Пређи на садржај

Рио де Жанеиро

Уреди везе
Координате: 22° 54′ 30″ Ј; 43° 11′ 47″ З / 22.908333° Ј; 43.196389° З / -22.908333; -43.196389
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Rio de Janeiro)
Рио (град) преусмерава овде. За остала значења погледајте страницу Рио.
Рио де Жанеиро
порт. Rio de Janeiro
Рио де Жанерио
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Бразил
Савезна државаРио де Жанеиро
Основан1565.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.6.320.446 [1]
 — густина5.347,25 ст./km2
Агломерација14 387 000
Географске карактеристике
Координате22° 54′ 30″ Ј; 43° 11′ 47″ З / 22.908333° Ј; 43.196389° З / -22.908333; -43.196389
Апс. висина0-380 m
Површина1.182 km2
Рио де Жанеиро на карти Бразила
Рио де Жанеиро
Рио де Жанеиро
Рио де Жанеиро на карти Бразила
Остали подаци
ГрадоначелникЕдуардо Паес
Поштански број20000-000
Веб-сајт
rio.rj.gov.br

Рио де Жанеиро (порт. Rio de Janeiro - „Јануарска река“), или једноставно Рио, је име града у истоименој држави у југоисточном Бразилу. Рио де Жанеиро је бивши главни град Бразила (од 1763. до 1960) и Португалског царства (од 1808. до 1821).

Спектакуларно природно окружење, карневал, самба и плаже као што су Копакабана, Ипанема и Леблон су оно по чему се препознаје Рио. Најпознатија атракција и заштитни знак града је статуа Исуса, позната као статуа Христа Спаса (Cristo Redentor) на брду Корковаду. Ту су и брдо Шећерна Глава са жичаром која иде до његовог врха, затим Самбодром - место где се одржава главна карневалска парада,[2] као и стадион Маракана, један од највећих у свету. Рио такође посједује и двије највеће шуме у урбаном подручју, Педра Бранка (Floresta de Pedra Branca) и Тижука (Floresta da Tijuca).

Процена броја становника у граду за 2005. годину је 6.094.183,[3] а у ширем кругу града је процијењено да живи између 11 и 12 милиона становника. Ипак, Рио није највећи град у Бразилу, али је одмах иза Сао Паула.[4] Људе из Рио де Жанеира зову Кариоке, а неслужбена химна града је „Чудесан град“ (Cidade Maravilhosa).

Историја

[уреди | уреди извор]
Рио де Жанеиро из 1919. године.

Залив Гуанабара, мјесто будућег града, први пут су видјели португалски истраживачи у експедицији коју је водио Гаспар ди Лемос (Gaspar de Lemos), 20. јануара, 1502. године,[5] одакле и потиче назив Рио ди Жанеиро (Јануарска ријека). Легенда каже да су морепловци овај залив назвали ријеком јер су и мислили да је у питању ријека, међутим, то се тешко може десити искусним морепловцима. Истина је да се у то вријеме ријеч ријека користила за све веће водене површине које улазе у копно.

Фердинанд Магелан је 1519, у заливу допуњавао залихе, а француски кријумчари су га користили за шверц дрвета бразил. Када је француски витез Де Вилгањон (Nicolas Durand de Villegaignon) дошао у залив са 600 војника и колониста, основао је прву европску насеобину у овом дијелу Бразила, под називом Француски Антарктик (France Antarctique). Колонисти су углавном били Французи и Швајцарци.

Званично, град је основао 1. марта 1565. године португалски витез, братић тадашњег генералног гувернера Бразила, Estácio de Sá. Првобитни назив града је био São Sebastião do Rio de Janeiro (Свети Себастијан Јануарске Ријеке), у част португалском краљу Себастијану I. Основни разлог оснивања града је било протјеривање Француза из Бразила. У годинама које слиједе Рио ће бити мета гусара, нарочито оних чије су земље били противници Португалије у овом дијелу свијета, Холандије и Француске.

Рио је основан на врху брда Шећерна Глава. Касније је читав један град израстао на врху овог брда, опонашајући дотадашње средњовјековне европске градове и њихову стратегију одбране. Како је Шећерна Глава била центар града, постала је и центар ширења града, на југ и запад.

На крају 16. вијека португалска круна је више пажње посветила бразилским мјестима на Атлантику. Мјеста су постала веома битне стратешке тачке у бродском саобраћају јужног Атлантика, између португалских колонија у Африци и Америци, као и у саобраћају ка Европи. Португал гради тврђаву у Рију и склапа савезе са домороцима како би бранили град од гусара. Ускоро је почео и индустријски развој: у питању је била производња и прерада шећерне трске, међутим, како је сјеверни Бразил производио квалитетнији шећер, ова грана индустрије је полако почела да умире.

Рио де Жанеиро, поглед из хеликоптера

До почетка осамнаестог вијека град је нападан углавном од стране француских гусара. Послије 1720, када су португалски истраживачи у планинама данашњег Минас Жераиса пронашли злато и дијаманте, Рио је постао много погоднија лука за извоз од дотадашње највеће бразилске луке Салвадора у Баији. 1763. године, Рио и званично постаје административни центар од Португалије Америке.[6]

Када је 1808. године португалска краљевска породица, бежећи пред Наполеоном, стигла у Рио де Жанеиро, Рио је постао главни град читавог португалског царства, чиме је постао једина европска пријестоница изван Европе. Многи становници Рија су овом приликом истјерани из својих кућа како би племићи из Португалије имали довољно комотан смјештај.[7]

Када је Педро I од Бразила прогласио независност Бразила, 1822. године, одлучио је задржати Рио као пријестоницу његовог новог царства, али је већ тада град почео губити на значају како економском тако и политичком. Нови град се уздизао чак и изнад Рија, био је то Сао Пауло.

Хотел Копакабана Палас на Копакабана плажи. Један од најпознатијих и најлуксузнијих хотела у Рију. Саграђен је двадесетих година 20. вијека.

Почетком 20. вијека, град је био углавном ограничен на подручје данашњег историјског центра (описано доле) на самим устима залива Гуанабара. Тада се тежиште градског живота полако почиње помјерати интензивније ка југу и западу у данашњу Јужну Зону (Zona Sul), а прекретница је било бушење тунела који повезује четврти Ботафого и Копакабану. Природне љепоте плаже у комбинацији са луксузом и стилом Копакабана Палас хотела, помогао је Рију да стекне репутацију града забаве на плажи, примамљивог за туристе (иако је ова репутација мало пољуљана у задње вријеме, стварањем фавела и насиљем везаним за трговину дрогама).

Рио је остао Бразилска пријестоница и послије 1889. године, када је војска збацила монархију и успоставила републику. Ипак, планови о пресељавању пријестонице у централне дијелове земље, како би била једнако удаљена од свих бразилских крајева, су постојали и у то вријеме. Напокон је 1955. године, тадашњи предсједник Жуселино Кубичек (Juscelino Kubitschek), одмах по свом избору на ово мјесто обећао изградњу нове Бразилске пријестонице. Иако су многи држали да је у питању политичка реторика, Кубичек је успио створити нови град Бразилију до 1960. године. Исте године, 21. априла, пријестоница је и званично пребачена из Рио де Жанеира у Бразилију.

Сљедећих 15 година, до 1975. године Рио је био град-држава (као што су Хамбург и Бремен у Њемачкој) под називом Гуанабара, по заливу који га окружује. 1975. године, предсједничким декретом познатим као A Fusão (фузија - спајање), град је изгубио федерални статус и утопио се у државу Рио де Жанеиро. И данас Кариоке, траже да им се врати општинска аутономија.

Делови града

[уреди | уреди извор]
Рио де Жанеиро ноћу.
Некадашња опера, а данас Градско Позориште, изграђено у класичном европском стилу, почетком 20. вијека у центру Рија.

Град је подељен на:

  • Историјски центар (Centro);
  • Јужна зона - туристичка зона, са познатим плажама;
  • Сјеверна зона - индустријска зона;
  • Западна зона са новим дистриктом Barra da Tijuca.

Центар

[уреди | уреди извор]

Centro представља историјски центар града. Овдје се налази колонијална зграда 'Paço Imperial', која је служила као резиденција португалски гувернерима колонијалног Бразила. Ту су такође многе историјске цркве, укључујући и катедралу Канделарија. Градско Позориште и неколико музеја се такође налазе у центру. Центар је и даље пословно срце града. Једна од познатих атракција града је и трамвај Бондињо, који кружи по центру преко акведукта Arcos da Lapa (саграђеног 1750, претвореног у мост 1896) и оближње четврти Санта Тереза, назад у центар.

Јужна зона

[уреди | уреди извор]
Поглед на Ипанему са Корковадуа.

Јужна зона Рио де Жанеира се састоји од неколико четврти, међу којима су Сао Конрадо, Леблон, Ипанема, Арпоадор, Копакабана и Леме, који чине најпознатију обалну линију у Рију. Остале четврти у Јужној зони су Ботафого, Фламенго, Урка, Лагоа, Гавеа, Жардим Ботанику и Ларанжејрас.

Копакабана је осим плаже позната и по најспектакуларнијем дочеку нове године, гдје више од два милиона људи слави нову годину на пијеску и гледа новогодишњи ватромет. Од 2001 ватромет се испаљује из чамаца ради сигурности учесника и цијеле четврти.

Плажа Ипанема, у јужној зони.

Сјеверно од Лемеа, на улазу у залив Гуанабара, налази се четврт Урка и брдо Шећерна Глава ('Pão de Açúcar'), позната грба на крајолику Рија, друга по висини у граду, одмах иза Педра да Гавеа. До њеног врха се може доћи жичаром са плаже Праја Вермеља, са заустављањем на брду Урка. Поглед који се нуди са овог врха се још једино може видјети на врху брда Корковаду. На оближњем врху, Педра Бонита, се упражњава змајарство (хенг-глајдинг). Змајеви, лет завршавају на плажи Праја до Пепино у четврти Сао Конрадо.

Шума Тижука (Floresta da Tijuca), која се налази у јужној зони Рија, је друга по величини, шума у урбаној средини. Највећа шума у урбаној средини се такође налази у Рију, и у питању је шума Педра Бранка (Floresta da Pedra Branca). Филм За све је крив Рио из 1984. године је снимљен у близини шуме Тижука, а куће за изнајмљивање, које су и ликови у филму изнајмили, са руба шуме пружају невјероватан поглед на познате плаже.

Сјеверна зона

[уреди | уреди извор]

У сјеверној зони Рија се налази стадион Маракана, некада највећи фудбалски стадион, а данас послије преуређења може да прими око 80.000 гледалаца (највећи стадион је Стадион Првог маја у Пјонгјангу, Сјеверна Кореја). Капацитет стадиона је смањен због сигурносних правила. Послије реновирања Маракана ће моћи да прими 120.000 гледалаца. Отварање и затварање Панамеричких игара 2007. је одржано на овом стадиону.

Осим Маракане, у сјеверној зони Рија се налазе и друге туристичке и историјске атракције, као што је Мангуињос - биомедицински институт у облику маварског дворца, објекат Quinta da Boa Vista и стара империјална палата Пасо у којој се сада налази Бразилски Национални Музеј.

У сјеверној зони се налази и међународни аеродром Antônio Carlos Jobim (који је добио име по познатом бразилском музичару), као и главни студентски кампус Федералног Универзитета Рио де Жанеиро, на острву Фундао. Осим острва Фундао, и острво Говернадор се налази у сјеверној зони.

Западна зона

[уреди | уреди извор]

Западна зона је најудаљенији од центра града. Укључује четврти Бара да Тижука, Jacarepaguá, Recreio dos Bandeirantes, Vargem Grande, Campo Grande, Santa Cruz и Bangu. Четврти у овој зони најбоље откривају међусобне социјалне разлике класа грађана у Бразилу. У овој се регији налазе и индустријске зоне, али и неколико мањих области су и даље окренуте пољопривреди.

Западно од старих четврти ове зоне је Бара да Тижука, која је тренутно дио који се највише гради, због чињенице да су трошкови земље и градње најнижи у читавом Рију, а није занемарљива ни чињеница да је четврт на обали. Ово привлачи не само средњу, него и вишу класу која за собом повлачи и луксуз, шопинг центре и једну дозу лежерности. Урбанистички планови за ову област у рађене у касним шездесетим годинама 20. вијека, мијешајући предграђа у САД (куће са двориштем) и небодере. Плаже Бара да Тижуке постају све популарније, а у овој ће четврти бити и спортско село за пан-америчке игре 2007. Све ово представља Бару у будућности, као посебан град.

Осим Баре и Jacarepaguá и Campo Grande, такође доживљавају препород и значајан привредни раст.

Географија

[уреди | уреди извор]
Педра да Гавеа

Рио де Жанеиро је на далеком западном делу сегмента бразилске атласке обале (између мореуза источно од Илја Гранд, на Коста Верд, и Кабо Фрио), близо јужног повратника, где обала има оријентацију исток-запад. Гледајући углавном на југ, град је заснован на затону овог дела обале, заливу Гванабара (Baía de Guanabara). Улаз је обележен тачком земљишта званом Глава шећере (Pão de Açúcar) — „визиткартом“ града.[8]

Центар (Centro[9]) града, лежи на равници западне обале залива Гванабара. Знатан део града, који се обично назива Северном зоном (Zona Norte), се протеже северозападно на равници која се састоји од морских и континенталних наслага и на брдима и неколико стеновитих планина. Јужна зона (Zona Sul) града, досеже плаже дуж отвореног море, и одсечена је од Центра и од Северне зоне приобалним планинама. Те планине и брда су изданци Сера ду Мара на северозападу, древног гнајсно-гранитног планинског ланца који формира јужне обронке Бразилске висоравни. Велика Западна зона (Zona Oeste), дуго одвојена планинским тереном, је постала доступнија из Јужне зоне путем нових путева и тунела изграђених крајем 20. века.

Популација града Рио д�� Жанеиро, која заузима површину од 1.182,3 km2 (456,5 sq mi),[10] је око 6.000.000.[11] Популација шире метрополитанске области се процењује да је 11–13.5 милиона. Рио је био бразилска престоница до 1960, кад је Бразилија преузела тај статус. Становници града су познати као кариокас. Званична песма Риа је „Cidade Maravilhosa“, композитора Андреа Филхоа.

Панорама Рија

Клима

[уреди | уреди извор]

Рио има типичну тропску климу са високим температурама и влажношћу током читаве године. Љетње врућине достижу и преко 40 °C.[12] Ипак, велики број водених површина и близина брда и планина чине љето у Рију подношљивим. Падавине су честе, нарочито у љетњим мјесецима, када су могуће и олује, али не и тропски циклони.[13][14][15]

Клима Рио де Женеира[note 1]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 40,9
(105,6) 		41,8
(107,2) 		41
(106) 		39,3
(102,7) 		36,3
(97,3) 		35,9
(96,6) 		34,9
(94,8) 		38,9
(102) 		40,6
(105,1) 		42,8
(109) 		40,5
(104,9) 		42
(108) 		42,8
(109)
Максимум, °C (°F) 30,2
(86,4) 		30,2
(86,4) 		29,4
(84,9) 		27,8
(82) 		26,4
(79,5) 		25,2
(77,4) 		25
(77) 		25,5
(77,9) 		25,4
(77,7) 		26
(79) 		27,4
(81,3) 		28,6
(83,5) 		27,3
(81,1)
Просек, °C (°F) 26,3
(79,3) 		26,6
(79,9) 		26
(79) 		24,4
(75,9) 		22,8
(73) 		21,8
(71,2) 		21,3
(70,3) 		21,8
(71,2) 		22,2
(72) 		22,9
(73,2) 		24
(75) 		25,3
(77,5) 		23,8
(74,8)
Минимум, °C (°F) 23,3
(73,9) 		23,5
(74,3) 		23,3
(73,9) 		21,9
(71,4) 		20,4
(68,7) 		18,7
(65,7) 		18,4
(65,1) 		18,9
(66) 		19,2
(66,6) 		20,2
(68,4) 		21,4
(70,5) 		22,4
(72,3) 		21
(70)
Апсолутни минимум, °C (°F) 17,7
(63,9) 		18,9
(66) 		18,6
(65,5) 		16,2
(61,2) 		11,1
(52) 		11,6
(52,9) 		12,2
(54) 		10,6
(51,1) 		10,2
(50,4) 		10,1
(50,2) 		15,1
(59,2) 		17,1
(62,8) 		10,1
(50,2)
Количина кише, mm (in) 137,1
(5,398) 		130,4
(5,134) 		135,8
(5,346) 		94,9
(3,736) 		69,8
(2,748) 		42,7
(1,681) 		41,9
(1,65) 		44,5
(1,752) 		53,6
(2,11) 		86,5
(3,406) 		97,8
(3,85) 		134,2
(5,283) 		1.069,4
(42,102)
Дани са кишом (≥ 1 mm) 11 7 8 9 6 6 4 5 7 9 10 11 93
Релативна влажност, % 79 79 80 80 80 79 77 77 79 80 79 80 79,1
Сунчани сати — месечни просек 211,9 201,3 206,4 181 186,3 175,1 188,6 184,8 146,2 152,1 168,5 179,6 2.181,8
Извор: Бразилски национални институт за метеорологију (INMET).[16][17][18][19][20][21][22][23][24]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1991.2000.2010.
5.473.9095.851.9146.320.446

Социјални услови

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: фавела
Фавела Рокиња у Рио де Жанеиру

Рио је типичан бразилски град у погледу великих разлика између богатих и сиромашних. Иако је у питању један од највећих свјетских градова, значајан проценат популације (око 15%) живи у сиромаштву. Сиромаштво је најизраженије у неформалним насеобинама, које се овдје називају фавелама, које се најчешће налазе на стрминама на којима није ни могуће градити неке трајније и чвршће грађевине, и гдје су и несреће попут тешких плављења у кишном периоду најчешће. У фавелама су највише стопе криминала, због дрога, борби банди и дугих криминалних облика, најчешће проузрокованих сиромаштвом.

Оно што је необично за фавеле у Рију је њихова близина богатим четвртима. Тако су богате четврти попут Ипанеме и Копакабане, стијешњене између плажа и брда, а на падинама ових брда се налазе сиромашне фавеле.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Рио де Жанеиро је био домаћин Пан-америчких игара 2007. године. Финале Свјетског првенства у одбојци на пијеску се одржава у Рио де Жанеиру. У четврти Jacarepaguá се одржавала Велика Награда Бразила у Формули 1 од 1978 до 1990. године. Шампионат у сурфингу се одржавао на плажама Рија 17 година за редом, од 1985 до 2001. године.

Поред самог храма фудбала, стадиона Маракана, се гради нови стадион, капацитета 45 000 гледалаца. Стадион ће носити име бившег предсједника ФИФА-е и кариоке Жоао Авеланжа. У склопу кандидатуре за Љетње олимпијске игре 2012. године, на Копакабани су изграђена борилишта за триатлон, одбојку на пијеску и јахтинг.

Рио де Жанеиро је био домаћин Љетњих олимпијских игара 2016.[25]

Стадион Маракана

Фудбал

[уреди | уреди извор]

Ипак, најпопуларнији спорт у Рију је фудбал, или како га кариоке зову futebol. У Рију се налазе неки од највећих Бразилски фудбалских клубова:

Осим фудбала, у Рију је веома популаран и фудбал на песку.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Нопомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Data from INMET station in the neighborhood of Saúde.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „«Tabela 1.6 - População nos Censos Demográficos, segundo os municípios das capitais - 1872/2010».”. Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística. 2010. Архивирано из оригинала 21. 03. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2014. 
  2. ^ "Rio de Janeiro's Beach Culture" Tayfun King, Fast Track, BBC World News (11 September 2009)
  3. ^ „Estimativas de População”. Приступљено 5. 5. 2013. 
  4. ^ „The 150 richest cities in the world by GDP in 2005”. City Mayors Statistics. 11. 3. 2007. Приступљено 8. 9. 2008. 
  5. ^ Jorge Couto, 1995, A Construção do Brasil, Lisbon: Cosmos.
  6. ^ Robinson & Robinson 2014, стр. 28
  7. ^ „Real Portuguese Family in Rio”. .folha.uol.com.br. 1. 1. 1970. Приступљено 17. 4. 2010. 
  8. ^ „Where is Rio de Janeiro?”. Riobrazilblog.com. 8. 3. 2011. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  9. ^ „RA II - Centro” (на језику: Portuguese). Prefeitura da Cidade do Rio de Janeiro. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  10. ^ „Area Territorial Official”. IBGE. Приступљено 18. 7. 2007. 
  11. ^ „Estimativas para 1° de Julho de 2006”. IBGE. Приступљено 18. 7. 2007. 
  12. ^ Alvares, Clayton Alcarde; Stape, José Luiz; Sentelhas, Paulo Cesar; de Moraes Gonçalves, José Leonardo; Sparovek, Gerd (2013). „Köppen's climate classification map for Brazil”. Meteorologische Zeitschrift. E. Schweizerbart'sche Verlagsbuchhandlung. 22 (6): 711—728. doi:10.1127/0941-2948/2013/0507. 
  13. ^ „Hail falls in Rio de Janeiro's West Zone and Baixada Fluminense”. Globo News. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 2. 2. 2015. г. Приступљено 15. 3. 2012. 
  14. ^ (језик: португалски) https://www.youtube.com/watch?v=r2c-u7vOEdk Little hail shower – Nova Iguaçu, 18. 2. 2013
  15. ^ „As hail falls, Rio enters a warning interval”. G1. 28. 1. 2015. Приступљено 2. 2. 2015. 
  16. ^ „Temperatura Mínima (°C)” (на језику: Portuguese). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  17. ^ „Temperatura Máxima (°C)” (на језику: Portuguese). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  18. ^ „Temperatura Média Compensada (°C)” (на језику: Portuguese). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  19. ^ „Precipitação Acumulada Mensal e Anual (mm)” (на језику: Portuguese). Brazilian National Institute of Meteorology. 1961. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  20. ^ „Temperatura Mínima Absoluta (°C)”. Brazilian National Institute of Meteorology (Inmet). Архивирано из оригинала 21. 06. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  21. ^ „Temperatura Máxima Absoluta (°C)”. Brazilian National Institute of Meteorology (Inmet). Архивирано из оригинала 21. 06. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  22. ^ „Número de Dias com Precipitação Maior ou Igual a 1 mm (dias)”. Brazilian National Institute of Meteorology. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  23. ^ „Insolação Total (horas)”. Brazilian National Institute of Meteorology. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  24. ^ „Umidade Relativa do Ar Média Compensada (%)”. Brazilian National Institute of Meteorology. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 8. 9. 2014. 
  25. ^ „BBC Sport, Rio to stage 2016 Olympic Games”. BBC News. 2. 10. 2009. Приступљено 4. 10. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Званични

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]

Туризам

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рио_де_Жанеиро&oldid=27735705”