око 500 јединки ове врсте.[15][33]
Scaphirhynchus albus преферирају умерен до брзе речне токове, а већина примерака пронађена је у потоима и рекама где је водена струја јака. Такође, преферирају мутне воде и дубоне између 1 и 7,62 м. Врста се чешће налази тамо где има пешћаних супстра, али живи и на претећно каменитим воденим деловима.[25]У студији која је одрађена у Мотанти и Севенрој Дактори спроведеној на Scaphirhynchus albus и Scaphirhynchus platorynchus на обе врсте биле су закачени предајници како би се истражила њихова кретања и навике. Окривено је да су Scaphirhynchus albus преферирале шире речне канале и воде око острва, а најчешће су биле на дубинама између 0,6 и 14, 33 м.[34] Студија је такође показала да ова врста дневно пређе око 9,2 км. Верује се да је ова врста више волела топле воде и муљевтна дна пре изградње бране на реци Мисури.[35] Scaphirhynchus albus се углавном храни малим рибама и инсектима из реда трицхоптера[25][36][26][37]
Иако Scaphirhynchus albus никада није била уобичајена врста у неком подручју, њена популација је нај��ише опоала током 20. века, а 6. септембра 1990. године наведена је као угрожена. Влада Сједињених Држава и већина држава чије воде настањује ова риба започели су напоре како би спасили и обновили ову врсту од изумирања. Размножавање ове врсте у природног стнаиштву је доста ретко, па је стога потребан људска интервенција како би врста опстала.[38] Раније се ова риба сматрала трофејним уловом и често се ишло у риболов на њу, све док није стављена на листу угрожених врста.[39] Месо ове рибе изузетно је укусно, а јаја су се користила као кавијар.[40][41]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Krentz, S. (Missouri River Fish & Wildlife Management Assistance) (2004). „Scaphirhynchus albus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2004: e.T19940A9111329. doi:10.2305/IUCN.UK.2004.RLTS.T19940A9111329.en .
- ^ а б „Pallid Sturgeon - Scaphirhynchus albus”. Montana Fish, Wildlife and Parks. Архивирано из оригинала 7. 11. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б „The Pallid Sturgeon (Scaphirhynchus albus)”. Platte River Endangered Species Partnership. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „The Pallid Sturgeon, a Missouri River "Dinosaur"”. Feature Series, Vol I, No. 4. U.S. Fish and Wildlife Service. Архивирано из оригинала 19. 11. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „Operation and Maintenance of the Upper Mississippi River 9-Foot Channel”. Endangered Species Program. U.S. Fish and Wildlife Service. 18. 11. 2008. Архивирано из оригинала 26. 05. 2011. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б в „Threatened and Endangered Species: Pallid Sturgeon Scaphirhynchus Fact Sheet”. U.S. Department of Agriculture. 16. 11. 2005. Архивирано из оригинала 26. 11. 2005. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Parauka, F. M. (2004). „'Scaphirhynchus suttkusi'”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2004. Приступљено 8. 12. 2008.
- ^ „The Desperate Dozen: Fishes on the Brink” (PDF). Southeastern Fishes Council. новембар 2008. Приступљено 9. 12. 2008.
- ^ „Pallid”. Merriam-Webster. 2008. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „Pallid Sturgeon”. Animal Field Guide. Montana Fish, Wildlife and Parks. Архивирано из оригинала 8. 11. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Riis, Jim (1993). „Pallid Sturgeon (Scaphirhynchus albus)”. South Dakota Department of Game, Fish and Parks. Архивирано из оригинала 6. 2. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б Tranah, G. J.; D. E. Campton; B. May (2004). „Genetic Evidence for Hybridization of Pallid and Shovelnose Sturgeon”. Journal of Heredity. 95 (6): 474—480. PMID 15475392. doi:10.1093/jhered/esh077 . Приступљено 14. 12. 2008.
- ^ а б Campton, Donald E.; Anna L. Bass; Frank A. Chapman; Brian W. Bowen (март 2000). „Genetic distinction of pallid, shovelnose, and Alabama sturgeon: emerging species and the US Endangered Species Act”. Conservation Genetics. 1 (1): 17—32. doi:10.1023/A:1010121417487.
- ^ а б Tranah, G. J.; H. L. Kincaid; C. C. Krueger; D. E. Campton; B. May (3. 3. 2001). „Reproductive isolation in sympatric populations of pallid and shovelnose sturgeon” (PDF). North American Journal of Fisheries Management. 21 (2): 367—373. ISSN 1548-8675. doi:10.1577/1548-8675(2001)021<0367:RIISPO>2.0.CO;2. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б „Pallid Sturgeon (Scaphirhynchus albus) 5-Year Review Summary and Evaluation”. U.S. Fish and Wildlife Service. 2007. Приступљено 2. 3. 2011.
- ^ „Upper Missouri Pallid Sturgeon” (PDF). National Wildlife Federation. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 1. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б Burton, Ken (4. 3. 2000). „New Hope for the Pallid Sturgeon” (PDF). Endangered Species Bulletin. U.S. Fish and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2009. г. Приступљено 11. 11. 2008.
- ^ „Abnormal Cells found in Pallid Sturgeon at Gavins Point National Fish Hatchery Prohibit Stocking these Fish in the Wild”. U.S. Fish and Wildlife Service. 26. 9. 2007. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б „Endangered Sturgeon Struggle for Survival”. The Sturgeon of Missouri Missouri's Aquatic Dinosaurs. Conservation Commission of Missouri. 2008. Архивирано из оригинала 3. 12. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Johnsgard, Paul A. (1. 4. 2005). The Nature of Nebraska. Lincoln, Nebraska: Bison Books. стр. 169—170. ISBN 978-0-8032-7621-5.
- ^ Holm, Rob (5. 5. 2002). „Prehistoric Presence The Pallid Sturgeon” (PDF). North Dakota Outdoors. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Keenlyne, K. D.; L. G. Jenkins (мај 1993). „Age at Sexual Maturity of the Pallid Sturgeon”. Transactions of the American Fisheries Society. 122 (3): 393—396. doi:10.1577/1548-8659(1993)122<0393:AASMOT>2.3.CO;2.
- ^ „Pallid Sturgeon: The Road to Recovery”. U.S. Fish and Wildlife Service. 15. 7. 2008. Архивирано из оригинала 14. 05. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б Kallemeyn, Larry (1983). „Status of the Pallid Sturgeon Scaphirhynchus albus”. Fisheries. 8: 3—9. ISSN 1548-8446. doi:10.1577/1548-8446(1983)008<0003:SOTPS>2.0.CO;2.
- ^ а б в г д ђ „Status and Life History of the Pallid Sturgeon” (PDF). U.S. Environmental Protection Agency. 31. 8. 2007. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ а б McKean, Andrew (5. 5. 2006). „A Whisker Away from Winking Out”. Montana Outdoors. Архивирано из оригинала 08. 11. 2008. г. Приступљено 11. 2. 2008.
- ^ Keenlyne, K. D.; E. M. Grossman; L. G. Jenkins (3. 1. 1992). „Fecundity of the Pallid Sturgeon”. Transactions of the American Fisheries Society. 121 (1): 139—140. doi:10.1577/1548-8659(1992)121<0139:FOTPS>2.3.CO;2.
- ^ „Sturgeon Research Update: Confirmed Pallid Sturgeon Spawning in the Missouri River in 2007” (PDF). U.S. Geological Survey. 7. 7. 2007. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „Pallid Sturgeon (Scaphirhynchus albus)” (PDF). Louisiana Department of Wildlife and Fisheries. Приступљено 25. 9. 2011.
- ^ Grady, Joanne; Jim Milligan (2. 2. 2001). „Pallid and Shovelnose Sturgeon in the Lower Missouri and Middle Mississippi Rivers” (PDF). U.S. Fish and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „Pallid Sturgeon — Scaphirhynchus albus”. State of Montana. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Committee on Endangered and Threatened Species in the Platte River Basin (2004). Endangered and Threatened Species of the Platte River. Washington, D. C.: The National Academies Press. стр. 225—239. ISBN 978-0-309-09230-2. doi:10.17226/10978.
- ^ „How many species are listed in each state (based on published population data)?”. Threatened & Endangered Species System. U.S. Fish and Wildlife Service. 2008. Архивирано из оригинала 7. 12. 2006. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Wanner, Greg; D. A. Shuman; D. W. Willis (март 2007). „Food Habits of Juvenile Pallid Sturgeon and Adult Shovel nose Sturgeon in the Missouri River Downstream of Fort Randall Dam, South Dakota” (PDF). Journal of Freshwater Ecology. 22 (1): 81—92. doi:10.1080/02705060.2007.9664148. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2009. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „Pallid Sturgeon”. The Iowa Department of Natural Resources. Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Bramblett, Robert; Robert White (2001). „Habitat Use and Movements of Pallid and Shovelnose Sturgeon in the Yellowstone and Missouri Rivers in Montana and North Dakota”. Transactions of the American Fisheries Society. 130 (6): 1006—1025. ISSN 1548-8659. doi:10.1577/1548-8659(2001)130<1006:HUAMOP>2.0.CO;2.
- ^ Wilson, Ryan (април 2004). „Pallid Sturgeon Recovery Update” (PDF). U.S. Fish and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 01. 2009. г. Приступљено 6. 12. 2008.
- ^ Ikenson, Ben (31. 5. 2006). „Biologists struggle to keep the pallid sturgeon from going extinct”. Reviving the Missouri River's dinosaur. ESPN. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Power, Greg (2006). „The Missouri River System's "Other" Fish”. U. S. Geological Survey. Архивирано из оригинала 17. 9. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ „Pallid Sturgeon, Scaphirhynchus albus”. Mississippi Interstate Cooperative Resource Association. Архивирано из оригинала 7. 10. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2008.
- ^ Wildhaber, Mark L.; Aaron J. DeLonay; Diana M. Papoulias; David L. Galat; Robert B. Jacobson; Darin G. Simpkins; Patrick J. Braaten; Carl E. Korschgen; Michael J. Mac (2007). „A Conceptual Life-History Model for Pallid and Shovelnose Sturgeon” (PDF). U.S. Geological Survey. Приступљено 29. 9. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Fenner, Robert M. The Conscientious Marine Aquarist. Neptune City, New Jersey, USA: T.F.H. Publications, 2001.
- Helfman, G., B. Collette and D. Facey: The diversity of fishes. Blackwell Science, Malden, Massachusetts, USA, 1997.
- Hoese, D.F. 1986. A M.M. Smith and P.C. Heemstra (eds.) Smiths' sea fishes. Springer-Verlag, Berlin, Germany
- Maugé, L.A. 1986. A J. Daget, J.-P. Gosse and D.F.E. Thys van den Audenaerde (eds.) Check-list of the freshwater fishes of Africa (CLOFFA). ISNB, Brussels; MRAC, Tervuren,
- Clover, Charles. 2004. The End of the Line: How overfishing is changing the world and what we eat. Ebury Press, London. ISBN 978-0-09-189780-2
- Bye bye bluefin: Managed to death The Economist.
- Bonabeau, E; Dagorn, L (1995). „Possible universality in the size distribution of fish schools” (PDF). Physical Review. 51 (6): R5220—R5223. Bibcode:1995PhRvE..51.5220B. PMID 9963400. doi:10.1103/physreve.51.r5220.
- Boinski S and Garber PA (2000) On the Move: How and why Animals Travel in Groups University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06339-3
- Breder, CM (1954). „Equations Descriptive of Fish Schools and Other Animal Aggregations”. Ecology. 35 (3): 361—370. JSTOR 1930099. doi:10.2307/1930099.
- Childress S (1981) Mechanics of Swimming and Flying Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-28071-6
- Camazine S, Deneubourg JL, Franks NR, Sneyd J, Theraulaz G and Bonabeau E (2003) Self-Organization in Biological Systems. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11624-2 – especially Chapter 11
- Evans, SR; Finniea, M; Manica, A (2007). „Shoaling preferences in decapod crustacea”. Animal Behaviour. 74 (6): 1691—1696. doi:10.1016/j.anbehav.2007.03.017.
- Hager, MC; Helfman, GS (1991). „Safety in numbers: shoal size choice by minnows under predatory threat”. Behavioral Ecology and Sociobiology. 29 (4): 271—276. doi:10.1007/BF00163984.
- Hemelrijk, CK; Hildenbrandt, H; Reinders, J; Stamhuis, EJ (2010). „Emergence of Oblong School Shape: Models and Empirical Data of Fish” (PDF). Ethology. 116 (11): 1—14. doi:10.1111/j.1439-0310.2010.01818.x.
- Hoare, DJ; Krause, J (2003). „Social organisation, shoal structure and information transfer”. Fish and Fisheries. 4 (3): 269—279. doi:10.1046/j.1467-2979.2003.00130.x.
- Inada Y (2001) "Steering mechanism of fish schools" Complexity International, Vol 8, Paper ID Download
- Inagaki, T; Sakamoto, W; Aoki, I (1976). „Studies on the Schooling Behavior of Fish—III Mutual Relationship between Speed and Form in Schooling Behavior” (PDF). Bulletin of the Japanese Society of Scientific Fisheries. 42 (6): 629—635. doi:10.2331/suisan.42.629. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г.
- Kato N and Ayers J (2004) Bio-mechanisms of Swimming and Flying Springer. ISBN 978-4-431-22211-8
- Kennedy J, Eberhart, RC and Shi Y (2001) Swarm Intelligence Morgan Kaufmann. ISBN 978-1-55860-595-4
- Krause, J (2005) Living in Groups Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850818-2
- Krause, J (2005). „Positioning behaviour in fish shoals: a cost–benefit analysis”. Journal of Fish Biology. 43: 309—314. doi:10.1111/j.1095-8649.1993.tb01194.x. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г.
- Lurton X (2003) Underwater Acoustics Springer. ISBN 978-3-540-42967-8
- Pryor K and Norris KS (1998) Dolphin Societies: Discoveries and Puzzles University of California Press. ISBN 978-0-520-21656-3
- Ross DA (2000) The Fisherman's Ocean Stackpole Books. ISBN 978-0-8117-2771-6
- Scalabrin, C; Massé, J (1993). „Acoustic detection of the spatial and temporal distribution of fish shoals in the Bay of Biscay”. Aquatic Living Resources. 6 (3): 269—283. doi:10.1051/alr:1993027. Архивирано из оригинала 23. 2. 2013. г.
Flanders; and ORSTOM, Paris, France, Vol. 2.
- Moyle, P. and J. Cech.: Fishes: An Introduction to Ichthyology, 4th ed., Upper Saddle River, New Jersey, USA: Prentice-Hall. 2000.
- Nelson, J.: Fishes of the World, 3rd ed.. New York, USA: John Wiley and Sons., 1994
- Wheeler, A.: The World Encyclopedia of Fishes, 2nd ed., London: Macdonald., 1985
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Pallid Sturgeon Recovery Plan (10mb file) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2009)
- Revised Recovery Plan for the Pallid Sturgeon Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2017)
- Pallid Sturgeon project in the Middle Mississippi River
- Running out of time NYTimes, 2015