Руј
| Руј | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Sapindales |
| Породица: | Anacardiaceae |
| Потпородица: | Anacardioideae |
| Род: | Cotinus Adans. |
| Врсте | |
| |
Руј (лат. Cotinus sp.) је род листопадних дрвенастих биљака из породице Anacardiaceae. Обухвата 2 савремене врсте, једну евроазијску (Cotinus coggygria) и једну северноамеричку (Cotinus obovatus). Назив рода потиче од грчке речи kotinos, што је код Теофраста назив за дивљу маслину[1].
Раније се овај род биљака класификовао унутар сродног рода Rhus.
Опис
[уреди | уреди извор]Биљке овог рода су животне форме дрвета или жбуна, висине до 7 m (евроазијски руј), односно 12 m (амерички руј). Коренов систем је одлично развијен, па пружа заштиту од ерозије, делујући као арматура. Кора мења боју од зелене до сиве и смеђе са љуспама аналогно старењу. Млади изданци садрже велике лентицеле. Пупољци су црвенкасте боје, спирално распоређени.[2]Листови су цели, округлог облика, са равним ободом, дужине 3—13 cm, смештени су на дршкама, спирално распоређени, и на наличју листова се јасно уочава нерватура. Боја листова у јесен је црвена.[2] Цветови су ситни, величине до 3 mm, петочлани, жућкасте боје, сакупљени у вршне метличасте цвасти величине до 30 cm. Руј садржи пет чашичних и пет круничних листића. У цвасти постоје и стерилни цветови, са длачицама на својим цветним дршкама (отуда магловит изглед цвасти). Биљке су једнодоме, понекад дводоме[1]. Плод је сува, ситна коштуница која садржи једно семе, а на којој се задржавају чашични листићи. Плод сазрева у периоду од маја до јуна.
Ареал распрострањености
[уреди | уреди извор]Аутохтоно расте на подручју Јужне Европе као и Централне и Западне Азије. Честа је на отвореним и топлијим стаништима. Најчешће се може срести у листопадним шумама до 1.600 м.[2]
Расејавање и размножавање
[уреди | уреди извор]Расејава се ветром и инсектима. Размножавање се врши семеном или вегетативним деловима биљке.
Узгој
[уреди | уреди извор]Врсте овог рода, а нарочито евроазијски руј, су често коришћене као украсни жбунови. Узгојен је велики број култивара, од ко��их су неки хибридног порекла (настали укрштањем две врсте руја).
Употреба
[уреди | уреди извор]Листови евроазијског руја садрже око 30% танина, те су се користили као антисептик и астрингент[3]. Плод је отрован, конзумација доводи до дијареје и повраћања.[2] Из дрвета и лишћа добијају се боје за кожу, вуну и свилу[1]. Дрво се користи у столарству.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Cotinus coggygria, cvet -
Cotinus coggygria, cvet -
Cotinus coggygria, cvet
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Јовановић Б. 1973. Род Cotinus Adans.. У: Јосифовић М (ed.) Флора СР Србије V. САНУ: Београд.
- ^ а б в г „Rujevina (Cotinus coggygria)”. Plantea (на језику: хрватски). 13. 07. 2015. Приступљено 17. 08. 2019.
- ^ Johnson T.: CRC Ethnobotany Desk Reference. CRC Press. 1999. ISBN 978-0-8493-1187-1. (str. 708)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Фотографије и опис евроазијског руја Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)
- Опис појединих култивара и хибрида руја
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
