Пређи на садржај

Guanohlor

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Gvanoklor)
Guanohlor
IUPAC ime
2-{[2-(2,6-Dihlorofenoksi)etil]amino}guanidin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj5001-32-1 ДаY
ATC kodC02CC05 (WHO)
PubChemCID 71835
Hemijski podaci
FormulaC9H12Cl2N4O
Molarna masa263,124
  • NC(=NNCCOc1c(Cl)cccc1Cl)N
  • InChI=1S/C9H12Cl2N4O/c10-6-2-1-3-7(11)8(6)16-5-4-14-15-9(12)13/h1-3,14H,4-5H2,(H4,12,13,15) ДаY
  • Key:XIHXRRMCNSMUET-UHFFFAOYSA-N ДаY

Guanohlor (INN), takođe poznat kao gvanohlor, je simpatolitički lek. Poznato je da se vezuje za neadrenergička mesta u membranama bubrega svinja.[1]

Kada β-(2,6-dihlorofenoksi)etil bromid (1) reaguje sa hidrazinom da se dobije 2, i taj intermedijar reaguje sa S-metiltioureom, nastaje gvanohlor (3).[2][3]

Sinteza guanohlora

Guanohlor je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 263,124 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 1,7
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -3,4
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 85,7
  1. ^ Vigne P, Lazdunski M, Frelin C (јануар 1989). „Guanabenz, guanochlor, guanoxan and idazoxan bind with high affinity to non-adrenergic sites in pig kidney membranes”. European Journal of Pharmacology. 160 (2): 295—8. PMID 2527160. doi:10.1016/0014-2999(89)90503-7. 
  2. ^ Durant GJ, Smith GM, Spickett RG, Wright SH (јануар 1966). „Biologically active guanidines and related compounds. II. Some antiinflammatory aminoguanidines”. Journal of Medicinal Chemistry. 9 (1): 22—7. PMID 5958955. doi:10.1021/jm00319a005. 
  3. ^ Prepn of free base and sulfate: BE 629613  (1963 to Pfizer), C.A. 60, 14437d (1964).
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).