Црква Светог архангела Гаврила у Пожежени
| Црква Светог архангела Гаврила | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Тип | православни црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Темишварска |
| Оснивање | 1793. |
| Посвећен | Свети архангел Гаврило |
| Архитектура | |
| Стил | Барокни |
| Локација | |
| Место | Пожежена |
| Држава |  Румунија |
| Координате | 44° 46′ 27″ N 21° 34′ 45″ E / 44.77417° С; 21.57917° И |
  Црква Светог архангела Гаврила Црква Светог архангела Гаврила на карти Румуније | |
Црква Светог архангела Гаврила је православна црква у месту Пожежена, жупанија Караш-Северин, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве.
Историја
[уреди | уреди извор]Први поуздани запис се налази на мермерној плочи уграђеној у јужни зид цркве, где пише да је зидана 1793. настојањем капетана А. пл. Мрзића, трудом и трошком Стојка Ђуричића, Теодора и Арсенија Ђурђевића. Била је обнављана 1859. године, а затим је опет била дуго изложена зубу времена. Цркву су посећивали и православни Румуни из Румунске Пожежене, све до 1892. године када су формирали посебну црквену општину.[1] Према белешци месног свештеника из 1932. уместо иконостаса је стојао обичан презид од цигала, зграда је била пропала и сиромашна, а због временских непогода у току зиме 1934. је остала и без крова. Оправка је текла споро и са тешкоћама три године уз свесрдну помоћ Друштва решичких фабрика и поседа. Том приликом је израђен и нов иконостас.
Зидови цркве дају спољашњости и унутрашњости благи облик крста, торањ је приљубљен уз западни зид цркве, а стубови на којима стоји образују отворено предворје. У торњу има три звона. Најстарије црквене књиге су Октоих из 1646. и Минеј-општак из 1663, док су остале из 18. и 19. века.[2]
Иконостас
[уреди | уреди извор]На иконостасу су радили резбар Јосиф Босиок и сликар Франц Ферх, који је по упуствима Јоакима Милоје, верно копирао иконе Константина Данила са иконостаса српске Саборне цркве у Темишвару. Од иконостаса на царским дверима су приказане Благовести, на бочним архангел Гаврил, односно архангел Михаил, изнад царских двери Тајна вечера, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, празничне иконе Васкрсење и Рођење Христово, централна икона Света Тријица и у луку тематски склоп Распећа.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pojejena, Biserica ortodoxă sârbă”. welcometoromania.ro (на језику: румунски).
- ^ а б „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Biserica Sarbeasca Pojejena (језик: румунски)
