Indol-3-buterna kiselina
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
1H-Indol-3-butanoinska kiselina
| |
Drugi nazivi
indol-3-butirna kiselina
3-indolbutirna kiselina indolbutirna kiselina IBA | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.004.638 |
KEGG[1] | |
RTECS | NL5250000 |
| |
Svojstva | |
C12H13NO2 | |
Molarna masa | 203,24 g·mol−1 |
Agregatno stanje | beli ili bledo žuti kristali |
Gustina | 1,252 g/cm3 |
Tačka topljenja | 125 °C (257 °F; 398 K) |
Tačka ključanja | razlaže se |
Struktura | |
Kristalna rešetka/struktura | kubna |
Opasnosti | |
Bezbednost prilikom rukovanja | Oxford MSDS |
R-oznake | R25 R36/37/38 |
S-oznake | S26 S28 S36/37/39 S38 S45 |
Tačka paljenja | 211,8 °C |
Srodna jedinjenja | |
Srodne materije
|
auksin indol-3-sirćetna kiselina |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Indol-3-buterna kiselina (1H-Indol-3-butanoinska kiselina, IBA) je bela ili bledo žuta kristalna materija, sa molekulskom formulom C12H13NO2. Ona se topi na 125 °C pri atmosferskom pritisku i razlaže se pre ključanja. IBA je biljni hormon iz auksinske familije i sastojak mnogih poljoprivrednih prozvoda za ožiljavanje biljaka.
Ovo jedinjenje je izolovano iz lišća i semena kukuruza i drugih vrsta. Ono se isto tako može ekstrahovati iz roda biljaka Salix (Vrba).[2]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ -{William. G.Hopkins. Introduction to Plant Physiology. John Wiley and Sons.}. 1999. ISBN 978-0-471-19281-7