Breda Kalef
Breda Kalef | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Rahela "Breda" Kalef |
Датум рођења | 7. decembar 1930. |
Место рођења | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
Датум смрти | 13. februar 2023. (92 god.) |
Место смрти | Beograd, Srbija |
Rahela Kalef Simonović Breda (Beograd, 7. decembar 1930 — Beograd, 13. februar 2023) bila je mecosopran, proslavljena jugoslovenska operska pevačica i primadona opere u Beogradu. Vrh karijere je dostigla između 1960-ih i 1990-ih godina, u periodu još znanom kao „zlatno doba beogradske opere".[1][2][3][4][5]
Biografija
[уреди | уреди извор]Rođena kao Rahela Kalef u jevrejskoj trgovačkoj porodici u Beogradu od oca Jakova Kalefa. Ona i njena sestra Matilda jedine su od Kalefa preživele Holokaust.[6]
Gostovanja
[уреди | уреди извор]Gostovala je samostalno ili sa ansamblom beogradske opere u više od 30 operskih kuća širom sveta:
- Grčka: Atina, Solun
- Španija: Barselona, Madrid
- Austrija: Be��
- Čehoslovačka: Bratislava
- Mađarska: Budimpešta, Segedin
- Egipat: Kairo
- Irska: Dablin
- Nemačka: Lajpcig, Visbaden
- Danska: Kopenhagen
- Italija:
Milano, Napulj, Palermo, Rim, Venecija - Sovjetski Savez/Rusija:
Moskva, Odesa, Jerevan, Kazanj,
Samarkand, Talin - SAD: Njuark, Sijetl, Trenton
- Norveška: Oslo
- Izrael: Tel Aviv, Haifa
Uloge
[уреди | уреди извор]Pevala je u više od 50 vodećih mecosopranskih uloga među kojima se po uspehu izdvajaju
- Karmen (Žorž Bize)
- Don Kihot (Žil Masne)
- Dalila, Samson i Dalila (Kamij Sen-Sans)
- Azučena, Trubadur (Đuzepe Verdi)
- Končakovna, Knez Igor (Aleksandar Borodin)
- Marina, Boris Godunov (Modest Musorgski)
- Olga, Evgenije Onjegin (Petar Iljič Čajkovski)
- Lukrecija, Lukrecija (Bendžamin Britn)
- Čeka, Đokonda (Ponchieli)
- Šarlota, Verther (Žil Masne)
Ostale uloge
[уреди | уреди извор]- Dafne, (Corsi & Jacopo Peri (1561-1633 - prva opera ikada izvođena-1598 na Karnevalu u Firenci); premijera- Dubrovačke letnje igre
- Polina, Grofica, Pikova Dama (Čajkovski)
- Madalena, Rigoleto (Verdi),
- Preciosila, Moć Sudbine ( Verdi)
- Ulrika, Bal pod Maskama (Verdi)
- Suzuki, Madam Baterflaj (Pučini)
- Lola, Cavaleria Rustikana (Maskanji)
- Rosina, Seviljski Berberin (Rosini)
- Mis Kvikli, Falstaf (Verdi)
- Madaleon, Andrea Chénier (Đordano)
- Adalđiza, Norma (Belini)
- Amneris, Aida (Verdi)
- Maria, Ivan Grozni (George Bizet)
- Hivrija, Soročinski Sajam (Musorgski)
- La Marchesa di Berckenfield, Kći puka (Doniceti)
Operska imena
[уреди | уреди извор]-
Breda i Plasido u Beogradu
-
Breda i Koreli
-
Breda i Di Stefano
-
Breda, Plasido i Marta
Slavna svetska operska imena sa kojima je pevala u zemlji I inostranstvu su
- Plasido Domingo
- Franko Koreli[7]
- Đuzepe di Stefano[8]
- Umberto Borso
- Michele Molese
- Michiko Sunahara
- Atsuko Azuma
- Boris Chrristoff
- Nikolaj Ghiaurov
- Nikolaj Gedda
- Luigii Otolini
- Miroslav Čangalović
- Vladimir Ružđak
- Antonietta Stella
- Seta del Grande
Budući da je sa Placidom Domingom nastupala više od 40 puta, jedina je jugoslovenska operska umetnica koja se slikom I pričom pominje u njegovoj autobiografskoj knjizi[9]
Istaknuti dirigenti
[уреди | уреди извор]Istaknuti dirigenti sa kojima je radila
Domaća scena
[уреди | уреди извор]Pored gostovanja u inostranstvu, Breda Kalef je pevala je u svim većim gradovima Jugoslavije (Zagreb, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, Novi Sad, Split, Pula, Opatija, Vukovar, Slavonski Brod, Osijek, Dubrovnik). Osim stranih opera, pevala je i promovisala dela domaćih autora (Otadžbina-uloga majke Jugovića i Ero s onog svijeta). Učestvovala je na svim značajnijim muzičkim festivalima među kojima se izdvaja uloga Boga Sunca u operi Dafne, (engl. Daphne) na Dubrovačkim letnjim igrama, pod dirigentskom palicom Lovra Matačića.
Koncerti
[уреди | уреди извор]U toku svoje operske karijere, Breda Kalef učestvovala je u brojnim koncertnim nastupima, samostalno, ili sa jugoslovenskih horovima u zemlji i inostranstvu (Branko Krsmanović, Braća Baruh, Radio-hor). Sa horom Braća Baruh imala je turneju u 29 gradova Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i nastup u Karnegi Holu u Njujorku. Izdvajaju se i izvođenja Verdijevog i Mocartovog Rekvijema, Sinfonije Oriente I Betovenove Devete Simfonije. Za BBC je snimljeno njeno koncertno izvođenje Borisa Godunova, u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, 1975[12].
Obrazovanje
[уреди | уреди извор]Muzičku akademiju u Beogradu završila je u klasi Zlate Đunđenac a post diplomske studije u Veneciji u klasi proslavljene profesorke Marije Karbone (Marie Carbone).
Nagrade
[уреди | уреди извор]Za svoj umetnički rad dobila je brojne nagrade među kojima Plakete Narodnog Pozorišta i Republičke nagrade za najbolja godišnja izvođenja za Majku Jugovića u "Otadžbini", Čeku u "Đokondi", Lukreciju u istoimenoj operi Alberta Heringa i Domu u operi "Ero s onog svijeta".
Produkcija
[уреди | уреди извор]Za muzičku kuću Filips snimila je operu Don Kihot[13] i to je do skora bio jedini snimak ovog dela, na svetu.
Ostali snimci: Pikova dama[14]. Za istu kuću snimila je ploču sa operskim arijama, a za RTB, ploču iz serijala U svetu Opere[15].
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Iz istorije Beograda - Page 3”.
- ^ „PREMINULA BREDA KALEF: Odlazak proslavljene primadone opere koja je pevala sa svetskim zvezdama”. kurir.rs. Приступљено 13. 2. 2023.
- ^ „Preminula operska pevačica Breda Kalef, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta”. RTS. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ „Preminula nekadašnja prvakinja beogradske opere Breda Kalef”. Politika. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ „Preminula Breda Kalef, prvakinja Opere”. B92. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
- ^ Сретеновић, Мирјана (28. 7. 2019). „Спилбергово писмо за Матилду Черге”. Политика. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Tenor Franco Corelli”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2010. г.
- ^ „frankhamilton.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 06. 2011. г.
- ^ „Placido Domingo – prvih 40 godina"”.
- ^ „Zubin Mehta - Google Books”.
- ^ „Barikada - World Of Music”. Архивирано из оригинала 30. 03. 2013. г.
- ^ BBC
- ^ Don Quichotte
- ^ Pikova Dama
- ^ „U svetu Opere”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2015. г. Приступљено 01. 12. 2010.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Branko Krsmanović Branko Krsmanović
- Marie Carbone
- Životna priča koja bi zasenila i film
- Kalef ser eng Festivals2 на сајту YouTube
- Izložba o Bredi Kalef („Politika”, 17. mart 2022)
- Izložba o Bredi Kalef: Primadona koja spaja dva veka (B92, 17. mart 2022)
- PRIMADONA BLISTAVE KARIJERE: Breda Kalef o izložbi u Pozorišnom muzeju i priznanju svoje fondacije („Večernje novosti”, 28. mart 2022)
- Odlazak Brede Kalef Simonović („Politika”, 14. februar 2023)