Fibrilin

fibrillin 3
fibrillin 3
Identifikatori
Simbol	FBN3
Entrez	84467
HUGO	18794
OMIM	608529
RefSeq	NM_032447
UniProt	Q75N90
Ostali podaci
Lokus	Hromozom 19 p13

fibrillin 2
fibrillin 2
Identifikatori
Simbol	FBN2
Alt. simboli	CCA
Entrez	2201
HUGO	3604
OMIM	121050
RefSeq	NM_001999
UniProt	P35556
Ostali podaci
Lokus	Hromozom 5 q23-q31

fibrillin 1
fibrillin 1
	Kristalografija X-zrakama; Kristalografska struktura regije cbEGF9-hibrida 2-cbEGF10 ljudskog fibrilina 1.
Identifikatori
Simbol	FBN1
Alt. simboli	FBN, MFS1, WMS
Entrez	2200
HUGO	3603
OMIM	134797
PDB	2W86
RefSeq	NM_000138
UniProt	P35555
Ostali podaci
Lokus	Hromozom 15 q21.1

Fibrillin je glikoprotein, koji je ključni za formiranje elastičnih vlakana, nađen u vezivnom tkivu.^[2] Fibrillin se luči u vanćelijski matriks iz fibroblasta i ugrađuje se u nerastvorljive milrofibrile, koji se javljaju kao skele za deponirani elastin.^[3]

Klinički značaj

Mutatacije u genima FBN1 i FBN2 vezane su sa Шаблон:SWL.^[4]

Tipovi

Fibrillin-1

Fibrilin-1 je glavna komponenta mikrofibrila koja tvori list koji okružuje amorforasti elastin. Veruje se da su mikrofibrile građene od polimera fibrillina koji su povezani u nizu. Do danas, opisane su tri oblika ofibrilina. Protein fibriliny-1 izolirao je Engvall, 1986,^[5] i mutacije u genu FBN1, koje su uzrok Marfanovog sindroma.^[6]^[7] Ovaj protein nađen je kod ljudi, a njegov kodirajući gen nalazi se na hromosonu 15. Do danas je opisano više nego 1500 različitih mutacija odgovornog gena.^[1]^[7]

Struktura

Ne postoji potpuna, visokrezolucijska struktura fibrilina-1. Umesto toga, rekombinacijski su prouzvedeni kratki fragmenti,a njihova struktura je rešena putem kristalografije X-zracima ili pomoću NMR spektroskopije. Nedavni primer je struktura fibrilina-1 hibridnog 2 domena, u kontekstu bočnog vezanja kalcija domena epidermalnog faktora rasta, koja je određena pomoću kristalografija X-zraka, u rezoluciji od 1,8 Å.^[1] Mikrofibrili koji se sastoje od fibrilinskih proteina koji su odgovorni za različite ćelijske interakcije u ljudskom telu.

Fibrilin-2

Fibrilin-2 je izolirao Zhang, 1994.^[8] i smatra se da ima ulogu u ranoj elastogenezi. Mutacije u genu fibrilina-2 su povezane sa Bealovim sindrom.

Fibrilin-3

Mnogo prije opisan je fibrilin-3, a veruje se da se pretežno nalazi u mozgu.^[9] Zajedno sa mozgom, fibrilina-3 je lokaliziran i u gonadnom i jajničkom polju miševa.

Fibrilin-4

Fibrilin-4 je prvo opisan kod ribe zebra, sa sekvencom koja je slična onoj u fibrilinu-2.^[10]

Reference

^ ^а ^б ^в PDB: 2W86; Jensen SA, Iqbal S, Lowe ED, Redfield C, Handford PA (2009). „Structure and interdomain interactions of a hybrid domain: a disulphide-rich module of the fibrillin/LTBP superfamily of matrix proteins”. Structure. 17 (5): 759—68. PMC 2724076 . PMID 19446531. doi:10.1016/j.str.2009.03.014.
^ Kielty CM, Baldock C, Lee D, Rock MJ, Ashworth JL, Shuttleworth CA (2002). „Fibrillin: from microfibril assembly to biomechanical function”. Philos. Trans. R. Soc. Lond., B, Biol. Sci. 357 (1418): 207—17. PMC 1692929 . PMID 11911778. doi:10.1098/rstb.2001.1029.
^ Singh (2006). Textbook of human histology. Jaypee Brothers Publishers. стр. 64—. ISBN 978-81-8061-809-3. Архивирано из оригинала 17. 06. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2010.
^ Buchan, J. G.; Alvarado, D. M.; Haller, G. E.; Cruchaga, C; Harms, M. B.; Zhang, T; Willing, M. C.; Grange, D. K.; Braverman, A. C.; Miller, N. H.; Morcuende, J. A.; Tang, N. L.; Lam, T. P.; Ng, B. K.; Cheng, J. C.; Dobbs, M. B.; Gurnett, C. A. (2014). „Rare variants in FBN1 and FBN2 are associated with severe adolescent idiopathic scoliosis”. Human Molecular Genetics. 23: 5271—5282. PMID 24833718. doi:10.1093/hmg/ddu224.
^ Sakai LY, Keene DR, Engvall E (1986). „Fibrillin, a new 350-kD glycoprotein, is a component of extracellular microfibrils”. J. Cell Biol. 103 (6 Pt 1): 2499—509. PMC 2114568 . PMID 3536967. doi:10.1083/jcb.103.6.2499.
^ Dietz HC; Guttmacher, Alan E.; Dietz, Harry C. (2010). „New therapeutic approaches to mendelian disorders”. N. Engl. J. Med. 363 (9): 852—63. PMID 20818846. doi:10.1056/NEJMra0907180.
^ ^а ^б von Kodolitsch Y (2015). „Perspectives on the revised Ghent criteria for the diagnosis of Marfan syndrome”. Application of Clinical Genetics. 8: 137—155. PMC 4476478 . PMID 26124674. doi:10.2147/TACG.S60472.
^ Zhang H, Apfelroth SD, Hu W, et al. (1994). „Structure and expression of fibrillin-2, a novel microfibrillar component preferentially located in elastic matrices”. J. Cell Biol. 124 (5): 855—63. PMC 2119952 . PMID 8120105. doi:10.1083/jcb.124.5.855.
^ Corson GM, Charbonneau NL, Keene DR, Sakai LY (2004). „Differential expression of fibrillin-3 adds to microfibril variety in human and avian, but not rodent, connective tissues”. Genomics. 83 (3): 461—72. PMID 14962672. doi:10.1016/j.ygeno.2003.08.023.
^ Gansner JM, Madsen EC, Mecham RP, Gitlin JD (2008). „Essential role for fibrillin-2 in zebrafish notochord and vascular morphogenesis”. Dev. Dyn. 237 (10): 2844—61. PMC 3081706 . PMID 18816837. doi:10.1002/dvdy.21705.

[pmid19446531-1] а ^б ^в PDB: 2W86; Jensen SA, Iqbal S, Lowe ED, Redfield C, Handford PA (2009). „Structure and interdomain interactions of a hybrid domain: a disulphide-rich module of the fibrillin/LTBP superfamily of matrix proteins”. Structure. 17 (5): 759—68. PMC 2724076 . PMID 19446531. doi:10.1016/j.str.2009.03.014.

[pmid11911778-2] Kielty CM, Baldock C, Lee D, Rock MJ, Ashworth JL, Shuttleworth CA (2002). „Fibrillin: from microfibril assembly to biomechanical function”. Philos. Trans. R. Soc. Lond., B, Biol. Sci. 357 (1418): 207—17. PMC 1692929 . PMID 11911778. doi:10.1098/rstb.2001.1029.

[Singh2006-3] Singh (2006). Textbook of human histology. Jaypee Brothers Publishers. стр. 64—. ISBN 978-81-8061-809-3. Архивирано из оригинала 17. 06. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2010.

[4] Buchan, J. G.; Alvarado, D. M.; Haller, G. E.; Cruchaga, C; Harms, M. B.; Zhang, T; Willing, M. C.; Grange, D. K.; Braverman, A. C.; Miller, N. H.; Morcuende, J. A.; Tang, N. L.; Lam, T. P.; Ng, B. K.; Cheng, J. C.; Dobbs, M. B.; Gurnett, C. A. (2014). „Rare variants in FBN1 and FBN2 are associated with severe adolescent idiopathic scoliosis”. Human Molecular Genetics. 23: 5271—5282. PMID 24833718. doi:10.1093/hmg/ddu224.

[pmid3536967-5] Sakai LY, Keene DR, Engvall E (1986). „Fibrillin, a new 350-kD glycoprotein, is a component of extracellular microfibrils”. J. Cell Biol. 103 (6 Pt 1): 2499—509. PMC 2114568 . PMID 3536967. doi:10.1083/jcb.103.6.2499.

[pmid20818846-6] Dietz HC; Guttmacher, Alan E.; Dietz, Harry C. (2010). „New therapeutic approaches to mendelian disorders”. N. Engl. J. Med. 363 (9): 852—63. PMID 20818846. doi:10.1056/NEJMra0907180.

[pmid26124674-7] а ^б von Kodolitsch Y (2015). „Perspectives on the revised Ghent criteria for the diagnosis of Marfan syndrome”. Application of Clinical Genetics. 8: 137—155. PMC 4476478 . PMID 26124674. doi:10.2147/TACG.S60472.

[8] Zhang H, Apfelroth SD, Hu W, et al. (1994). „Structure and expression of fibrillin-2, a novel microfibrillar component preferentially located in elastic matrices”. J. Cell Biol. 124 (5): 855—63. PMC 2119952 . PMID 8120105. doi:10.1083/jcb.124.5.855.

[pmid14962672-9] Corson GM, Charbonneau NL, Keene DR, Sakai LY (2004). „Differential expression of fibrillin-3 adds to microfibril variety in human and avian, but not rodent, connective tissues”. Genomics. 83 (3): 461—72. PMID 14962672. doi:10.1016/j.ygeno.2003.08.023.

[pmid18816837-10] Gansner JM, Madsen EC, Mecham RP, Gitlin JD (2008). „Essential role for fibrillin-2 in zebrafish notochord and vascular morphogenesis”. Dev. Dyn. 237 (10): 2844—61. PMC 3081706 . PMID 18816837. doi:10.1002/dvdy.21705.

[1]