Пређи на садржај

Opeth

С Википедије, слободне енциклопедије
Opeth
Opeth на Rock Hard Festival-у 2017. у Немачкој
(Л-Д): Фредрик Окесон, Јоаким Свалберг, Микаел Окерфелт, Мартин Аксернот и Мартин Мендез
Музички рад
Активни период1989—данас
Оснивање1989. (Стокхолм, Шведска)
Жанр
Издавачке куће
Чланови
Садашњи чланови
Остало
Веб-сајтopeth.com

Opeth (Опет) шведски је прогресивни метал/рок бенд из Стокхолма, основана 1989. од стране главног вокалисте Давида Исберга.[1][2] Група је прошла кроз неколико кадровских промена, укључујући и чланова из оригиналне поставе; Исберг напушта 1992. Микаел Окерфелт је фронтмен и примарни текстописац након Исберговог одступања из бенда. Музика Opeth-а укључује прогресивне, фолк, блуз, класичне и џез утицаје у њихове уобичајене дугометражне композиције, као и јаке утицаје из дет метала, који су присутни у ранијим радовима. Већина песама садржи пасаже свиране акустичном гитаром, јаке динамичне смене, и growl вокале. Такође су препознатљиви по коришћењу Mellotron-а у њиховим радовима. Група је ретко организовала уживо наступе ради промовисања првих четири албума, а након албума Blackwater Park, издатог 2001. године, група је организовала и водила неколико светских турнеја.

Opeth је, до сада, издао 13 студијских албума, четири уживо ДВД-а, четири уживо албума (три која су заједно са ДВД-ом) и два компилациона албума. Први студијски албум Orchid је издат 1995. године. Иако је њихов осми студијски албум Ghost Reveries био прилично популаран у САД, Opeth је тек остварио амерички комерцијални успех издањем деветог студијског албума Watershed, која је достигао 23. место на топ-листи Billboard 200 и на сами врх финске листе албума у првој недељи. До новембра 2009, њихова издања су продата у количини од 1,5 милиона албума и ДВД издања широм света.

Дискографија

[уреди | уреди извор]
  • Orchid (1995)
  • Morningrise (1996)
  • My Arms, Your Hearse (1998)
  • Still Life (1999)
  • Blackwater Park (2001)
  • Deliverance (2002)
  • Damnation (2003)
  • Ghost Reveries (2005)
  • Watershed (2008)
  • Heritage (2011)
  • Pale Communion (2014)
  • Sorceress (2016)
  • In Cauda Venenum (2019)
  • The Last Will and Testament (2024)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Laing, Rob (12. 10. 2010). „Interview: Mikael Åkerfeldt, Opeth”. Music Radar. Архивирано из оригинала 30. 7. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2016. 
  2. ^ „Astra Berlin - OPETH”. www.astra-berlin.de. 24. 11. 2016. Архивирано из оригинала 30. 7. 2019. г. Приступљено 19. 7. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Opeth (2016). Book of Opeth. (на језику: енглески) (Illustrated изд.). London: Essential Works Limited. ISBN 978-1906615963. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]