Пређи на садржај

Црни лешинар

С Википедије, слободне енциклопедије

Црни лешинар
Временски распон: миоценданашњост[1]
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Род: Aegypius
Врста:
A. monachus
Биномно име
Aegypius monachus
Linnaeus, 1766
Синоними

Vultur monachus Linnaeus, 1766

Црни лешинар или црни суп (лат. Aegypius monachus — ч. ’египи(ј)ус монакхус’) је велика птица грабљивица која насељава претежно Евроазију. Овај лешинар спада у највеће птице летачице. Члан је породице Accipitridae. Име је добио од грчке речи аιγύπτιος, а назив врсте monachus (монацхус) произилази из речи монах/калуђер, због карактеристичне главе.[3]

Ова птица дугачка је 98—120 цм, са распоном крила од 2,5—3,1 м. Мужјаци имају масу 6,3—11,5 кг, док су женке тешке од 7,5—14 кг и тиме спадају у једне од најтежих птица Старог света.[4][5][6][7][8] Црни лешинар је изразито тамна птица, тело јој је браон боје (осим главе). Кожа на глави и врату је плаво-сиве боје и беле изнад очију. Одрасла јединка има смеђе очи и бледосиве ноге. Из далека када се посматрају ове птице лете делује да су црне боје. Веома широка крила држе равно или благо закривљено.

Црни лешинари су генерално врло тихе птице и може да се чује комуникација између одрасле јединке са птићем; могу се чути како комуницирају и две одрасле јединке.[9]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Црни лешинар је евроазијска врста. Западна граница њиховог простирања је Шпанија, а источна средња Азија.[10] Обично имају стално пребивалиште, осим у оним деловима њиховог распрострањења где су веома хладне зиме. Ова птица је љубитељ брдовитих, планинских подручја, посебно полуотворених станишта попут ливада на великим надморским висинама. У европском делу обично се налазе на надморској висини од 100—2.000 м, док су у азијском делу на већим висинама. Гнезде се на дрвећу у планинским пределима. Увек бирају неометана, удаљена места где нема људи у близини. Црни лешинари живе самостално или у паровима. На местима храњења или код великих лешева могу се формирати групе од 12 до 20 лешинара.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Црни лешинари лежу/легу јаја у јануару и фебруару. Гнезда им се ретко налазе у близини, за разлику од осталих птица Старог света, које се гнезде у колонијама. Гнезде се на дрвећу или при литицама. Од материјала користе гранчице и штапове, а и мужјак и женка учествују у чувању јаја. Гнезда су широка 1,45—2 м, а дубока 1—3 м, али се повећавају јер га пар користи више пута. Јаја су беле боје, али су често прекривена црвеним и љубичастим траговима. Период инкубације је у просеку око 50 дана, а млади се излегну у априлу или мају. Око 90% јаја се успешно излегне, док више од половине једногодишњих птица преживи до одраслог доба. Црни лешинари су посвећени, активни родитељи и пар заједно штити гнездо и храни младе у сменама.[11]

Црни суп се као и сви лешинари храни лешевима. Хране се разноврсно, од највећих сисара до гмизаваца. У Азији најчешће једу јастребе, газеле, зечеве и овце, чак понекад и људе. У Европи се најчешће хране зечевима, овцама, кокошкама, свињама и лисицама. Ове птице имају веома јак кљун који може да поломи чак и ребро великих животиња, што их сврстава као једну од најдоминантније врсте лешинара.

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Број црних лешинара је у протеклих 200 година знатно опао. За разлоге тога наводе се тровања, лов, али највећа претња је уништавање станишта. Истребљен је у многим европским земљама попут Француске, Италије, Аустрије и Румуније, као и на северозападу Африке — Мароко и Алжир.

У новије време заштита и нови начини храњења омогућили су опоравак ове врсте, посебно у Шпанији, где се број са 200 парова повећао на 1.000 парова.

Почетком 21. века светска популација црних лешинара процењена је на око 4500—5000 јединки.[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database” [Aegypius monachus Линнаеус 1766 (црни гриф)]. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 13. 3. 2020.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |УРЛ= и |url= (помоћ)
  2. ^ Birdlife International (2021). Aegypius monachus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 22. 12. 2021.  (језик: енглески)
  3. ^ „Crni lešinar”. www.pdpobeda.rs. Приступљено 8. 3. 2020. 
  4. ^ Фергусон-Леес, Јамес; Цхристие, Давид А. (2001). Ким Франклин; Давид Меад; Пхиллип Буртон, ур. Raptors of the World [Грабежи света]. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-12762-7.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |издавач= и |publisher= (помоћ)
  5. ^ Brown, Leslie; Амадон, Деан (1968). Eagles, Hawks, and Falcons of the World. Wellfleet. ISBN 978-1555214722.  Пронађени су сувишни параметри: |презиме1= и |last1= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |име1= и |first1= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |издавач= и |publisher= (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch (помоћ)
  6. ^ Фон Блотзхеим, Глутз; Бауер, У. Н.; М., К.; Беззел, Е. Handbuch der vögel mitteleuropas [Приручник за средњоевропске птице]. Аула. 
  7. ^ „Cinereous vulture - Aegypius monachus : WAZA : World Association of Zoos and Aquariums”. www.waza.org. Архивирано из оригинала 15. 1. 2012. г. Приступљено 23. 5. 2013.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |УРЛ= и |url= (помоћ)
  8. ^ Цхандлер, К. П.. „The distribution and status of cinereous vulture (Aegypius monachus)” [Дистрибуција и статус црног грифа (египијус монакус)]. Research Journal of Animal, Veterinary and Fishery Sciences (на језику: Јорбереер; Биканер; Рајастхан. A study of near threatened monk vulture [Студија скоро угроженог монак. грифа]. Индија.) (1 изд.). 1 (1): 17—21. 
  9. ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database”. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 7. 6. 2021. г. Приступљено 13. 3. 2020.  Пронађени су сувишни параметри: |наслов= и |title= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |УРЛ= и |url= (помоћ)
  10. ^ International), BirdLife International (BirdLife) (9. 8. 2018). „IUCN Red List of Threatened Species: Cinereous Vulture”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 13. 3. 2020. 
  11. ^ Gavashelishvili, Alexander; McGrady, Michael; Ghasabian, Mamikon; Bildstein, Keith L. (2012). „Movements and habitat use by immature Cinereous Vultures ( Aegypius monachus ) from the Caucasus”. Bird Study (4): 449—462. doi:10.1080/00063657.2012.728194.  Пронађени су сувишни параметри: |издање= и |issue= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |странице= и |pages= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |странице= и |pages= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]